Лажна држава пуца по шавовима: Нови избори на КиМ као још један Куртијев полигон за терорисање Срба

Покрет Самоопредељење и његов лидер Аљбин Курти од понедељка вече до уторка у поноћ, када је истекао рок, упорно су покушавали, али нису успели да убеде опозицију да у централној скупштини у Приштини заједно изгласају новог председника.

Када је у поноћ рок истекао, председница парламента Аљбулена Хаџију саопштила је да је на основу одлуке уставног суда ово крај процеса избора председника и овог сазива парламента и да ће избори бити заказани у уставном року, односно морају бити одржани у року од 45 дана. Опозиција за неуспех у избору председника оптужује Самоопредељење и председника те странке Аљбина Куртија, истичући да је Самоопредељење на седници у понедељак прекршило устав започињањем процедуре гласања без кворума.

Такозвани премијер у техничком мандату Аљбин Курти рекао је након неуспелог гласања да је бојкот опозиције на седници "антидржавни и антиинституционални". Међутим, опозиционе странке су сагласне да је искључиви кривац за овај хаос управо Курти. Тако је генерална секретарка ДПК Вљора Читаку изјавила да су дешавања у парламенту "срамна представа Аљбина Куртија, који је покушао да изабере председника 'карате стилом' и преокрене уставни поредак". Председник ДСК Љумир Абдиџику рекао је да Курти води једнопартијски монолог и да та странка неће бити гласачка машина за његове политичке амбиције.

Историчар Срђан Граовац каже за Курир да продубљивање политичке кризе за Србе на Косову и Метохији може да значи додатно појачавање тензија.

- Јер Курти живи на тим тензијама, на репресији над Србима. Он је сам креирао такав друштвени миље. Са позиције власти избори се на КиМ не добијају на основу плана, програма, економије или нечега такво, већ искључиво на основу терора према Србима. Курти је на томе и добио више гласова него раније и за све недаће на КиМ окривио је Србе. Он тиме генерише мржњу Албанаца према Србима и на тој мржњи он профитира као неко ко проводи репресију над Србима. То је затворен круг где он добро игра. На Косову је створио једну политичку стварност у којој насиље њему доноси политичке поене. И та репресија појачава се у изборним процесима и постаје све снажнија, да би се Курти пред јавношћу приказао као неко ко према злим Србима, који су упропастили и економски и сваки други живот на Косову, заузима најодлучнији став. У том смислу Срби не могу ништа добро да очекују од овога - објашњава Граовац.

Он сматра да је Курти по сваку цену желео да верификује већину коју је осбојио и да је зато гурао да се изабере председник и избегну нови избори.

- Желео је да у потпуности контролише политички живот на КиМ, али с друге стране, ситуација је таква да се и неки међународни утицаји преламају преко КиМ. То се најбоље могло видети кроз односе Куртија и Вјосе Османи. јасно је да Вјоса Османи покушава да се приближи администрацији Доналда Трампа, а да се он и даље чврсто држи оних којих се увек и држао, а то су Берлин, Лондон и дубока држава у САД. И те унутрашње поделе су једноставно разлог што не може доћи до конституисања власти. То се и преломило у ноћи када је у скупштини пропао избор председника. То је само показатељ да се на КиМ ломе односи између тих глобалистичких и антиглобалистичких структура. На КиМ је то много лакше јер су све политичке структуре под контролом у потпуности одређених западних центара моћи и онда их није тешко инструментализовати једне против других - напомиње Граовац.

Истраживач Центра за европске политике у Београду Марко Тодоровиц оценио је да Косово, будуци да следе нови ванредни парламентарни избори, остаје заглављено и да у Бриселу тиме нико није одушевљен.

- У Бриселу се на то гледа са једном врстом разочарања, имајући у виду да ће то свакако отежати све што се очекује од Косова и по питању унутрашњих реформи и повлачења новца из Плана раста, кроз спровођење реформске агенде - изјавио је он за Косово онлајн и нагласио да спровођење реформске агенде подразумева бројне кораке који се односе на усвајање законодавних аката и све што би ишло у правцу нормализације односа са Београдом.

Косовска скупштина има 120 посланика. Према уставу привремених институција и према пресуди уставног суда, за избор председника у прва два круга гласања потребно је две трећине, односно 80 гласова, док је за трећи круг потребна проста већина, 61 глас. У управо распуштеном сазиву, Самоопредељење је имало 57 посланика, ДПК 22, ДСК 15, а АБК 6 посланика. Од преосталих 20 мандата, 10 је загарантовано представницима Срба, а 10 представницима невећинских несрпских заједница.

Предстојећи избори биће трећи у последњих 16 месеци, пошто су у фебруару 2025. године одржани редовни, а у децембру, пошто није формирана влада, и ванредни парламентарни избори. Рачунајући и локалне изборе који су организовани прошле године, ово ће бити пети избори на КиМ у последњих 16 месеци.

Србија Данас/Курир