Зашто на студентским листама нема студената: Постоје три разлога

Наиме, међу 337 кандидата које су блокадери кандидовали на својих десет изборних листа, само је 38 студената. Једанаест одсто. У просеку, четири студента по листи. А већина њих је била ближе дну него врху листе, па је у десет општина за одборнике изабрано само 18 студената.

Три су разлога зашто је то тако.

Први разлог, чак ни у време највећег дивљања блокадера, када су под окупацијом држали све факултете у Србији, када се многима чинило да су близу да остваре свој наум и насиљем, без избора, преузму власт у Србији, огромна већина студената у Србији није се придружила блокадерима. Отишли су кући и чекали да лудило прође, па да наставе студије.

Други разлог, након једногодишњег насиља, и већини студената блокадера је постало јасно да су намагарчени и искоришћени, да побуна није борба за бољу Србију, за опште добро, већ борба за личну власт, којом је Србији причињена огромна штета а они, суштински, изгубили годину студија. И угрозили своју бидућност.

Трећи разлог, коловође међу блокадерима по унутрашњости Србије неће конкуренцију студената, младих и паметних људи. Јер желе да, ако освоје власт, имају што мању конкуренцију за општинске и градске функције. Па на листе стављају само по неколико студената, као икебану, да лакше продају причу да је листа тобоже студентска, и то углавном студената који су већ одраније били политички активисти опозиционих странака.

Блокадери су позивали грађане да гласају „за студенте, за младост“. А на њиховим листама ни студената, ни младости.