ЛИЦЕМЕРНА ИГРА АЛБАНИЈЕ, СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ И ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ: Ово раде како би се додворили Америци
Албанија, Северна Македонија и Косово утркују се да понуде помоћ Вашингтону и НАТО док се њихова будућност у ЕУ све више компликује, пише шпански Ел Паис
Како подсећа тај медиј, у албанском селу Фуше Крује налази се статуа Џорџа Буша. Главни град Северне Македоније (Скопље) има седиште владе слично Белој кући, а Косово (Приштина), статуу Била Клинтона, бисту Медлин Олбрајт – државног секретара САД која је лобирала за бомбардовање Србије 1999.године - па чак и модну продавницу по имену Хилари, са одећом која опонаша стил Хилари Клинтон.
НОВИ СКАНДАЛ У РЕЖИЈИ ПРИШТИНЕ: Петру Петковићу поново забрањен улазак на Косово и Метохију
ПУЦЊАВА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: Непознати нападачи ранили две особе
Портпарол ЕУ: Србија да дозволи званичне посете из Приштине
Грађани Косова, где је све чешће име Клинтон или Хилари, често себе дефинишу као "највише проамерички оријентисане на свету", пише шпански лист и додаје да онда можда и не изненађује, да су прошлог августа, када је Вашингтон затражио од својих партнера да помогну у евакуацији цивила из Авганистана, Албанија, Косово и Северна Македонијаове били први у Европи кои су се пријавиле као прихватилиште за избеглице.
"Без икакве резерве или услова", написала је тада косовска председница Вјоса Османи када је то објавила на свом Фејсбук налогу.
Албанија је привремено прихватила највише Авганистанаца (4.000) у свету, док не оду у коначно одредиште, углавном у САД, док чекају визе у студентским домовима у Тирани или у хотелима на јадранској обали, наводи Ел Паис и додаје да је скоро три пута мање Косово пристало је да прими до 2.000 избеглица, највише до годину дана.
"Амнести интернешенел" је критиковао непримерну ситуацију у којој се избеглице налазе у бази Бондстил, највећој америчкој војној бази у региону. Није јасно да ли могу слободно да се крећу и шта ће бити са онима који не прођу нову безбедносну проверу којој су подвргнути они који су били сумњиви приликом прве провере. Северна Македонија се, са своје стране, обавезала да прими 780 Авганистанаца.
Шпански лист и оцењује и да су брзина и обим ових одговора "најновији знаци јасне прозападне оријентације Албаније, Косова и Северне Македоније, које придају огроман значај савезништву са САД – упркос томе што су очигледно сила у опадању – са стратешки организованом организацијом која пролази кроз изазовне тренутке, НАТО."
Албанија се придружила Атлантској алијанси 2009. године, а Северна Македонија прошле године (Грчка је укинула свој вето када је привремено названа Бивша Југословенска Република Македонија болно пристала да промени име). Косово такође тежи да уђе у НАТО, али не може јер га неке чланице, укључујући Шпанију, не признају као државу, подсећа Ел Паис.
Поред друге велике западне силе, Европске уније, која је усредсређена све више на своје проблеме него на хоризонт прикључења препун облака (почетак приступних преговора Тиране и Скопља је парализован, а Косово је само потенцијални кандидат), сигнали лојалности са америчким пријатељем имају још више смисла.
Према речима истраживача Института "Демокрациа социетас цивилис" из Скопља Марко Панковског, у македонском случају ради се о томе да се САД покаже да су и даље поуздан савезник какав су већ дуго времена, без обзира ко је на власти у једној или другој земљи.
"С обзиром на ограничене ресурсе да покаже своју вредност као партнера, брза реакција и безусловна подршка током авганистанске кризе пружили су прилику влади да истакне да је 'пријатељ у невољи прави пријатељ'. Нису била потребна велика материјална средства, само политичка воља", додаје Панковски.
У интервјуу за Ел Паис прошлог месеца, премијер Албаније Еди Рама дефинисао је пријем Авганистанаца као спој привржености Атлантском савезу и емпатије према онима који беже од Талибана.
"Не можемо да променимо судбину ниједног рата у којем НАТО учествује јер је, у војном смислу, наш допринос веома скроман, али чврсто стојимо у односу на вредности које представља. Били смо 'Авганистанци' пре 30 година. Нисмо бежали од фундаменталистичког исламског режима, већ од фундаменталистичке комунистичке владе. А ако смо данас на другом месту, то је зато што нам је понуђена помоћ и склониште. Како да не учинимо исто у оквиру својих могућности? Тачно је да смо ми ти који највише добијамо и први то чинимо, али то не показује ништа о нама, већ нешто узнемирујуће о другима, који су богатији и већи", рекао је Рама.
Шпански лист наводи да етнички Албанци – већина у Албанији и на Косову, а мањина у Северној Македонији – подржавају овај приступ са посебним ентузијазмом. Анкета Националног демократског института прошлог априла показује да је вредновање САД и НАТО међу косовским Албанцима и даље веома високо: 4,8 од пет, осам десетина више од ЕУ. У Северној Македонији подршка придруживању Унији је пала на 69 одсто (са 80 одсто у 2014), али ставови о Вашингтону и Атлантском савезу остају стабилни.
Ел Паис оцењује да много тога има везе са историјом. Подсећа да су САД истовремено, држава која је предводила бомбардовање Србије, велики поборник косовске декларације о независности, симбол слободе Албанаца под бруталном комунистичком диктатуром Енвера Хоџе, кључни партнер за улазак Скопља и Тиране у НАТО, противтежа на Балкану утицају Кине и Русије, савезника Србије...
Наде
Долазак Џоа Бајдена у Белу кућу пре годину дана подстакао је у овим земљама слику да ће САД добити на тежини у том региону, после председничког мандата Доналда Трампа, који је, како наводи шпански медиј, само оставио мало вредан споразум између Србије и Косова које се тиме сврстало међу ретке земље на свету које имају амбасаду у Јерусалиму.
"Надају се да ће се Вашингтон више укључити у регион", каже истраживач Косовског центра за безбедносне студије са седиштем у Приштини Платор Авдиу.
Разлог није само заокрет у спољној политици који је најавио Бајден – "САД су се вратиле и спремне су да воде свет", како је рекао прошлог новембра – већ и њихове посебне везе са Балканом. Био је један од најактивнијих гласова за интервенцију у Босни и на Косову, и посетио је то подручје у бројним приликама, већ као потпредседник, када се плашио да ће дипломатија његове земље заборавити регион након напада 11. септембра.
"Балкан није стратешки секундаран", рекао је Бајден својим колегама из Сената 2001. године. Он такође има емотивну личну везу: Бо, његов син који је преминуо од рака мозга 2015. године, радио је на Косову као инструктор за судије и тужиоце.
"Волео је ову земљу као и ја", изјавио је садашњи председник САД годину дана касније, присуствујући инаугурацији аутопута са именом његовог сина. Прошлог јула Вјоса Османи је постхумно је доделила Бо Бајдену медаљу.
Шпански лист оцењује и да Косово има додатни разлог да погледа преко Атлантика. Иако се ради о функцијама које нису везане за националне интересе, са неповерењем посматра што специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и шеф европске дипломатије Ђузеп Борељ долазе из две од пет држава које не признају Косово као државу - Словачке и Шпаније, пише ЕЛ Паис.