ЛАЖНА ДРЖАВА ЋЕ ОПЕТ ПОКУШАТИ КАНДИДАТУРУ ЗА ЧЛАНСТВО У УНЕСКО? Према процени стручњака, једна ствар ће бити кључ
Проф. др Горан Милашиновић истиче да ће то зависити од њихових спонзора
То што је Комитет за светску баштину Унеска Високе Дечане, Пећку патријаршију, Грачаницу и Богородицу Љевишку оставио на листи угрожених добара, није гарант да тзв. Косово неће опет већ на јесен покушати кандидатуру за пуноправно чланство у Унеско. Засад не изгледа да ће тако бити, али немамо никакву гаранцију ни да неће. То ће, према нашој процени, зависити превасходно од њихових спонзора, каже проф. др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу с Унеском при Министарству спољних послова.
ВАКЦИНАЦИЈА ЋЕ СЕ ОБАВЉАТИ ПРИОРИТЕТНО: На КиМ одобрена имунизација деце од 12 до 15 година
ПРОВОКАЦИЈЕ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ НЕ ПРЕСТАЈУ: Заставе такозване велике Албаније на више локација
БЕЗ ШЕСТ САТИ НИШТА, КАО ДА НИСТЕ НИ БИЛИ: Велике гужве на административним прелазима КиМ
Али Комитет их је, и поред писма тзв. косовског премијера Албина Куртија, који је тражио да се та добра скину с листе, једногласно оставио као угрожене.
- Да ниједна држава чланица Комитета, а међу њима је била и Албанија, није имала коментар на наш извештај о стању културног добра: "Средњовековни манастири на Косову (Србија)", како су наша четири манастира (три манастира и једна црква) титулирана у тексту образложења за пријем на листу Светске баштине културе (и природе) 2004. и 2006. Наш интерес је увек, па тако и овај пут, да се Комитет упозна са стањем тог добра, укључујући детаље који се односе на константно кршење правила о очувању добра од стране локалне заједнице, што их чини перманентно угроженима. Међутим, наш интерес није да извештај произведе поларизацију међу државама чланицама Комитета, будући да би потенцијално нека од њих могла да дискусију преведе на политички терен (полемика о статусу, уместо стању добра). Нама, а и Унеску, одговара дипломатски и експертски мир у којем се води рачуна о принципима и струци, а не о политици. То се догодило и ове године, без обзира на писмо г. Куртија, које је било интонирано с јасним политичким импликацијама, а без материјалне садржине и аргумената - каже проф. др Горан Милашиновић.
Да ли је ипак одлука Комитета знак да је тзв. Косово још далеко од чланства у Унеску?
- Никако није. Не треба превише значаја давати потпуно нормалној одлуци Комитета да задржи наше манастире на КиМ на листи угрожених добара (од укупно 1.245 на Светској листи, свега педесетак је на листи угрожених), нити ликовати, сматрајући то некаквом победом. Победила је принципијелност Унеска (уз нашу нормалну дипломатску и опсервациону активност). Чланство тзв. независног Косова у Унеску иде другим колосеком, иако је тачно да би усвајање захтева од стране Приштине и непринципијелна одлука о угрожености добара на КиМ била јасан знак да је наша позиција у односу на Приштину у Унеску уздрмана. Међутим, Унеско је далеко шира тема од листе Светске баштине. Главни аргумент Приштине за пријем у Унеско је образовање, будући да су веома млада нација, са просечно веома ниским степеном образовања, те би им Унескове иницијативе и пројекти, наводно, били од велике корист. Што није неважно, будући да Унеско поклања велику пажњу сегментима образовања и науке, као и уопште младима - каже проф. др Горан Милашиновић.
И то значи да морамо да будемо стално на опрезу?
- Апсолутно. Мислим да чак ни Приштина не зна у овом тренутку да ли ће се кандидовати ове године, будући да ће то, као и 2015, зависити од одлуке њених главних промотера и спонзора. Генерална конференција, на којој се одлучује о пријему, одржава се у новембру, али захтев би требало да стигне у Извршни савет у октобру, а Србија је држава чланица Извршног савета са све већим угледом, те би требало да знамо на време - каже проф. др Горан Милашиновић.
И до када је рок за кандидатуру?
- Уобичајени пут је преко Извршног савета, што значи до октобра, али постоје и заобилазни путеви, па чак и могућност да Секретаријат Унеска преко генералне директорке тачку која није била на Извршном савету наметне у дневни ред конференције, што значи да то сазнамо кад она већ започне. Међутим, реч је о веома ризичном поступку који до сада никада није коришћен у вези са нама, па чак ни 2015, када је тадашња директорка Ирина Бокова одбила притиске моћних приштинских спонзора и пребацила захтев за чланство на уобичајени пут, преко државе чланице. Треба рећи и то да сваку кандидатуру, поготово конфликтну, прате румори и жива дипломатска активност већ од лета (2015. смо имали јасне сигнале већ у јуну), што сада није случај, али све то не треба да нас уљуљкује и завара - каже проф. др Горан Милашиновић.
Какве су сада околности?
- По нашој процени, и боље него 2015, пре свега јер се садашња генерална директорка Одре Азуле доследно залаже за принципијелност и деполитизацију Унеска, а онда и због наше све боље позиције у самој организацији као резултат активности и сарадње са Унесковим телима последњих година. При томе, Унеско је притиснут проблемом са буџетом, будући да неке велике државе (као САД) одбијају да плаћају контрибуције због неиспуњавања њихових политичких услова, а још више низом конфликтих тачака које поларизују организацију и прете да униште њену неполитичку базу. У многим од тих конфликтних тачака ангажовани су баш спонзори Приштине, а за већину су они важнији од теме тзв. независног Косова у Унеску. Али не би требало да нас изненади и дочека неспремним чак ни то што клима у Унеску тренутно изгледа боља за нас него за другу страну - каже проф. др Горан Милашиновић.
Није ли Куртијево писмо сигнал да ће покушати кандидатуру?
- Није, али јесте индикатор да Приштина сада, можда, промовише нови, "меки" пут, а то је да се представе као чувари туђе културе на "свом" простору (према Резолуцији 1244 УН, КиМ је протекторан УН), истовремено не одустајући ни од ранијих (уништавање и преноминација), који су еклатантан културни геноцид, због чега Приштину осуђује велики број држава света. Посматрајући само писмо и скроз неаргументовани, декларативни и политички мотивисан текст, као и никакву или млаку реакцију међународне заједнице на њега, пре ми се чини да му је намена била усмерена ка унутрашњој политичкој сцени него према Унеску - каже проф. др Горан Милашиновић.
Пласиране су приче да су Немањићи заправо Нимани, а Богородица Љевишка је у турско доба била и џамија. Ако би тзв. Косово ушло у Унеско, и Богородица Љевишка би опет могла да буде џамија?
- То није реалан сценарио у блиској будућности јер ипак не можемо да поредимо турско доба и данашње. Али је сигурно да би дошло до или занемаривања наше укупне културне баштине на КиМ и до прекрајања историјских чињеница како би се најважнији артефакти културе представили као апсолутно албанско национално културно добро. Такав сценарио је очекиван и јер се на КиМ не налази ниједан артефакт материјалне културе који би се могао везати на албанску нацију - изузев три из турског доба, све остало припада српском етносу. А када је реч о Немањићима и четири манастира на листи, током веома компликованог процеса уписа ниједан светски експерт није ни речју довео у питање да припадају српској историји, па шта ће већи доказ од тога? Култура и историјске чињенице су једно, а културни геноцид и синкретистичке идеје друго - каже проф. др Горан Милашиновић.
Да ли је сада интерес косовских спонзора кандидатура у Унеско?
- Има за њих много важнијих интереса у Унеску, ако посматрамо само оне који су политички мотивисани (Јужно Кинеско море, јапански Меиђи период, Нагорно Карабах, Палестина, Аја Софија и др.) од пат-позиције на "шаховској табле КиМ", а уз то пред Унеском су бројни изазови, попут веома непријатних скидања са Листе светске баштине неких громада културе (као што је прошао Дрезден, а сада и Ливерпул, а исто прети и Стоунхенџу, историјском центру Беча и Венецији) због непоштовања одржавања добра у складу са смерницама и правилима из Повеље о светској баштини културе и природе. Осим тога, велики изазов за организацију је и суштинско питање функционалне структуре (однос и улога секретаријата у односу на државе чланице) - каже проф. др Горан Милашиновић.
Чекамо и одговор мисије Унеска за шансе Манасије да доспе на листу.
- Манасија је велико и за нас драгоцено добро из римског периода, будући да из тог периода имамо за сада уписану само још Галеријеву палату у Гамзиграду, код Зајечара. Наша жеља је да је упишемо на Светску листу културе што пре и због тога су наши експерти из RZZSK и Министарства културе остварили сарадњу са Унесковим експертима, који су обишли Манасију и који ће нам помоћи тако што ће извршити преевалуацију како не бисмо губили време на грешке при номинацији. С тим у вези, предстоји нам рад на нашој националној тентативној листи, будући да су многа добра на њој већ двадесет година, а имају веома слабе шансе да се нађу на Светској листи - каже проф. др Горан Милашиновић.
Али имамо и нелегалну воденицу која може све то да нам отежа?
- Сваком је јасно да нам то неће помоћи у номинацији и да ће тиме добро унапред изгубити своју "универзалну и изванредну вредност", што је први и основни услов да се нађе на листи - каже проф. др Горан Милашиновић.
Можемо ли да кажемо, будући да следеће године Русија председава Комитетом, да имамо гарант да те четири светиње неће бити скинуте с листе угрожених?
- Немамо гарант. Без обзира на пријатељске државе, наш пут треба да увек буде усмерен ка струци, принципима и Уставу Унеска, као и Повељи о светској баштини. У том случају, наши манастири ће остати на листи угрожених све до тренутка док буду угрожени, а једног идеалног дана ти манастири ће располагати својом земљом, која им је тренутно отета, и њима ће моћи да слободно приступи сваки заинтересовани грађанин света (што је ултимативни смисао Листе светске баштине), а то значи и сви грађани Србије, укључујући вернике, будући да није реч о музејима, него о живим црквама. Без обзира на то што нам то тренутно изгледа као утопија, живот у стању "реалности у утопији" је, изгледа, једино што нам се нуди у данашњем добу, иначе пуном оксиморона и девијација реалитета - каже проф. др Горан Милашиновић.
Западни део Дунавског лимеса, односно границе Римског царства, управо је уписан на Листу светске културне баштине. Када ће и источни део, где је и Србија?
- Ово је веома важан пројекат за Србију, пре свега зато што је реч о најдужем и просторно највећем трансдржавном упису у Унеску од Хадријановог зида у Великој Британији до Црног мора. Наше учешће у том упису доказује да живимо на територији западне цивилизације, будући да смо унутар, а не изван западне границе Римског царства, и да нам припада европска баштина Запада од пре две хиљаде година једнако као и другим европским народима. На овом заседању Комитета за културну баштину усвојен је упис горњег дела Дунавског лимеса (Немачка, Аустрија, Словачка, без Мађарске, која се повукла из уписа), без обзира на неке несугласице између Комитета и стручних тела Унеска, а следи у континуитету упис доњег дела Дунавског лимеса (Хрватска, Србија, Румунија и Бугарска). За нас је најважнији тај континуитет уписа, јер је било опасности да не уђемо "у пакету" са управо уписаним државама, него да идемо одвојено, као посебан упис, што би било много теже и неизвесније - каже проф. др Горан Милашиновић.