ГЕНЕРАЛ СТЕВАНОВИЋ: Зашто сам потписао КУМАНОВСКИ споразум
Полицијски генерал Обрад Стевановић говори о последњим данима агресије НАТО-а на СРЈ, потписивању Кумановског споразума и првим данима повлачења нашег државног апарата са Косова и Метохије и доласка Цивилне и војне мисије УН у јужну српску покрајину.
Како се ближио крају рата, постало је јасно да Србија нема ниједног савезника. Нема Русије, нема Кине, а с друге стране, војни капацитети су нам на нули, војна индустрија је практично срушена. Закључено да у неком тренутку неће имати муниције и размишљало се о излазној стратегији, али нема с киме о томе да озбиљно прича.
ЗАКУКАО! Терориста ОВК пред Специјалним судом због ратних злочина: Одмах почео да се правда!
СРУШЕНА НАЈВЕЋА АЛБАНСКА ЛАЖ! Покушали су ЦЕЛОМ СВЕТУ да продају ИЗМИШЉОТИНУ о "српским силоватељима" - САДА СУ ПАЛЕ МАСКЕ
Преминула мајка првог Србина отетог на КиМ! До краја живота није изгубила наду да ће се Жарко вратити (ВИДЕО)
С друге стране многе чланице НАТО-а се колебају око даљег учешћа, јер им се није остварила намера да са Србијом заврше за два-три дана. Истина, планира се копнена операција, али је врло неизвесна. Кажу да би било реално до новембра, али тај месец је неповољан због планина, амерички генерали се јако плаше зиме и чини се да је свима стало до неког договора. Убрзо се налазе људи који би требало да буду прихватљиви за обе стране, први међу њима Черномирдин. Такође, јасно је да Русија не може да нам испоручи ни моторе за "мигове” јер траже новац, а кад га обезбедимо, кажу нам да ипак не могу да прелете преко Мађарске и Румуније.
Али, оно што је најневероватније – све време агресије амерички генерали седе у Министарству одбране Русије у Москви. Дакле, потпуно контролишу Москву. Потом долази документ Ахтисари-Черномирдин, они га 2. јуна доносе код Милошевића, врше притисак на њега разним формулацијама. Кад су савезна влада и скупштина прихватиле тај документ, генерал Стевановић је обавештен да се спрема и да ће представљати Србију у закључењу споразума.
Брзо схватате да ће то бити историјски документ, али не знате да ли ће бити оцењен као капитулација или као мир. Одмах се почело с припремама. Са сарадницима су скицирана два услова: да НАТО престане с нападима по закључењу споразума, као и да се СРЈ мора гарантовати државни суверенитет. Након првих разговора, ширени су ти услови и додат један који ће се касније испоставити важним: да споразум не сме да буде закључен с НАТО-ом, већ с организацијом под окриљем УН, а то је Кфор. Преговори трају дан, два, три, ми смо упорни у захтевима, они се консултују после сваког нашег захтева. Не слажемо се око неколико ствари, временом се приближавамо, правимо некакав компромис. Попуштају они, попуштамо ми, и ето тог 9. јуна. Негде поподне 9. јуна позвао је британски генерал Мајкл Џексон и каже:
- Све што сте тражили је прихваћено, дођите на потписивање. Тако је Војно-технички споразум (ВТС) потписан 9. јуна у 23.45 сати. Важно је запазити да је он непримењив без Резолуције 1244 и може се тумачити једино као целина укупно четири документа. Осим ВТС-а и Резолуције 1244, то су документ Ахтисари-Черномирдин и одлука републичке скупштине која га је прихватила.
Оно што је занимљиво, војска и полиција тугују, а народ слави, у Приштини рафали... Славе, али један од договора који је био џентлменски, а који су они тешко прихватили, био је да се избегне безбедносни вакуум. Они су тражили да повлачење почне одмах, а да они дођу кад мисле да треба. Ми смо инсистирали да не одлазимо док они не дођу, па смо ишли до детаља, дали смо им тачне координате најугроженијих позиција на Косову где су Срби. И тражили смо од њих да дођу са одговарајућим снагама, да преузму позиције и одговорност за безбедност. Они су то невољно прихватили, а у пракси не да нису хтели, већ нису смели да спроведу. Мислили су где год да дођу, да ће Срби да их ликвидирају, а било је јасно да су велики пријатељи са Албанцима. Терористи су одмах ушли у градове, кренуо је егзодус, насиље. Тих првих дана ја остајем, јер Кумановски споразум се примењује девет дана, до 20. јуна и преузимам обавезу да тог дана у 20 часова напустим Косово. У свим новинама можете прочитати да смо прво ми изашли па су они дошли. Не, прво су они дошли, па смо ми изашли. То је неспорно. Неспорно је и да је реч о међународним безбедносним снагама под окриљем УН, а не о снагама НАТО-а. Доказ за то су Руси, Украјинци и бројни други. Ми смо Русе спектакуларно дочекали у Приштини, а они су још спектакуларније (касније) изашли (са Косова). А одмах да вам кажем, и у овом тренутку, правно, постоји могућност да Руси оду тамо. Пазите, они су држали срце Косова. Без аеродрома, Косово је у војном смислу тешко употребљиво.
СРПСКА ВОЈСКА МОЖЕ ДА СЕ ВРАТИ НА КОСОВО! КФОР-у се то НЕ СВИЂА, али ...
ВУЧИЋ ОШТРО: Харадинај се додворава америчким газдама, мрзи Српску листу, а воли приватне Србе које ангажује као телохранитеље!
ДАЧИЋ ИЗ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ ПОТВРДИО: Парагвај остаје при ставу о непризнавању Косова!
ПОРУКА НАШЕМ НАРОДУ НА КОСОВУ: Србин у Грачаници пронашао бомбу на њиви
Једна прича која је остала неоткривена: 11. јуна ја добијам наређење, и генерал Крга такође, да идемо на аеродром Сурчин да сачекамо руске авионе Ил-86 који ће довести руске специјалце, који после треба да слете на аеродром Приштина, односно да ојачају батаљон који је дошао из БиХ. Одлазимо негде поподне и седимо до ране зоре у салону. Одржавамо везе, и прво питање из Москве гласи:
– Да ли сте ви сигурни да Ил-86 може да слети на аеродром у Приштини.
Они мисле да је писта кратка, да не може да издржи оптерећење... Проблем ћемо да решимо лако, кад први авион слети у Београд, генерал Стевановић нуди да он седне у кабину авиона са посадом и слете у Приштину.
- Питају нас да ли смо сигурни, имамо ли снаге које ће спречити да не дође до конфликта са терористима и са НАТО снагама? На крају је одустало руско Министарство одбране, нема доласка додатних руских снага на Косово и Метохију. Руском генералу оставили смо на приштинском аеродрому "Слатина” заклоне, радио-станице, радар, кулинарску опрему, интендантску, да има базу у којој ће бити сигуран и из које ће моћи да ради у простору који му је додељен. Толико о томе колико смо имали савезника. Водили смо рат без савезника, и то је оно што треба да нас забрине и данас - са жаљем додаје.
"СРБИ, САМИ ВРАТИТЕ СВОЈЕ КОСОВО! НЕЋЕ ВАМ ГА НИКО ДАТИ!" Проф. др Рафаел Израели ексклузивно за Србију Данас
АЛБАНЦИ СЕ ПРЕИГРАЛИ Хоџај о антицивилизацијским мерама: Такса нашкодила односима са партнерима
Шта Вучићу у разговорима замерају функционери Стејт департмента? "Нису били некоректни, али око једне ствари се увек посвађамо"
"Тешко је веровати Европљанима и Федерики Могерини о ДИЈАЛОГУ СА БЕОГРАДОМ": Харадинај НЕЗАДОВОЉАН БРИСЕЛОМ
- Ја сам последњи униформисани припадник МУП-а, изашао сам са Косова у 19.55 часова 20. јуна 1999. године. У међувремену сам обишао тај круг: Приштина, Урошевац, Штрпце, Призрен, Ђаковица, Пећ, Клина, Косово Поље... То је заиста била поразна слика, видео сам безброј немачких војника који не престају да славе и да се грле са Албанцима. И у том периоду имате инцидент у Призрену, када је више од 400 метака испаљено из митраљеза (од стране немачког Кфора) у стари аутомобил у коме су била двојица Срба. Тај који је пуцао, као први немачки војник који је употребио оружје изван Немачке после Другог светског рата, ослобођен је јер је била „велика опасност” по немачке војнике додаје генерал Стевановић.
Ако упоредите два периода из 1999. године – први, од 1. јануара до 20. јуна, када су наше националне снаге одговорне за безбедност на Косову, и остатак године, када одговорност преузимају међународне снаге – видећете да је од укупног броја терористичких напада у овом другом периоду било 78 одсто, а у првом 22 одсто. То је неспорна чињеница која говори о чему је реч. Они су једноставно схватили да су Албанци пријатељи, а Срби и остали су били само сметња. Један француски генерал који је командовао у Кфору је рекао да ће геронтологија да реши проблем на Косову, а један други командант Кфора да у Ђаковици "више немамо проблема”. Онда се то протумачило тако да тамо где нема Срба – нема ни проблема. Ја вам тврдим да је то филозофија и дан данас. Шта је данас проблем на Косову? Север. Зато што тамо има Срба - закључује он.