Хрватска шаље војску на Косово - НАТО спрема велику промену

Припреме за НАТО самит 7. и 8. јула у Анкари ушле су у завршну фазу након јучерашњег састанка министара одбране у седишту НАТО-а у Бриселу, што значи да ускоро почиње и унутрашња хрватска координација, односно покушај координације између Уреда председника Републике Зорана Милановића и Владе, МОРХ-а и МВЕП-а, који су учествовали у припреми самита, као и у спровођењу свих договорених циљева унутар НАТО-а, пише Вечерњи лист.

Самит у Анкари би, по свему судећи, био нова прилика за америчког председника Доналда Трампа да изврши притисак на европске савезнике за које сматра да не испуњавају његове раније постављене циљеве о већим издвајањима за одбрану, али и прилика да се покаже како ће европски савезници надокнадити број војника и одбрамбене способности без којих Европа остаје након најављеног америчког повлачења из конвенционалне одбране континента.

Амерички тест за ЕУ

Док страни дипломатски извори незванично наводе да су неки европски савезници већ почели да комуницирају како могу допринети попуњавању празнине која би остала након делимичног америчког повлачења из Европе, министар одбране Иван Анушић је у изјави новинарима у четвртак у Бриселу наговестио да Хрватска нуди повећање броја својих војника у НАТО мисији КФОР на Косову.

Амерички генерал Алексус Г. Гринкевич, НАТО командант за Европу (САЦЕУР), пре недељу дана је открио да се планира смањење бројности мисије КФОР на Косову. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је у среду појаснио да ће број војника на Косову са садашњих око 4.700 бити смањен на ниво који је био пре 2023. године, на око 3.000 до 3.500 припадника КФОР-а. Међутим, Хрватска је спремна да повећа број својих војника у КФОР-у.

Амерички министар рата Пит Хегсет је својим колегама у НАТО-у јуче поново нагласио да се америчко присуство у Европи смањује и да се од европских савезника очекује да „преузму свој део терета“, а САД ће „пажљиво пратити савезнике и видети ко то не ради, ко говори ‘не’, ‘можда’ или ‘видећемо’“.

Хегсет је рекао да ће неки савезници „пасти“ на том новом америчком тесту, а неки ће га „положити са одличним успехом“. У говору је навео и да су неки европски савезници окренули леђа Америци током рата против Ирана, док су други „схватили поруку и потрудили се“.

-Оно што су Американци рекли подржавамо. Хрватска прати ту динамику. Критике које су изречене нису биле упућене Хрватској ни у ком смислу, рекао је министар Анушић након састанка.

- Американци неће у потпуности напустити Европу, део снага ће остати. Али тај део који одлази треба да надокнадимо сопственим снагама. Зависи од мисије. Нас највише занима КФОР. Европа је на време упозорена и мора то да уради. Америка преусмерава пажњу, али не напушта Европу, већ смањује присуство, додао је Анушић за ХРТ у Бриселу.

Хрватска тренутно има 152 војника у КФОР-у, а према одлуци Сабора за 2026. годину, број може бити повећан до 200, што значи да је повећање законски и оперативно могуће већ ове године. Након тога ће се за 2027. припремити нова одлука.

Неслужбени извори из МОРХ-а наводе да је Хрватска у овом контексту посебно фокусирана на КФОР, као део већег преузимања одговорности европских савезника.

Подсећа се да Хрватска још развија бригаду средње пешадије као део НАТО циљева, док су издвајања за одбрану повећана на 5 одсто БДП-а, у односу на ранијих 2 одсто.

(Не)координација са Милановићем

У наредна два недеље, до самита у Анкари, остаје неизвесно колико ће Хрватска имати унутрашњу политичку координацију као савезник.

На самит иде и председник Зоран Милановић, као и на претходних пет. Уред председника је ранијих година сазивао координације са министарствима, али прошле године се министри, према једном извору, нису одазвали.

Премијер Андреј Пленковић је у Бриселу разговарао са генералним секретаром Рутеом о припремама самита НАТО-а. НАТО је у саопштењу навео да је кључна мисија заштита Хрватске и других савезника од ваздушних и ракетних претњи из свих праваца.