Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ГРАД КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО СВА ПРАВИЛА: Људи су јели ПСЕ, МАЧКЕ па чак и ЈЕДНИ ДРУГЕ! (ВИДЕО)

09.09.2016. 19:10
Пише:
Србија Данас/24сата.хр
Siromašni u Srbiji
Сиромашни у Србији / Извор: Профимедиа/илустрација

Милион њих је умрло на улицама.

Ни нацисти, ни глад, ни смрт, ни 872 дана крваве опсаде, нису успели да униште Лењинград. На данашњи дан 1941. започела је опсада која је узела преко милион људских живота! "Троја је пала, Рим је пао, Лењинград није пао" добро описује невероватну руску издржљивост. Данашњи Санкт Петербург, Хитлер је хтео да сравни са земљом, али није успео. Иако је ова стара руска престоница била две и по године под нацистичком опсадом,у којој је према неким подацима изгубљено и милион и по живота, углавном од глади и недостатка основних потрепштина, немачки фирер Лењинград није успео да освоји. Опсада је прекинута тек у јануару 1944. након што је узроковала највише цивилних жртава у светској историји.

ДРВЕЋЕ РАТА: На месту велике битке изникла стабла са бомбама и шлемовима

Crkva svetog Isaka u Sankt Peterburgu
Црква светог Исака у Санкт Петербургу / Извор: Профимедиа

Зима са 1941. на 1942. годину, била је посебно јака и температуре у Лењинграду су падале и до -40 степени Целзијусових. Смрт од глади или смрзавања насред улице током опсаде била је свакодневница.

Град је зими напросто одумирао. Дневно су од глади умирале хиљаде. Људи би падали и умирали, а на пролеће би се видело како тела умрлих плутају реком. То је била стварност и након неког времена никога то више није плашило ни ужасавало. Људи су се навикли.

У свом дневнику Елена Скрјабина је записала:

- Људи су од глади толико ослабили да се не противе смрти. Умиру као да су заспали. А полуживи, који их окружују, не обраћају на њих никакву пажњу.

ОВО СУ ЊЕГОВИ ДИКА И ПОНОС: Путин прославио 320 година постојања руске морнарице (ФОТО/ВИДЕО)

Glad i zima na ulicama Lenjingrada
Глад и зима на улицама Лењинграда / Извор: Профимедиа/илустрација

Систем бонова за поделу хране није могао да савлада ужасну глад. Само за Божић 1941. умрло је 4000 људи. Стално су се смањивали бонови за доделу намирница. Најнижа тачка је достигнута 20. новембра 1941, када су војници у првим борбеним редовима добијали само 500 грама хлеба, радници 250 грама, а чиновници, деца и болесни 125 грама.

Током опсаде почели су да се појављују и случајеви канибализма, јер су нестајали делови са лешева људи који су једноставно умрли насред улице.  У полицијским записима објављеним годинама после стоји да је две хиљаде људи ухапшено због канибализма, а 586 их је погубљено јер су убили своје жртве. 

КРВАВА ОПОМЕНА СВИМ СРБИМА: Прича о хрватском "БРАТУ" који нам је ПОКЛАО 74.000 ДЕЦЕ! (ВИДЕО)

У најсмртоноснијој блокади града у историји само у јануару 1942. године умрло је око 130.000 људи, у мају 50.000, у септембру 7.000 људи.

Сву безизлазност положаја у коме су се нашли грађани њеног родног града у свом дневнику описала је девојчица Тања Савичева, која је записивала датуме смрти читаве своје породице:

- Савичеви су умрли. Сви су умрли. Остала је само Тања.

Дословно умирући од глади грађани су јели баш све. Пиљевину, зидне тапете, мачке.. Ипак нису имали срце да поједу сопствену мачку па би се онда мењали са комшијама за мачке. Зидне тапете су скидали са зидова и кували, а воду у којој су се кувале су пили. Била им је доста храњива јер су се некад зидне тапете премазивале смесом јаја и шећера. Пас се није могао видети на улицама града. Све су их појели.

ОНИ ПАТОЛОШКИ МРЗЕ РУСЕ: Од болести ПОВАМПИРЕЊА НАЦИЗМА поред Хрватске пате још неки народи

Nacisti na periferiji Lenjingrada
Нацисти на периферији Лењинграда / Извор: Профимедиа

Хитлеров ултимативни план био је дословно сравнити Лењинград са земљом. Ипак, град се јуначки бранио упркос непрекидном бомбардовању. Само око пола милиона грађана Лењинграда било је ангажовано на изградњи одбрамбених појасева који су град претворили у утврђење.

Становништво је било у сталном страху од смрти, а најдужи ваздушни напад је трајао чак 13 сати. Тада је у граду експлодирало 2000 бомби.

Branitelji Lenjingrada
Бранитељи Лењинграда / Извор: Профимедиа

Немци су окружили град, блокирајући све путеве снабдевања до Лењинграда и његових предграђа, осим јединог коридора преко језера Ладоге. Када се површина језера Ладоге замрзла, отворен је Пут живота, саобраћајница која је водила до јужних језерских обала, које је контролисала совјетска власт. Тако је кренула дуга колона камиона, доносећи храну и потрепштине у опседнути град и евакуишући грађане на свом повратку. И храна и превоз цивила је редовно био нападан од немачких топова и ратног ваздухопловства.

НОРВЕШКА ОБЕЛЕЖАВА СТРАДАЊЕ СРБА: 75. годишњица крвавог марша у логоре (ВИДЕО)

Put spasa-jezero Ladoga
Пут спаса-језеро Ладога / Извор: Профимедиа

Тај коридор Руси су назвали "Пут живота", а он је убрзо због високог броја умрлих назван "Пут смрти". Ипак, каква таква помоћ је стизала у Лењинград, омогућујући одбрамбеним снагама Лењинграда да пружају отпор нацистичкој војсци, а цивилима пружила наду у спас. Најтеже време опсаде био је период између прекидања пловидбе по језеру Ладога и његовог новог замрзавања. Тада бродови више нису пловили, а камиони још нису могли да возе преко леда.

Упркос опсади у граду се морао одржавати ред. Када је у новембру 1941. умирање од глади постало масовна појава, организовани су посебни тимови који су свакодневно са улица односили стотине лешева.

Sovjetska Crvena armija u proboju
Совјетска Црвена армија у пробоју / Извор: Профимедиа

У марту 1942. радно способно становништво изашло је на улице свог царског града познатог по широким авенијама и барокним палатама како би га очистили од смећа, а већ следећи месец је почело поново успостављање комуналних служби. Без обзира на то што водовод и канализација током опсаде нису функционисали у граду није избила ниједна епидемија. А то највише треба захвалити херојским залагањима преданих лењинградских инфектолога.

ТАМНА СТРАНА ИСТОРИЈЕ АУТОКОМАНДЕ: Сваки дан пролазимо поред нацистичког конц логора (ФОТО)

Sovjetski vojnici u odbrani Lenjingrada
Совјетски војници у одбрани Лењинграда / Извор: Профимедиа

И премда је град био под непрекидном паљбом и опсади се није назирао крај у Лењинграду се није престао одвијати и културни живот. Чак и током прве зиме под опсадом радило по неколико позоришта и књижара. Већ у лето 1942. почеле су са радом неке школе и позоришта. 

Први концерт градске филхармоније под опсадом одржан је 9. августа 1942. На њему је изведена гласовита Лењинградска симфонија Дмитрија Шостаковича, настала као симбол отпора фашизму а  која се често назива и Херојска симфонија. Она је постала музички симбол опсаде. Премијерно су је извели гладни музичари који су умирали свирајући на сцени.

Амерички певач Били Џоел је написао песму Лењинград, која говори о опсади.Песма делимично говори о младом руском дечаку Виктору, који је изгубио свог оца у опсади.

ХИТЛЕРОВО ТАЈНО ОРУЖЈЕ! Нацисти су ОВИМЕ сејали страх и СМРТ (ВИДЕО)

Девојчица Татјана Савичева имала је 11 и по година кад је почела опсада Лењинграда. Све време је писала дневник који ће након њене смрти 1944. постати светски познат и биће коришћен као доказ злочина Хитлерове Немачке на суђењу у Нирнбергу 1946. године. 

Цела њена породица умрла је током опсаде и девојчица је остала сама. Након неког времена евакуисана је са осталом децом која су умирала од глади. Иако су друга деца успела да преживе она није па је задње месеце живота провела у дому за инвалиде, а потом на клиници за инфективне болести.

ПОЉАЦИ НЕ ЖЕЛЕ ДА ИХ ПОВЕЗУЈУ СА НАЦИСТИМА: До 5 година затвора сваком ко каже "ПОЉСКИ ЛОГОР"

Spomenik braniteljima Lenjingrada
Споменик бранитељима Лењинграда / Извор: Профимедиа

Тањина дијагноза је, наиме, била комплексна и повезана с више различитих разлога. Још током раног детињства преживела је један облик туберкулозе што је оставило трагове на њеном организму. Током опсаде оболела је од прехрамбене дистрофије и скорбута, уједно је добила велике нервне трауме, а пре смрти је још и ослепила. Службени разлог смрти ће на крају бити туберкулоза пробавног тракта од ког ће Татјана Савичева умрети 1.7. 1944.. Имала је 14 и по година.

Оригинал њеног дневника се налази у историјском музеју Санкт Петербурга. Астероид откривен 1971. године је у њену част назван 2127 Тања. а Совјетски Савез јој је 1972. године изградио споменик.