ЗАПАДНЕ СИЛЕ ХУШКАЈУ НА СУКОБЕ И НОВЕ ПОДЕЛЕ: Хоће да нам отму КОСОВО па пале САНЏАК И ЈУГ СРБИЈЕ

Према правилу, увек када се врши притисак на Србију да потпише капитулацију и призна косовску независност, потпаљује се Прешевска долина, односно југ Србије. У тренутку када се званични Београд свим силама бори за Космет и трага за компромисним решењем Албанци са југа Србије поново активирају причу о цепању државе и припајању три општине, Прешево, Бујановац и Медвеђа, Косову.

Наиме, Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе упутили су позив целом политичком спектру у региону да се позабави њиховим статусом, који је, како тврди Прешева јоне, све више угрожен, предлажући да се сазове скупштина коју ће чинити ове три општине.

- Албанци захтевају једнака права као што имају Срби са Космета, дакле реципроцитет. Затим да скупштина три општине има иста права као Заједница српских општина на Косову и Метохији. Од осталих захтева ту су демилитаризација региона, оријентација потенцијалних инвеститора на то подручје због енормне незапослености, истрага, лоцирање и кажњавање свих злочина почињених у Прешевској долини, а у било ком случају промене граница на штету Косова траже активирање референдума из 1992. године - преноси Прешева јоне детаље овог позива.

Најновију акцију Албанаца бивши дипломата Владислав Јовановић објашњава као покушај дестабилизације Србије, слабљења преговарачке позиције Београда, преноси Република. 

 Ово је део притисака који Запад врши на Србију у вези са тражењем да се до краја ове године заврши посао у вези са Косовом. Такође, Санџак се већ преко Угљанина одржава на тихој ватрици, а могу мало и да повећају температуру ако затреба - закључује Јовановић.

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун за Српски телеграф каже да се "великоалбанска" прича покреће када хоће да дестабилизују ситуацију.

Брнабић након разговора са Порошенком: Велики напредак у развоју политичких и економских односа

Дачић и Ротем СЛОЖНИ: Односи ИЗРАЕЛА и СРБИЈЕ биће још бољи

- Појединци из албанских редова користе незадовољство економском ситуацијом на том подручју за пласирање некаквих великоалбанских идеја, а то је идеја да се тај део централне Србије припоји Косову. Не дао им бог да имају исти положај као Срби на КиМ, које власт у Приштини покушава етнички потпуно да очисти - оцењује Дрецун.

Подсетимо, Албанци су се 1. марта 1992. године, у време распада бивше Југославије, скоро плебисцитарно изјаснили за "политичку и културну аутономију са правом присједињења Косову". Од нешто више од 45.000 уписаних у референдумски списак, одговор да тада је заокружило њих 97 одсто, који су тако своју судбину везали за статус и будућност Косова и Метохије.