КО ЈЕ БОРУТ ПАХОР, ЛАЈЧАКОВ ПОТЕНЦИЈАЛНИ НАСЛЕДНИК? Говори српски и ОДЛИЧНО познаје Западни Балкан, а ево шта каже о ЗСО

Реч је о уравнотеженом дипломати, сматрају аналитичари, и оцењују да је пуштање ове информације пробни балон за Београд и Приштину не би ли се видела њихова реакција.

У међувремену, и сам Пахор је потврдио да је заинтересован за ово место. Потврда стиже и из словеначке Владе, прецизније од премијера Словеније Роберта Голоба, који је рекао да безусловно подржава бившег словеначког председника Борута Пахора у његовој кандидатури за место специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања на Западном Балкану.

Због тога је, наведено је у саопштењу прес службе Владе Словеније, Голоб у протеклих месец дана водио бројне билатералне разговоре са лидерима европских земаља, као и са највишим представницима Европске уније.

Градио везе, оснивач Процеса "Брдо - Бриони"

Невен Цветићанин из Института друштвених наука и председник Форума за стратешке студије, каже да ова вест није изненађење, и да је бивши словеначки председник уназад радио на томе да се пресели у Брисел.

- То је уједно пробни балон за Београд и Приштину, како би се виделе њихове реакције. Он је као председник показао да је уравнотежен политичар и преговарач, његова каријера је протекла у изграђивању веза, а један је и од оснивача Процеса "Брдо - Бриони" - каже Цветићанин.

Пахорова предност би била у томе што долази из државе која је једна од бивших држава СФРЈ, одрастао у Југославији и у њој провео скоро половину живота.

- То значи да одлично зна како функционишу прилике на Западом Балкану. Србија и Словенија су оствариле конструктивне односе, томе је Пахор допринео. Словенија јесте признала Косово, и сем те теме нема више проблема у односима - напомиње Цветићанин.

"Познаје прилике на Западном Балкану"

Лајчаку двогодишњи мандат истиче крајем августа, а вест о могућем новом ангажману Пахора објавио је љубљански лист "Дело".

Такође, наводи се и да се уз помоћ Министарства европских и спољних послова, на челу са бившом партијском колегиницом Тањом Фајон, припрема да ступи на Лајчаково место.

- Министарство спољних послова Словеније оценило је да је Пахор погодан кандидат за заузимање важне и престижне позиције на Западном Балкану, који се сматра стратешким подручјем Словеније, па су одлучили да словеначка дипломатска мрежа помогне бившем председнику републике у његовој кандидатури - пише "Дело".

"Одговарајући кандидат"

Незваничне процене су да је Пахор одговарајући кандидат који испуњава услове за попуњавање места, додаје словеначки лист, као и да Пахор још није поднео пријаву Европској служби за спољне послове, открива "Дело".

Чим је пуштено у јавност преко "Дела", постоји шанса да се реализује, сматра Цветићанин.

- Основао је свој институт "Пријатељи Западног Балкана", чији је програм изградња бољих односа у региону. Када се погледа саветодавни одбор, виде се личности попут Кетрин Ештон, бившег премијера Аустрије, председници и премијери земаља региона и тиме је сам себе кандидовао и скренуо пажњу Европске службе за спољне послове - каже Цветићанин.

Питање је да ли ће бити успешнији од Лајчака, а Цветићанин сматра да ће то бити у корелацији са резултатима избора за Европски парламент.

- Видеће се каква је личност потребна новим структурама. Он је социјалдемократски политичар, али сама политичка афилијација не мора да знали ништа, ако постоји консензус унутар ЕУ. То се показало и на примеру Лајчака - напомиње Цветићанин.

Ко је Пахор?

Пахор говори српски, више пута је боравио у Београду, а 7. септембра 2022. године боравио на Косову и Метохији и поручио да је Приштина у обавези да реализује споразум о Заједници српских општини.

Рођен је 1963. године, а 1987. године је дипломирао политикологију. Са 26 година Пахор је својевремено био најмлађи члан ЦК Савеза комуниста Словеније и члан његовог председништва.

Од 2012. до 2022. године био председник Словеније, а уочи другог мандата медији су се питали да ли је "помиритељ Словенаца и на Балкану или политички манекен". Недавно је са својом бившом шефицом кабинета Аљом Брглез основао Институт пријатеља Западног Балкана (ФоВБ), чији је циљ да промовише дијалог, помирење, мирно решавање отворених питања, економски развој и интеграцију земаља региона у Европску унију.

У Саветодавном одбору ФоВБ су, између осталих, бивша висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, бивши шведски премијер и високи представник УН за БиХ Карл Билт, бивши премијер БиХ и садашњи представник УН за БиХ Златко Лагумџија и други.

Ожењен је адвокатицом Тањом Печар има сина Луку, активно говори енглески и италијански језик, пасивно француски, у слободно време бави се спортом.

Извор: Србија Данас/Блиц