ВЕЛИКА ШАНСА ЗА СРБИЈУ? Албанска дијаспора у Америци подељена као никада до сада
За све је крив Аљбин Курти
Албанска дијаспора окупљена око Паналбанског конгреса у Америци налази се на прекретници јер је под ударом Аљбина Куртија који је решио да "почисти" све кадрове који нису на његовој линији. Подељена или не, албанска дијаспора у САД има исти циљ кад су у питању Срби, сматра историчар Драгољуб Анђелковић.
ПОДРЖИ СРПСКЕ ОЛИМПИЈЦЕ И ОСТВАРИ ДОДАТНЕ ПОГОДНОСТИ!
АЛБАНЦИ ПОНОВО НАПАДАЈУ СРБЕ НА КиМ БЕЗ ПОВОДА: Тројица брутално претукла младића који је чувао стоку
ЛАЖНИ ПРЕМИЈЕР СЕ ОПАСНО ДРЗНУО! Хладноратовским понашањем хоће да минира Београд - прочитан од самог почетка
Кулминација неслоге унутар Паналбанског конгреса уследила је пошто су отпуштена два његова водећа човека, иначе блиска Хашиму Тачију и Едију Рами, без сагласности надлежних тела Конгреса, а све под оптужбом да су радили мимо и против начела ове организације. Смена је уследила на иницијативу људи из Конгреса блиских идејама Аљбина Куртија.
Курти поделио Албанце и у дијаспори
Владимир Маринковић, један од оснивача Конгреса српско-америчког пријатељства, каже да албански политичари између себе нису никада били више подељени и то не само у региону, већ и у дијаспори.
- До доласка на власт Аљбина Куртија они су релативно били уједињени и наступали заједно у Америци где им је дијаспора велика и утицајна, нису били подељени по партијама већ су наступали јединствено према америчким институцијама и имали су доста успеха у томе - каже Маринковић.
Ситуација се сада доста променила и ово што се десило у Паналбанском конгресу наговештава нове поделе али то је, каже наш саговорник, већа могућност за Србију, односно, за њен продор у америчке институције.
- Јер док се они баве међусобним свађама нама дају много више простора да промовишемо наше интересе и Србију као много релевантнијег партнера него што су то привремене институције на Косову - напомиње он.
Подела код Албанца шанса за Србију?
Трка међу Албанцима за то ко ће да има предност у Вашингтону, напомиње наш саговорник, почела је када је администрација Џозефа Бајдена увела санкције бившем албанском председнику и премијеру Салију Бериши и његовој породици који иначе у албанској дијаспори важи за једног од родоначелника вишепартијске модерне албанске државе. Курти се против тога први побунио.
- Дефинитивно ово све води ка унутрашњем албанском сукобу који је Курти проузроковао и то ће имати консеквенце у албанској дијаспори и њеном деловању а могуће је и у подели. То се за протекле три деценије није никада десило - примећује Маринковић.
Докле су међуалбански сукоби отишли, довољно је рећи да је део Албанаца у Америци покушао да спречи да се председник Албаније Иљир Мета сретне са албанском дијаспором.
Политиколог Драгомир Анђелковић, с друге стране, није баш убеђен да било ко, па ни Аљбин Курти може да растури јединство Албанца које је окупљено око једног циља а то је, како каже, атисрпство.
И кад су подељени - према Србима циљ им је исти
- Они се разилазе око тога ко ће бити кључни фактор међу њима али сви они имају антисрпску политику и не постоји ту суштински мекша или тврђа струја јер су све антисрпске. Само је разлика у томе како ће то тактички да испоље - уверен је Анђелковић.
Из тих разлога, додаје он, ми не треба да се превише ослањамо на њихове поделе, јер то су њихове ствари.
- На нама је сада да радимо на нашем националном јединству и повезивању са оним центрима моћи у свету који могу да нам помогну. Што се тиче Куртија он је сада у походу јер жели да постане свелбански лидер а Приштину доживљава као центар албанског покрета и наравно да ће то да изазове тензије и са дијаспором, и са Тираном, али те тензије њих неће паралисати јер ће и поред међусобних сукоба упорно радити против нас - каже Анђелковић.
Иначе, упућени у дешавања у америчко - албанском Конгресу тврде да је до раскола дошло јер део дијаспоре, углавном млађих људи пореклом са Косова и Метохије, тврде да Приштина нема шта да преговара са Србијом и траже да Бајденова администрација "натера" чланице УН да Косову дају нестално чланство у УН а чак су за такав предлог писали и петицију у Вашингтону. Друга такозвана мекша струја је да све иде "легалним" путем, односно да се дијалогом дође до признања од стране Србије и столице у Уједињеним нацијама за Приштину.