"НЕ БОЛИ МЕТАК, БОЛИ ТО ШТО НИСАМ СА СИНОМ" Прва исповест Србина ког су Куртијеви специјалци упуцали на Косову (ВИДЕО)
Прва исповест Србина, Миљана Делевића, ког су Куртијеви специјалци упуцали на Косову
Миљан Делевић, упуцани Србин са Косова кога су припадници РОСУ тешко ранили, пуцајући на његов аутомобил на Бистричком мосту, на магистралном путу Косовска Митровица-Лепосавић из болничке постеље проговорио је о свему.
"ПЛАШИМ СЕ, И ДАЉЕ НАМ ПРЕТЕ" Огласила се супруга рањеног Србина: У Митровици немам коме да се обратим, значи само кључ у браву (ФОТО)
"УБИО САМ ДЕТЕ, САЧЕКАЈ ЈОШ МАЛО" Језиве претње породици рањеног Србина: ОВК терористи оставили застрашујућу поруку (ФОТО)
"ДЕТЕ НЕПРЕСТАНО ПЛАЧЕ И ДОЗИВА ОЦА" Супруга рањеног Србина у шоку: Да ли да изађем на улицу и пуцам у Албанце?
- Метак не може да боли, колико немоћ да у овим тренуцима будем са својом породицом. Плашим се за сина и жену који не могу слободно да изађу на улицу, а да не страхују да ли ће им неко прићи, ухватити их за руку... Мој Марко је већ велики, има седам година и врло добро види све шта се дешава. Породица ми тренутно даје највећу снагу, јер није лако сазнање да је неко покушао да те убије. сазнање да има ко да брине за мене ми даје снагу, зато се још увек држим и надам се да ће овим мукама доћи крај и да ћу убрзо бити у загрљају својих најблжих - овако је почео своју исповест рањени Србин.
Новинарима који су га посетили у болници испичао је шта се десило кобног дана.
- Тог дана сам са кумом кренуо из Лепосавића ка Косовској Митровици и кад смо дошли на тај такозвани пункт, како они воле да кажу, полицијски службеник нам је руком показао да се вратимо уназад, што смо и учинили. Одмах након тога је комби припадника РОСУ кренуо да нас удара, а потом су из чиста мира пуцали на нас. Мене су ранили, али је срећа у несрећи што се куму ништа није десило, те је успео да окрене аутомобил и одвезе ме правац у болницу, како би ми одмах указали лекарску помоћ - испричао је Делевић.
Како каже, био је на ивици живота, те су секунде одлучивале да ли ће преживети.
- Срећом, доктори у болници у Краљеву су ме одмах примили и учинили све како би ме спасли. Веома сам им захвалан на томе. Никада пре нисам доживео овако нешто, а све време ми је у глави била породица. Они, када су чули за све, били су у потпуном шоку. Људи су већ почели да причају да сам подлегао повредама и можете само да замислите једну мајку, саму са сином која све то слуша, а не зна шта се заправо догађа - истакао је он.
Миљан се, каже, сада осећа боље, а породица и пријатељи му пружају огромну подршку.
- Још увек није сјајно, рана боли, ноћима не могу да спавам, али проћи ће. То је ваљда нормално, с обзиром на чињеницу да сам једва извукао живу главу.
Сузе због писма од сина
Миљан истиче да му је писмо, које му је написао седмогодишњи син натерало сузе на очи.
- Тренутак када сам читао писмо сина био је веома болан. Сузе су саме кренуле, а на све то дошао је и страх. За њега, за целу породицу. Чињеница да сам далеко од њих и да не могу да их заштитим ми додатно отежава.
На ВМА се осећа сигурно
Рањени Делевић је, како каже, веома захвалан медицинском особљу краљевачке болнице, али је његова жеља била да буде пребачен ВМА у Београду.
- За мене је Војномедицински центар најбољи у Србији. Желео сам да се спасим и да будем сигуран да ће све бити како треба и зато сам захтевао да се лечим овде. Заиста сам презадовољан. Сви су према мени љубазни, коректни. Све што ми треба добијем одмах и заиста сам им захвалан на томе. Нарочито овом дванаестом спрату, грудном одељењу на ком се тренутно налазим - поручио је Делевић.
Слика са три прста доказ да нисам умро
Одговарајући на претње, које су протеклих дана пристизале, како његовој жени тако и њему, Делевић је рекао:
- Они само могу да прете и ништа више. Управо због тога сам се и огласио из болнице, кад су почели да шире причу да сам умро. Сликао сам се са три прста, као прави Србин што и јесам. Поручио сам свима који су прижељкивали моју смрт само једно: "Нема назад. Жив је Миљан, умро није ".
Нема предаје
Рањени Делевић истиче да свим Србима, који страхују за свој живот и безбедност на Косову има да поручи само једно: "Нема предаје".
- Желео бих да ово што се мени десило буде задње и да нико никада не приживи овакву ствар. Свесно су ишли да нас убију и рекао сам и пре, а кажем и сада, кад су већ ,,чисти" зашто не врате камере, с обзиром на то да надзор постоји. Нека се црно на бело види ко је крив и ко је довео до свега овога.