"АМЕРИКАНЦИ ЖЕЛЕ ДА СКИНУ ВУЧИЋА" Страни медији брује о ситуацији на КиМ: Шта стоји иза заоштравања на Косову и да ли Европи прети нови рат?
Балкан је поново био на ивици војног сукоба
Поново су се распламсале тензије између Србије и Косова, претежно албанског дела те земље који је прогласио независност пре 14 година.
Овде није било рата од 1999. године – од НАТО бомбардовања Југославије, након чега је контрола над Косовом прешла на међународне снаге.
НАЗИВАЈУ КОСОВО ЈУГОМ СРБИЈЕ: Огласило се украјинско МСП поводом ситуације у српској покрајини
"НЕ ПРИЗНАЈЕМО НЕЗАВИСНО КОСОВО" Шпански премијер очитао лекцију Албанцима у Тирани
СРПСКЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ СПРЕМНЕ ЗА КОСОВО: Наш народ у јужној покрајини трпи терор (ВИДЕО)
"Денацификација Балкана"
У недељу увече, 31. јула, на граници Србије и Косова огласила се сирена, а чули су се и звуци пуцња. Ескалација сукоба почела је неколико сати пре ступања на снагу нове наредбе, по којој косовски Срби са регистарским таблицама које је издала Србија на аутомобилима морају да их пререгиструју на косовске таблице. Предвиђено је и да се држављанима Србије на територији Косова издају привремена документа која замењују српске.
Косовски Срби протестовали су подизањем барикада и блокирањем путева.
Председник Србије Александар Вучић оптужио је косовске власти да припремају војну операцију против Срба.
На Косову су пак рекли да не планирају да изводе никакве операције на северу земље.
Он је такође позвао "представнике великих земаља које су признале Косово" да се умешају у сукоб и зауставе косовске власти.
Касније је посланик владајуће странке Србије Владимир Ђукановић објавио на Твитеру објаву у којој је најавио могућу "денацификацију Балкана".
Локални медији су писали да је мировни контингент НАТО-а стављен у приправност на Косову. А Вучић је одржао хитан састанак са Генералштабом Војске Србије.
Због тога су косовске власти, након захтева Вашингтона, одлучиле да одложе увођење нових правила за грађане Србије за месец дана, под условом да барикаде буду уклоњене до 1. августа.
Нова ограничења углавном би требало да погоде становнике Косовске Митровице, града на северу Косова, у коме живе претежно етнички Срби.
- Србија не признаје независност Косова (овај став деле Украјина, Русија, као и многе друге земље) и зато јужну покрајину Србија сматра својом територијом - наводе руски медији.
Београд прво уопште није пуштао аутомобиле косовских регистарских ознака, а 2011. дозволио, уз плаћање посебне накнаде. Због тога су возачи који често путују у Србију радије користили њене регистарске табилице.
Ограничења за возаче аутомобила на српским таблицама власти Приштине су већ уводиле раније. Тада се наредба власти претворила у протесте и блокаду етничких Срба који живе на северу Републике Косово.
Као резултат тога, то је онда одложено.
"Рат није исплатив ни Србији ни Косову"
Пре две године изгледало је да су Београд и Приштина приближили своје политичке позиције. То се догодило у Сједињеним Државама, уз посредовање тадашњег председника Трампа.
Србија и Косово договорили су изградњу путева између својих територија, међусобно признавање многих докумената и ублажавање визног режима. Београд је такође на годину дана прекинуо кампању за непризнавање Приштине, а Косовари су за исти период престали да покушавају да уђу у НАТО и друге међународне организације.
Ови споразуми су постигнути након што су у лето 2019. избиле тензије између Србије и Косова, слично као што се сада дешава. Косовари су покренули полицијске операције у северним регионима насељеним Србима под изговором "борбе против разбојништва". Београд је потом ставио војску у приправност.
Албанија може да стане на страну Косовара (већ је захтевала да се српске трупе повуку са границе). Све то угрожава појаву новвећ на позадиние "вруће тачке" на мапи Европе.
Иако стручњаци не верују посебно у радикалан војни сценарио.
- Али за Албанце је питање преговора са Србијом, према анкетама, на осмом месту по значају - за њих је, генерално, питање статуса Косова затворено. Главни проблем је незапосленост - рекао је он, стручњак за постјугословенски простор, српски историчар и новинар који живи у Београду Сергеј Белоус.
Неки стручњаци сматрају да Балкану не прети рат у блиској будућности.
- Срби подржавају европске интеграције (мада, према анкетама, многи сматрају да су шансе за улазак у ЕУ једнаке нули), а војни сукоб ће ставити тачку на овај процес. Косово такође није заинтересовано за војне операције. Уз то, ту је и НАТО фактор који хлади и највруће главе.Коначно у Србији схватају да ће војна акција довести до економских санкција које ће нанети ненадокнадиву штету привреди земље.Овај сукоб је само још једна у низу тензија између Србије и Косова.Верзија да је Русија иницијатор овог сукоба је крајње сумњива и нема потврду.Ова ситуација није спонтана, већ је била предвидљива, али неће довести до војне акције, иако ће је користити политичари у Србија и Косово у сопственим интересима - рекао је за Страну српски новинар Едуард Вила.
- Прво, рата неће бити, јер су Србија и Косово кандидати за ЕУ, Србија данас, али Косово жели сутра, а њихов степен економске зависности од Европе је неспојив са ратом. Друго, зато што Русија не мора да заоштрава односе на Балкану. Ово заоштравање не користи Русији, али многи пребацују на раучун Русије - пише руски аналитичар Александар Баунов.
Међутим, уочи руске инвазије на Украјину, већина стручњака такође није веровала у могућност великог рата.
САД фактор
Истовремено, стручњаци виде спољни фактор у тренутном заоштравању.
- Бајден заузима искрено проалбански став. Његову изборну кампању финансирала је, између осталог, албанска дијаспора. Главни задатак његове администрације је да заврши оно што је започео 1999. године, да постигне такозвано "међусобно признање" између Приштине и Београда (односно, признања независности Косова, на шта садашње српске власти никада неће ићи.) САД ће подржати оштар притисак Приштине на Београд - сматра Сергеј Белоуш.
Треба напоменути да је раније признање Косова као услова за чланство Србије у ЕУ изнео немачки канцелар Олаф Шолц. Истовремено, Вучић се није сложио са овим условом.
Али очигледно је да је признање Косова одлучујући фактор у односима између Запада и Београда. Дакле, САД и ЕУ, очигледно, не би сметало да на власт у Србији дођу други политичари, који би били флексибилнији од Вучића по питању Косова.
Један број стручњака са овим повезује актуелну ескалацију на Косову, која, иако је угашена одлагањем датума ступања на снагу нових правила према документима, није суштински решила проблем. Дакле, за месец дана може почети нова конфронтација.
- Американци желе што више да спусте рејтинг председника Србије Вучића. Нема шансе да га уклоне путем избора. Остају два сценарија - или револуција, коју је тешко извести у садашњим условима, када бар половина бирачког тела би, према свим истраживањима јавног мњења, гласала за Вучића или би му срушила рејтинг кроз афере надуване у медијима (значајан део српских медија контролише компанија бившег директора ЦИА Дејвида Петреуса). Помоћ ове кризе на северу Косова, у медијима и на друштвеним мрежама промовише се следећа методологија која каже: "Вучић предаје Косово, Вучић је крив за кризу, он је потписао такве споразуме са Приштином". "Амери разумеју да је већина српског бирачког тела патриотска и желе да играју на карту издаје и да створе застој за председника Србије. Он не може да предузме никакве мере и пошаље трупе. У овом случају, Србија ће се суочити са санкцијама Запада , као и погроми Срби који живе на Косову. Остаје Београду да што више демонстрира своју одлучност, да јасно постави црвене линије, али не и да пређе границу - каже Белоус.