"ЗА СРБИЈУ ПОСТОЈЕ САМО ДВА ПУТА - БЕЗУСЛОВНА БОРБА И ПРЕДАЈА": Момир Булатовић о прошлости, садашњости и будућности
НАТО агресија на СР Југославију, време које је од ње протекло, као и садашње државне дилеме Србије, поред свега осталог, недвосмислено показују да постоје само два могућа пута државних одлука борба или предаја.
У претходне готово три деценије испробана су оба пута не само у Србији, већ и у њеном непосредном окружењу.
Да ли је лепа млада жена СЛОБИНА УНУКА? НА МИРИНОМ ИСПРАЋАЈУ СВИ ГЛЕДАЛИ У ЛЕПУ ПЛАВУШУ (ФОТО)
Скот показао ђацима мапу Србије без КиМ, а од њихове реакције му још ЗУЈЕ УШИ
Овако данас изгледа Марко Милошевић! Прва слика сина бившег председника СРЈ после две деценије (ФОТО)
Када је Србима у Хрватској запретило понављање погрома пред повампиреним усташтвом, без много дилема и уз помоћ великог броја добровољаца из Србије и Црне Горе отпочела је битка, иако је од старта била вишеструко неравноправна. Јер однос снага није био између Хрвата и Срба, већ између Срба и целог Запада, који се тада лажно представљао као "међународна заједница“.
Тај рат је био изгубљен. Али, оне колоне прогнаних Срба који су спас и уточиште пронашли у Србији и Републици Српској биле су тужна, мада не и трагична слика. Трагедија су били Јасеновац, Чемерно, Јадовно и друга стратишта усташког режима. У Босни и Херцеговини је Србима, путем мајоризације од стране Муслимана/Бошњака и Хрвата, претило обесправљење и, касније, уништење. Ратовали су храбро и мушки и изборили Републику Српску као међународно правно признати ентитет. Суочена са претњама и самом агресијом НАТО-а, најмоћније војне силе у историји човечанства, СР Југославија није пристала на капитулацију и окупацију. Супротставила се свим својим омаленим војним снагама и огромном већином свог слободарског народа. Рат је био завршен након 78 дана убилачког бомбардовања војним споразумом потписаним у Куманову и Резолуцијом СБ УН број 1244.
Али, зашто је НАТО, који је бахато и бездушно претио уништењем целе једне државе и убиством њеног народа, пристао на резолуцију оваквог садржаја? Зашто је пристао да се у Уједињеним нацијама, фактички, потврди тапија Србије на њену "свету земљу“, Косово и Метохију?
Одговор гласи, због ефикасног војничког и храброг свенародног отпора!
На суђењу против Николе Шаиновића, тадашњег потпредседника Савезне владе, и групе војних и полицијских генерала обелодањене су депеше које су команданти тзв. Ослободилачке војске Косова упућивали НАТО команди у Скопљу. Оне доказују да је крајем маја 1999. године ОВК изгубила способност за извршење било којег задатка. Преведено, копнене трупе НАТО-а, иако су имале ваздушну подршку незабележену у историји ратовања, биле су потпуно уништене. Тиме је агресија НАТО-а изашла из планиране и њен наставак је био војнички бесмислен и немогућ. Узгред, чак је тај и такав суд у пресуди Николи Шаиновићу установио да је "ланац команде“ постојао и био очуван током читаве агресије, што обесмишљава полазну тврдњу да је у питању био "удружени злочиначки подухват“. СР Југославија се против тероризма борила на начин као што би радила свака друга уређена држава.
Посебно важан део исте пресуде је констатација да су колоне цивилних албанских избеглица настале као последица бомбардовања. НАТО је тврдио да су оне биле узрок интервенције. Коначно, Хашки трибунал је пресудио да су појединачни злочини против албанских цивила (којих је, на нашу срамоту, било) учињени "изван места и времена“ одговорности оптуженог Николе Шаиновића. Стога, његова и одговорност осталих оптужених је пресуђена због некажњавања злочинаца, што доказује да их они нису ни извршили, нити подстицали.
Упркос свему, Никола Шаиновић је провео 12 година у хашким казаматима.
Након пропасти војне агресије она је променила облик, али није престала. Петооктобарски пуч 2000. године је био таква прекретница. Али, ни овде нису били постигнути пажње вредни резултати у односу на отимање Косова и Метохије. Судећи по дипломатским депешама које је објавио "Викиликс“, ни са новом гарнитуром на власти није добијено признање државне самосталности тзв. државе Косово.
ПРВЕ СЛИКЕ ТЕЛА МИРЕ МАРКОВИЋ: Откривено јој лице, а тело прекривено белим чаршафом (ФОТО)
"СВЕ ЗАВИСИ ОД ВАС" Амерички амбасадор Скот о притисцима на Србију и компромисном решењу косовског питања
"Нема ништа од тог посла" Вучић ЖЕСТОКО ОДБАЦИО ИДЕЈУ о двоструком суверенитету на КиМ
Не зато што су се Горан Свилановић, Борис Тадић, Вук Јеремић томе противили, већ што су били свесни да би такав чин био њихово политичко самоубиство. Стога су од својих западних ментора тражили да их не присиљавају да својом вољом потпишу такво признање, него да Србији Косово буде отето, а да они "прихвате реалност“ и повинују се таквој сили. Очигледно, ни ова предаја није могла бити доведена до краја.
Двадесет година касније, споразум Србије и Албанаца на Косову и Метохији је "хиљадама миља далеко“.
Тако да суштински и не постоје два пута, пут борбе и пут предаје. Србија има само један једини пут. Пут борбе непрестане. Срећом, у овим временима она не мора да буде оружана, већ дипломатска са јасним изгледима да буде успешна.