ПУЦА ПАРТНЕРСТВО КУРТИЈА СА АМЕРИКОМ?! Каква судбина чека Аљбина - приштинског КАБАДАХИЈУ?!
- Не можемо поуздано знати колико Вашингтону заиста смета све оно што Аљбин Курти ради, али су очигледно врло љути што се прави “глув” и одбацује примедбе и сугестије из Стејт департмента. Истовремено, знају да међу албанским гласачима Курти са антиамеричким приступом има убедљиву подршку и главни је фаворит на следећим изборима.
Колико је и на који начин политичка позиција Аљбина Куртија на тзв. Косову угрожена отвореним сукобом са америчком администрацијом, у који је током претходних неколико месеци, неки ће рећи и од самог доласка на власт, врло свесно ушао?
АЉБИН ОСТАЈЕ САМ СА СВОЈИМ МИСЛИМА: Приштински аналитичар ПРОТИВ Куртијеве идеје "Не може више да нам продаје приче, заробио је ЦБК!"
ВЕЛИКА ПОБЕДА НАД КУРТИЈЕВОМ ДИКТАТУРОМ: Огласила се СПЦ, донета одлука у вези НАЈВЕЋЕ српске светиње на Космету
"НИКО НИЈЕ БИО ОДУШЕВЉЕН БОМБАРДОВАЊЕМ СРБИЈЕ, БЛИЖИ СТЕ НАТО-у НЕГО КОСОВО" Хил тврди: ЗСО је неопходна и решила би многе проблеме
Ово питање се не може заобићи након свега што је изречено у последње време, пре свега од стране високих представника Стејт департмента, али и од самог Куртија, који јасно напомиње да је спреман да саслуша савезнике, али да не мора и да их послуша када мисли да не треба.
Једна од таквих ситуација догодила се и у вези са одлуком о забрани динара на Косову, коју је Курти донео, испоставило се, без консултација са западним центрима утицаја, државама Квинте, мада око тога остају неке дилеме, јер Курти ових дана прилично инсистира на демонстрацији одличних веза са Лондоном и Берлином.
У сваком случају, сваки пут када у Вашингтону дубоко уздахну због Куртијевих “несташлука”, ма колико се Курти трудио да то игнорише, у Приштини настане нека врста политичке и медијске буре.
Не можемо поуздано знати да ли Вашингтону више смета оно што Курти ради, производећи једну за другом етничке кризе на Косову, оспоравањем елементарних права Срба, или им је, ипак, већи проблем што се прави “глув” и дрско одбацује све примедбе и сугестије које му стижу из Стејт департмента, угрожавајући тако кредибилитет и ауторитет главног спонзора - Сједињених Држава.
Хоће ли и какву политичку цену да плати актуелни премијер тзв. Косова због тога што се у Вашингтону мрште на помен његовог имена и нервозно врте главом? Може ли Курти да опстане без подршке САД, после поруке да није пожељан за даљег партнера?
Популиста, проблеми тек на дужи рок
Искусни политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи за Контекст каже да ће на дужи период бити тешко да Курти опстане без подршке Америке.
- Није још стани-пани, и до сада су га толерисали, у смислу да нису радили као Гренел да се смени одмах, али очигледно да је велико незадовољство. Не само од америчке дипломатије, већ и европске. Може да опстане још, као што је до сада опстао, али не вечито, не на дужи период. Не, ако се сада приближавамо некаквом решењу, са оваквим ставовима, где он попушта помало, на парче, мало он, мало Вучић, па то некако гмиже, уместо да се стави тачка на ову фазу односа, па да онда идемо даље да се направи та нова конструкција за сигурност региона - каже Маљићи.
Додаје да Куртију, ипак, не треба подршка Америке на следећим косовским изборима који се приближавају.
- Није му неопходна подршка Америке. Он је популиста, он рачуна на свој народ, само што не верујем да ће као прошли пут имати подршку дела гласача других партија. Он је на прошлим изборима добио око 100.000 гласова од Вјосе Османи, а то су гласачи ДСК, који се поделио на две фракције. Сада он то неће имати, не може сам да добије изборе. Може да тражи неку другу коалицију, али нема изгледа за то. Нико не би волео да сада буде са њим, јер знају како је ДСК прошао на ранијим изборима када су ишли као коалиција. Он је то после месец дана растурио, лично Курти, када је у поноћ сменио свог заменика из ДСК - напомиње Маљићи.
Он сматра да су поруке које је специјални представник Стејт департмента Габријел Ескобар послао у Приштини, биле веома оштре.
- Био је довољно жустар, само што је мало ублажио када је рекао да је добар потез који је Курти направио у вези са манастиром Дечани, што је ионако била уставна обавеза Косова. Уставни суд Косова је пресудио у корист манастира, тако да га је на неки начин похвалио, али га је и критиковао да не сарађује - указао је Маљићи.
Историчар и политички аналитичар Огњен Карановић каже да, уколико изузмемо период администрације председника Доналда Трампа, постоји озбиљна сумња да ли је било који лидер албанског сепаратистичког и терористичког покрета на Косовију Метохији и било када у период од 1990. године, па све до данас, био у неком великом проблему код америчких државних органа, посебно када је реч о администрацијама свих председника САД у овом наведеном периоду.
Стејт департмент споро мења политику
- Албанске политичке елите, које долазе из кругова сепаратистичких и терористичких организација од 1996. године, су перцепирани као савезници САД на Западном Балкану. Али, не само САД, већих многих држава НАТО и чланица Европске уније, од стране многих држава генерално на политичком Западу. Дакле, то је продукт историјских околности и процеса који имају карактер дугог трајања. Такав је случај у суштини и са Аљбином Куртијем. Курти је персонално, као и комплетан његов покрет Самоопредељење, у веома комплексним, можемо рећи и противничким односима, према администрацији председника Доналда Трампа. Нарочито кад је реч о његовим личним односима са Ричардом Гренелом, који је у једном тренутку био и амбасадор САД у Немачкој, и шеф свих обавештајних служби у САД. Такође, био је и специјални представник Доналда Трампа у дијалогу између државе Србије и албанског сепаратистичког покрета у јужној српској покрање, односно приштинских институција. Куртијева крајње екстремистичка, радикална и терористичка политика пуни смисао и капацитет добила је у његовом другом мандату, када је Доналд Трамп напустио Белу кућу - објашњава Карановић за Контекст.
Он, међутим, истиче да је албански сапаратистички покрет, па и све терористичке организације које су настале из њега, а ту укључује и Аљбина Куртија и круг његових политичких сарадника и организација, сви су они, сматра Карановић, на неки начин, чедо спољне политике или геополитичке позиције САД и других земаља на такозваном политичком Западу.
- Суштина односа политичког Запада у том геополитичком спектру посматрања проблема према Косову и Метохији се не мења и неће се променити. Чак и да поново дође до промене у Белој кући, односно да Доналд Трамп постане председник. Вероватно бисмо могли очекивати даље заоштравање односа према Аљбину Куртију, можда бисмо могли да очекујемо и његов пад са власти, али њихов суштински однос према статусу јужне српске покрајине неће се у битнијој мери мењати. Када је реч о Стејт департменту, још од времена администрације Била Клинтона и у кадровском смислу, али свакако и у политичком смислу, и када је реч о агенди, на основу које раде запослени и све те организационе јединице, мало шта се променило - подсећа Карановић.
Додаје да ту постоји један велики степен инерције, када је реч о спољнополитичким изазовима, када посматрамо амерички политички систем у целини.
- Рачунамо ту администрацију председника, наравно говоримо и о законодавним телима, када је реч о Конгресу, када је реч о Сенату, када је реч о Пентагону, безбедносном апарату. Али свакако морамо на првом месту да говоримо о Стејт департменту. За свих ових 30 година, дакле од периода Била Клинтона, ту је било најмање промена. Односно ту су најспорије промене. И динамика рада, па и садржај тог рада према јужној српској покрајини, су своје промене најмање доживеле у Стејт департменту. То је био и разлог зашто је Доналд Трамп на крају одобрао управо Ричарда Гренела да буде његов специјални представник у дијалогу између Београда и приштинских институција. Истовремено, Стејт департмент је имао свог представника. Дакле, ту смо видели ту дихотомију, односно подвојеност у америчком политичком систему. И то нам много открива због чега Сједињене Државе не мењају своју стратешку политику према јужној српској покрајини - објашњава саговорник Контекста.
Улога племенских старешина и Едија Раме
Суштинске измене, сматра Карановић, поготово када је реч о односу САД према статусу Косова и Метохије, ту не можемо очекивати, али уколико се Доналд Трамп врати у Белу кућу, по његовом мишљењу, онда можемо очекивати озбиљније санкције против Аљбина Куртија, чак и његов одлазак са власти.
- САД су свесне, и Бајденова администрација, да је у овом тренутку Курти у политичком смислу изузетно јак политичар на Косову. Он је својим популистичким, демагошким, али истовремено за српски народ опасним мерама и корацима, додатно мобилисао своје политичко тело и он би сада, односно на неким будућим изборима глатко однео победу. И то би додатно усложило комплетно ситуацију. Курти је важан политички чинилац када је реч о албанском сепаратистичком политичком телу на Косову и његов одлазак са власти не зависи само од САД - наглашава Карановић.
Додаје да, свакако важну улогу на Косову имају и племенске старешине, односно симбиоза утицаја албанских племенских старешина и мафијашких кругова.
- Уколико они окрену леђа Куртију, онда можемо очекивати политичку кризу. За сада то не видимо да се догађа. Са друге стране, Бајден се вратио Обаминој и Бушовој доктрини да због приоритета које Сједиње Америчке Државе имају на другим меридијанима у свету, да ли је то реч о Украјини или о Блиском истоку, Кини, они су то питање, питање југоистока Европе и Косова и Метохије препустили својим европским савезницима, у ствари Немачкој. То је доктрина коју је Доналд Трамп избегавао, или коју је покушавао да наруши. Он је преузео иницијативу у дијалогу између Београда и Приштине, и видели смо неке помаке тада у дијалогу. Међутим, са Аљбином Куртијем, са екстремистом таквог формата, који има неподељену подршку Немачке и неких других европских земаља, па свакако и САД у суштини, са њим је било какав диалог, било какав компромис, осуђен на пропаст. И ја мислим да то сви добро знају, знају то и Сједиње Америчке државе, али због свих ових геополитичких околности у свету и због чињенице да је Аљбин Курти сада важан политички чинилац на Косову и Метохији, они мало шта ту могу да ураде - каже Карановић.
Он, ипак, оставља могућност да у целој причи чинилац буде и албански премијер Еди Рама.
- Можда би сукоб између Едија Раме и Аљбина Куртија око првенства у албанском политичком и националном корпусу могао да изнедри неко ограничавање рушилачке моћи Аљбина Куртија, али опет, такав сукоб, односно распламсавање морале би да подстакну велике силе. То се још увек не дешава и питање је да ли ће се десити - закључује Карановић.
Извор: Србија Данас/Косово Online/Miloš Гарић