"Осетио сам МИРИС КРВИ, знао сам да су СВЕЖИ" Језиво сведочанство терористе ОВК о Жутој кући

Ово се наводи у поверљивом, досад необјављеном извештају из октобра 2003. године, а у којем осам Албанаца, чланова терористичке ОВК, сведочи о трговини органима на Косову.

ЗЛОЧИНАЦ ЈЕ НА СВЕ СПРЕМАН! Харадинај сада ГЛУМИ ЖРТВУ! "Позива ТУЂУ ДЕЦУ да гину у његовом РАТУ!"

Портал "Руски експрес" објавио је копије овог документа, а идентитети сведока су заштићени како њихова безбедност не би била угрожена. Преносимо најпотресније делове сведочења сведока "број 2", који је директно превозио киднаповане до "Жуте куће", учествовао у закопавању лешева и превожењу органа до албанског аеродрома.

- Моја прва испорука с Косова била је 20. јула 1999, друга је била око 23. јула, а последња раних дана августа. У јутро 20. јула био сам близу мог села, источно од Пећи. Наређено ми је да возим камион до Призрена. Дат ми је прљави, прашњави СААБ. По доласку у Призрен речено ми је да скренем ка Сувој Реци. Возио сам још 15 минута. Прошли смо километар после Љутоглава. Тамо је била велика троспратна кућа. Скренуо сам десно и возио још 100 до 200 метара. Тамо је било 30 заробљеника, укључујући једну жену и 10 војника ОВК који су нас чекали. Заробљеници су очигледно дуго пешачили, били су прашњави, прљави, пуни модрица. У почетку сам мислио да ће бити размењени за наше заробљенике. Тамо је био војник ОВК који је испитивао неколицину Срба. Један од њих је рекао да је Драган Јаћимовић из Шилова, близу Гњилана. Имао је око 40 година. Остали Срби били су из Ретимља и Гњилана. Насилно су угурани у камион. Возио сам назад до Призрена. Близу главног пута стигла је група од 15 Срба. Џип са војницима ОВК ишао је испред, док су четворица официра ОВК ишла заједно са Србима. Међу заробљенима сам препознао Властимира Стевановића из Призрена, радио је као конобар у војном клубу. Био је мршав, у тридесетим годинама. Неколицина Срба носила је униформе. Питао сам официра ОВК шта ће да раде са њима, рекао ми је да ће да их "покосе у Албанији". Група је прешла у Албанију преко планине Паштрик. Ми смо наставили ка Кукешу. Испоручио сам Србе и вратио се за Призрен.

Јутро 23. јула 1999. године:

- Овог пута смо возили још даље од Суве Реке. Стигли смо до неког села. Дочекала нас је ОВК банда коју је водио Исмет Тара. Овог пута сам видео лешеве умотане у сиве војничке ћебиће. Осетио сам мирис крви, па сам знао да су свежи. Оба пола, али већински мушкарци. Напунили су камион лешевима. Официр ОВК ми је рекао: "Добро погледај ово, мој брат је завршио у Трепчи." Мислим да су мртви Срби били из Суве Реке, Гњилана и Ораховца. Сипали су прашак за дезинфекцију, потом смо се вратили у Кукеш. Користили су маске и рукавице, а 15 рака је већ било ископано. По два леша у рупу. Требало нам је сат и по да завршимо све. Потом смо се вратили до Призрена и Пећи, где сам вратио камион истим људима од којих сам их узео. По повратку из Албаније, један непријатан човек ми је рекао да ћемо бити на вези.

Октобар 1999. године:

- Имао сам најмање две туре до "куће-клинике", јужно од Бурела. Први пут је било у октобру 1999, возио сам четворо или петоро Срба из Кукеша до куће, јужно од Бурела, и испоручио их ОВК оперативцу под надимком Кинез. Кућа је била традиционална и релативно велика, подељена на два дела. Налазила се на крају прљавог пута, неких двадесетак минута од главног пута јужно од Бурела. Била је офарбана у светложуту боју. Заробљеници су држани у складишту иза куће. Друга испорука догодила се крајем маја или почетком јуна 2000. Превезао сам двадесетак жена са локације на северу Албаније до куће код Бурела. Сећам се да камион није имао прозоре и слабо је вентилирао. Кад смо отворили врата, морали смо да спасавамо жене које се умало нису угушиле. Истоварили смо камион, пет жена је одвезено у кућу код Бурела. Било ми је наређено да пратим возило које је преносило делове тела и органа до аеродрома "Ринас" у Тирани. Потом ми је наређено да се вратим у кућу и помогнем при закопавању људских остатака који су били у црним великим кесама. Људски остаци закопани су на неким локацијама у околини куће и на оближњем гробљу.