ШТО МНОГИ НИСУ ЗА 100 ГОДИНА, ОВА ВЛАСТ УРАДИЛА ЗА ТРИ ГОДИНЕ: Храм заблистао у пуном сјају, Београд има своју Ају Софију
Држава Србија је преузела највећи терет за завршетак изградње велелепног здања на Врачару
Храм Светог Саве, највећа православна светиња на Балкану, одавно је на мапи туриста из целог света. Са које год стране да прилазите центру престонице пред вама се указује монументално здање Храма. Он је идеал српског народа и Српске православне цркве.
КО ЈЕ КАНДИДАТ ДВЕРИ ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА? Равојни пут Ратка Ристића - од заљубљеника у Ћуту до десничара
НУЛА БОЛНИЦА И ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА: Ево како нас је Ђилас лагао у вези изградње Клиничког центра Србије (ФОТО)
НЕМА НИКАКВЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ЂИЛАСА И ЈОВАНОВИЋА - Свеједно је да ли гласате за левицу или десницу
Више од века, од кад је расписан први конкурс, трајала је његова градња, а коначно је засијао у пуном сјају када је држава преузела највећи терет за завршетак његове изградње. Од покретања идеје за подизање Храма Светог Саве 1895. године, преко постављања темеља 1935, након 125 година коначно су завршени сви најтежи послови.
- Колико је жестоких олуја прохујало преко многострадалне српске земље само током минулог столећа. Србија је претрпела два светска рата, суров геноцид српског становништва, тешка времена сузбијања вере. Непријатељи Цркве, на све могуће начине спречавали су подизање грама светитеља Саве. Али, православни Срби, грејући срца својом вером, стрпљењем и храброшћу, непрестано су отпочињали изградњу - поручио је патријарх московски и све Русије господин Кирило приликом посете Храму на Врачару 2014. године.
И заиста је тако - Храм Светог Саве који је доскора био опасан скелама, из дана у дан постаје све лепши и импозантнији, захваљујући донацијама руских пријатеља, али пре свега захваљујући помоћи државе.
Прича о овој светињи потекла је давне 1895. оснивањем Друштва за подизање храма Светог Саве. Циљ овог удружења, које је основало око стотину тада најугледнијих Београђана, био је подизање храма на месту на којем су Турци 1594. спалили мошти Светог Саве. Први конкурс за израду пројеката расписан је 1905, а како је био неуспешан, обновљен је 1926. године.
Изградња храма почела је 1935, али радове зауставља Други светски рат. Тек 1984. добијена је сагласност да се настави са изградњом. Купола са крстом високим 12 метара подигнута је 1989. Храм је званично отворен 2004, али унутрашњост храма остала је празна.
Неколико деценија касније, ствари су почеле да се мењају на боље. Са јачањем државе и јачањем пре свега економске политике, држава је била у могућности да узме ствар у своје руке и помагала је Храм када год је била упитана за новац. За три године у изградњу храма уложено је више него за последњих 50 година.
Држава Србија је преузела највећи терет за завршетак изградње велелепног здања. У периоду од 2017. године до 2020. из буџета се издваја 43 милиона евра за изградњу Храма, што је више од свих улагања у последњих 50 година. Све то било је могуће захваљујући мудрој економској политицији државе и економским реформамама које држава спроводи 2014. године.
Председник Вучић током августа 2020. године заједно са тадашњим патријархом господином Иринејем обишао је радове на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве.
- Поносан сам што смо у претходне три године уложили 43 милиона евра. То је дао народ јер је држава била снажна и ефикасна. Са друге стране, ми водимо рачуна, од 1945. године на овамо су хтели да заборавимо на све знамените Србе. Ми нигде немамо споменик Стефану Немањи, ми смо заборавили родоначелника српске државе. Урадили смо велику ствар. Није Свети Сава родоначелник само Српске православне цркве, он је родио нову духовност, био је највећи српски дипломата и зато је важно да имамо храм посвећен Светом Сави - казао је тада председник Вучић.
Подсећања ради, држава је издвојила новац за изградњу велелепног споменика Стефану Немањи и уредила целокупан Савски трг, какав приличи једној европској престоници.
Русија је издвојила 10 милиона евра за израду величанственог мозаика у куполи и источном делу Храма.
- 43 милиона евра уложено у градњу Храма после 2017.
- 60 одсто радова на Храму завршено за време упокојеног патријарха Иринеја
- 9 бронзаних врата на три улаза у Храм.
- На вратима су исписане три молитве на 24 језика: "Оченаш", "Царе Небески" и "Богородице Дјево"Нова света Софија - најлепши православни храм
Оно што је Аја Софија у Истанбулу, то је Храм Светог Саве у Србији. Храм је постао једно од највећих места окупљања, како нашег народа, тако и свих оних који долазе у Београд и Србију.
Храм је, по речима уметника и стручњака, замишљен као једна врста архитектонског одговора, односно реплике Цркве Свете Софије у Константинопољу, чувене по мозаицима, па је зато преузета и њена техника украшавања.
- На неки посебан начин Храм Светог Саве постаје нова света Софија. Држава је могла да помогне, јер је неупоредиво успешнија у односу на пре 10, 20 и 30 година. Када год бисмо разговарали новац је уплаћен на рачун - казао је председник Вучић једном приликом.
Оно што је Аја Софија у Истанбулу, то је Храм Светог Саве у Србији. Храм је постао једно од највећих места окупљања, како нашег народа, тако и свих оних који долазе у Београд и Србију.
Храм је, по речима уметника и стручњака, замишљен као једна врста архитектонског одговора, односно реплике Цркве Свете Софије у Константинопољу, чувене по мозаицима, па је зато преузета и њена техника украшавања.
- На неки посебан начин Храм Светог Саве постаје нова света Софија. Држава је могла да помогне, јер је неупоредиво успешнија у односу на пре 10, 20 и 30 година. Када год бисмо разговарали новац је уплаћен на рачун - казао је председник Вучић једном приликом.
У Храму се налази један од највећих пројеката мозаичког украшавања криволинијских простора на свету. Мозаик је укупне површине око 15.000 квадратних метара, рађен је четири године (завршен је у октобру 2020.) и тежак је 320 тона. Сматра се највећим мозаиком у хришћанским светињама. Садржи више од 50 милиона комадића и на њему је радило 300 уметника мозаичара, а укључујући и оне који су га лепили - укупно 600. Целокупна иконографија урађена је под руководством руског мозаичара академика Николаја Мухина.
Када је председник Русије Владимир Путин био у посети Србији, у јануару 2019, посетио је Храм Светог Саве и тада су он и председник Србије Александар Вучић симболично поставили коцкице у боји државних застава у мозаик који се у том тренутку радио у Храму. Под у Храму је урађен у граниту, ониксу и белом карара мермеру. Пројекат за патос радила је Руска академија уметности.
Седам метара испод темеља Храма налази се крипта, до које се долази мермерним степеницима. Централну позицију у крипти заузима гробна Црква Светог кнеза Лазара. Иза олтара је крипта патријарха, површине 250 квадрата, а у којој ће у саркофазима почивати земни остаци поглавара СПЦ. Први патријарх сахрањен у овој крипти је патријарх Иринеј.
На Храму је постављено девет бронзаних врата, а она на централном улазу краси молитва "Оче наш" исписана на чак 24 језика. На вратима на северном улазу је молитва Богородици на 8 језика.
На седници Владе, која је одржана 22. јуна, донета је одлуку о још једној донацији. За изградњу Храма је опредељено још 472 милиона динара или око четири милиона евра.