БЕОГРАД НЕ СЕДИ СКРШТЕНИХ РУКУ! Вучић има спреман одговор на Куртијеве БАЈРАКТАРЕ: У Србију стижу ДВА ТИПА МОЋНОГ ОРУЖЈА

Јуче су у лажну државу Косово стигле беспилотне летелице ТБ-2 познатије као и дронови бајрактари, које је Приштина купила од Турске, која је иначе и њихов највећи војни донатор.

Управо због тога, Београд је одлучио да војно не сарађује са Анкаром, јер су главни снабдевачи оружјем непостојеће државе.

Како је тзв. премијер Аљбин Курти навео на Фејсбуку, величина војске се повећала за 80% у две године владавине. 

- У арсенал наше војске додали смо беспилотне летелице Бајрактар ТБ-2 које смо као влада купили од Турске. За две године владавине повећали смо број војника за преко 80 одсто, а буџет за војску за преко 100 одсто. Косово је сада безбедније него увек поносно - написао је Курти.

Међутим, Србија не седи скрштених руку и на време је знала за овај потез Приштине. Како је раније најавио председник Србије, Александар Вучић, у Србију стижу два типа беспилотних летелица које ће представљати снажан одговор у случају да Приштина покуша да угрози наш народ у јужној српској покрајини.

У питању су модерни кинески дронови CH-95, са добром рушилачком снагом и експлозивном моћи, а за само неколико месеци стиже у земљу и близу хиљаду дронова камиказа са Блиског истока.

- Ти "бајрактари", када их подигну, имају термовизијску видљивост 40 километара ноћу и 60 километара дању, и ми сада морамо да будемо опрезни по разним питањима. И знамо шта радимо, али морамо да имамо адекватна средства ако наш народ буде угрожен, да реагујемо. Тиме се озбиљно бавимо - рекао недавно Вучић додајући да то нису "приче и бајке", јер се свет променио, и Србија мора да буде опрезна и да води рачуна о свему.

- А, све то да бисмо одвратили евентуалног агресора - рекао је Вучић.

Бајрактар (ТБ-2)

Дрон ТБ2, који производи компанија Бајрактар, један је од два кључна наоружана дрона које производи Турска (други је Анка, који прави Турска зрачно-свемирска индустрија).

Сам "Бајрактар ​​ТБ-2" спада у групу МАЛИХ летелица (Медиум Алтитуде Лонг Ендуранце), што значи да је пројектован са фокусом на дужину лета и највећу могућу разорну моћ на мету.

Због тога "Бајрактар" лети на средњим висинама до седам километара.

Побољшана верзија ове беспилотне летелице, има ЕОЦ могућности (Побољшани оперативни плафон, побољшане оперативне могућности), са максималним дометом од скоро 400 километара, у зависности од врсте терена, висине и типа оружја које носи.

То је условљено дометом комуникације са базном станицом, који износи око 300 километара, опет условљен типом терена, као и временским условима.

С обзиром да дрон има један, централно монтиран "Ротак 912-иС" мотор, са пропелером променљиве геометрије, омогућава му летење по јаком бочном ветру и лошим временским условима (киша, снег).

Ово је такође велика предност у односу на сличне дронове других произвођача, јер већина њих није у стању да лети без комуникације са базном станицом.

Бајрактар ​​поседује и МСЦ софтвер за контролу лета, а у случају губитка везе са командном станицом, дрон сам наставља унапред програмирану мисију, а затим се враћа на аеродром са којег је полетео.

Сам систем управљања је троструки, што значи да сама базна станица и компјутери у њој могу самостално да воде летелицу, чак и без присуства људи.

Даље, контролни уређаји на авиону имају систем „самопровере” у односу на програмирану путању и мисију, па су отпорни на електронско ометање са земље или из ваздуха.

Бајрактар ​​ТБ-2" који се тренутно производи има додатни систем фузије сензора, који омогућава да авион "буде свестан" свог окружења и ситуације на бојном пољу, користећи комбинацију информација са више сензора, и навођење преко ГПС-а сателит.

Камиказа (Схахед-136)

Реч је о иранским летелицама типа Схахед-136 које су добиле руску ознаку Герањ-2.

Још увек се води полемика каква је то беспилотна летелица, да ли је у питању дрон-камиказа, на западу је такав систем познат и под термином лоитеринг мунитион, а постоје оцене да се ради и о ‘‘мини‘‘ крстарећој ракети (иако то није ракета јер нема ракетни мотор).

Иранска беспилотна летелица нема оптоелектронски систем који је карактеристичан за дронове-камиказе (самим тим не може да се користи за одређене покретне и непокретне циљеве), да има инерцијални навигацијски систем путем кога се наводи уз могућу корекцију путем сателитске навигације, да је дужина летелице је 3,5 м, размах крила 2,5 м, маса летелице је око 200 кг, за масу бојеве главе (наводи се да је високоексплозивна парчадна) постоје опречне информације, негде се наводи да њена маса износи 30 до 50 кг, а негде да је свега 15 кг.

Од осталих тактичко-техничких карактеристика се наводи да је крстарећа брзина 185 км/х, врхунац лета 60 до 4.000 м, да је летелица израђена од композитних материјала, да има мали радарски и инфрацрвени одраз што отежава њено откривање, као да је због малих димензија и мале висине лета није баш тако лако оборити ову летелицу.

Када је у питању лансирање, на основу доступних снимака, може се видети да се оно постиже уз помоћ концепта РАТО (Роцкет Assisted Таке Off). Лансер је мобилан, постављен је обично на камион што омогућује брзо напуштање место са којег су летелице лансиране. 

Произвођач летелице је Иран Аирцрафт Мануфацтуринг Индустриал Company (ХЕСА), Схахед-136 се склапа у ваздухопловној бази Бадр, код града Исфахана, где се налази предузеће Схахед Авиатион Индустриес у коме је летелица конструисана.

CH-95

CH-95 је кинеска извиђачко-борбена беспилотна летелица (дрон). 

Дужине је 9.05, висине 2.77м, распон крила 20.5м, а максимална висина летења 5000м, овај дрон је велики брат моделу CH-92 који се налази у саставу Србије од 2020. године. 

Летелицу производи кинеска компанија Аероспаце Лонг March Интернатионал. 

Производња летелице је почела 2005. године, а премијерно је приказана 2010. године, док је усавршена 2015. године. 

Максимална тежина летелице при полетању је 1.1т, и може да понесе 260кг убојитих средстава. 

Максимална брзина летелице је 280км/х, док је брзина крстарења 200км/х. 

Опрему чини радар са синтетичким овором (САР), ласерски даљинометар, ласерски обележивач циљева, оптоелектронска опрема са инфрацрвеним системом за осматрање предње полу сфере (ФЛИР), а може имати и систем за противелектронско дејство, као и антену за пренос података преко сателита.