ДВОГЛАВА МИТСКА БИЋА У ТЕЛУ КОХАБИТАЦИЈЕ: Шта су Србији однели досадашњи облици овакве извршне власти?!
У протеклом периоду у јавности се провлачи реч "кохабитација", али да ли се правилно користи?
У политичком жаргону Србије употребљава се реч "кохабитација" како би се означила ситуација у којој су председник и премијер из супротстављених странака.
Кохабитација је израз који се у политици употребљава за ситуације када извршну власт у некој држави деле појединци, групе или политичке странке које представљају традиционалне супарнике, односно који су оштро идеолошки, интересно или на неки други начин супротстављени.
Французи воле кохабитацију
Савремена европска политичка историја не оскудева примерима кохабитације, а ту предњачи Француска у којој су у последње три деценије биле три кохабитације: Митеран-Ширак; Митеран-Баладур; Митеран-Жоспен
Од велике коалиције, кохабитација се разликује по томе што није последица коалиционог споразума, већ резултат редовног процеса у некој држави, то јест избора.
Разликује се и од двовлашћа с обзиром на то да две стране захваљујући уставу имају релативно јасно дефинисана овлашћења која признају једна другој, те су присиљене да "живе заједно", што је дослован превод латинксе речи "цохабитатио".
Кохабитација може допринети политичкој стабилности и контроли само уколико две стране сарађују, а често може бити узрок политичких тензија нарочито у друштвима у кризи.
РАСПИСАНИ ИЗБОРИ: Грађани ће бирати председника Србије 2. априла!
Устав је по овом питању децидан - влада утврђује и спроводи политику, а председник представља државу у земљи и свету.
Нека врста кохабитације постојала је и у Хрватској када су председничке функције обављали лево оријентисани Стјепан Месић и Иво Јосиповић док су на премијерској функцији били десничари Иво Санадер и Јадранка Косор.
Кохабитација у Србији
Први период кохабитације започео је јануара 2001. године избором Зорана Ђинђића за председника владе Републике Србије. Политички сукоб Ђинђића и Војислава Коштунице, тадашњим председником СР Југославије, експлодирао је изручењем Милошевића суду у Хагу, када је Коштуница оптужио владу Србије за „велеиздају“. Након овог догађаја, започет је беспоштедни политички рат, који ће се завршити трагичним убиством Зорана Ђинђића.
Зоран Ђинђић је као премијер био и у кохабитацији са тадашњим председником Србије Миланом Милутиновићем, чланом Социјалистичке партије Србије. Милутиновић је псле 5. октобра 2000. године пристао да после победе ДОС-а на изборима за Скупштину Југославије распише и парламентарне изборе у Србији, после којих је управо Ђинђић постао премијер.
Друга кохабитација је једногодишња влада ДС – ДСС, чији председник је био Коштуница, а председник Србије Борис Тадић. Ова кохабитација се симболички завршила паљењем џамије и неколико амбасада у Београду, након митинга протеста због проглашења независности Косова.
ВУЧИЋ: Ни динар од тајкуна ми не треба, СНС има новац за кампању
Карактеристика полупредседничких система
Кохабитација је термин скован за француски модел полупредседничког система и означава шефа државе и владу који долазе из различитих политичких групација. Председник Србије нема уставна овлашћења као председник у класичним полупредседничким системима (али је једини функционер кога директно бирамо).
Украјини су 2006. и 2007. године власт заједнички обављали оштро супротстављени председник и премијер Виктор Јушченко и Виктор Јанукович.
Професор Факултета политичких наука у Београду Милан Јовановић једном приликом објаснио је да се термин кохабитација не користи на адекватан начин.
- Кохабитација је рогобатна реч која не одговара нашем уставном и политичком систему. Кохабитација значи вршење власти два по снази идентична органа из различитих политичких опција и она је примерена председничким системима, као што је систем САД или Француске. Код нас је активни део извршне власти који држи све полуге влада. У тој позицији председник републике је више протоколарна личност - изјавио је Јовановић.