ДЕТАЉИ ПРЕСУДЕ САЉИХУ МУСТАФИ: Командир терористичке ОВК проглашен кривим за ратне злочине над Албанцима, ево како је поступао према цивилима
Комадант герилске јединице БИА у терористичкој ОВК Саљих Мустафа осуђен је данас првостепено у Специјалном суду Косова у Хагу на јединствену казну од 26 година затвора. Он је проглашен кривим за ратне злочине над Албанцима у априлу 1999. године и то за произвољно лишавање слободе најмање шест цивила, њихово мучење и убиство једног.
Ослобођен је оптужби за сурово поступање, јер су оне укључене и саставни део оптужбе за мучење.
СРАМНА ИЗЈАВА ЛАЖНЕ КОСОВСКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Откривен разлог хапшења Србина
"СВАКИ СРБИН ЈЕ МЕТА КУРТИЈЕВЕ ПОЛИЦИЈЕ" Забринутост грађана Зубиног Потока на барикадама после новог хапшења расте
ЛАЖНА ДРЖАВА СЕ НАОРУЖАВА: Камиони са оружјем из Турске на бугарско-македонској граници
Специјални суд је утврдио да је Мустафа одговоран и крив за мучење као непосредни извршилац, јер је доказано да је лично мучио двојицу затвореника и тако давао и пример потчињеним војницима како да поступају са заробљеним људима.
За произвољно лишавање слободе, такође мучење и убиство осуђен је као учесник удруженог злочиначког подухвата, којем је дао значајан допринос.
Он је појединачно осуђен на десет година затвора за противправно лишавање слободе, 22 године затвора за мучења и 25 година затвора за убиство.
Председавајућа судија Мапи Фелт Фоља је казала да су жртвама нанета доживотна физичка и психичка оштећења и да су њихови животи и животи њихових породица после тога потпуно разорени:
КОМАДАНТ ЦАЛИ
Председавајућа судија је казала да је јединица ОВК Безбедоносно информативна агенција, која се бавила обавештајним радом и којом је командовао Саљих Мустафа, формирана 1998. године и да је распуштена у јуну 1999. године.
Мустафу су звали Комадант Цали или Саљи. На тврдње одбране да он није био у априлу 1999. године у Злашу и да није могао починити те злочине, судија је навела да нема сумње да је био ту и да је доказано да је у више наврата тада долазио на то имање, а да се могао слободно кретати по околној територији.
- Мучење је било изузетно сурово, а жртве беспомоћне и младе, од којих је једна имала 18 година. Судско Веће је утврдило да је од 1. до 19. априла 1999. године на имању у Злашу, где је била база јединице БИА, којом је командовао Мустафа, најмање шест особа било лишено слободе.
Током заточеништва нису им поштована основна права.
Узроковали су им тешке боли и патње, желећи да их казне, застраше и политички дискредитују, а пресудну улогу је имао Мустафа, који је лично подржавао та кривична дела.
Држани су у нехуманим условима у шталама, где је било сточног измета. Спавали су на сену или у јаслама. По два-три дана нису јели, а ретко су и пили воду. Када би тражили воду, мокрили су по њима и говорили: "Ево ти вода". Нужду су вршили ту у штали у канти пред свима.
Судија Фоља је навела да је доказано да су их ту редовно злостављали и кад год би припадници БИА ушли у шталу шутирали би их, ударали песницама и шамарали:
- Затим су изводили једног по једног у просторију на спрату где су их тукли бејзбол палицама, шипкама, палили им кожу, подвргавали електрошоковима, убадали ножевима.
Оптуживали су их тада да су шпијуни српских снага, издајници и лажови.
Затвореници су задобијали тешке повреде, нису могли да стоје на ногама и губили су свест.
Мустафа је лично саслушавао двојицу, тукао једног по целом телу, а наредио да другог туку док не изгуби свест.
Док би једног тукли други су затворени слушали њихове јауке и крике.
Овде су испричали да је то личило као да пси завијају или цвиле као мачке.
То су слушали сваке ноћи и страховали су да су следећи. Жртве су сведочиле: "Чекали смо кад ће доћи по нас, чекали да смрт дође, да те убије".
Судско веће је навело да је Мустафа са умишљајем наредио да се ти људи затворе.
Њих су припадници ОВК лишили слободе на различитим местима и предали јединици БИА у Злашу.
- Услед офанзиве српских снага 19. априла 1999. године они су ослободили неколико заточеника и напустили имање - казала је судија.
- Двојицу, коју су највише злостављали нису ослободили.
Други заробљеници су последњи пут видели једног како није могао да се помери и он је после нађен мртав.
Мустафа је одлучио да се он не ослободи, већ остави.
Узрок његове смрти је тешко злостављање, које је трајало три недеље и неуказивање медицинске помоћи, као и рањавање ватреним оружјем. Оптужени је одговоран за његову смрт.
Судско веће је закључило да су сведочења осам жртава, који су под мерама заштите, веродостојна, јасна, емотивна, детаљна и да се међусобно поклапају и допуњују.
- Жртвама је требала огромна храброст да сведоче, с обзиром на притиске и претње, које им се упућују, као и њиховим породицама и деци. Живе у атмосфери страха и застрашивања. Сматрају их издајницима. Овим треба да се стане на пут некажњивости за злочине, макар и деценијама после и да се стане на пут застрашивању жртава на Косову - рекла је Фоља.
- Сведоци одбране имали су чврсте везе са оптуженим Мустафом, било пријатељске, породичне или оне које произилазе из односа комаданта и потчињеног и њихова сведочења су била пристрасна и показивала су неповерење у овај суд.
Нису хтели да пруже информације о јединици БИА. Усклађивали су међусобно исказе, да буду повољни по Мустафу. По правили нису могли да се сете датума, а непознат је и извор њихових сазнања.
ПРВА ПРЕСУДА
Ово је прва пресуда за ратне злочине Специјалног суда Косова са седиштем у Хагу.
Пре изрицања фотографима је дозвољено да сликају оптуженог, судије и остале учеснике, тужиоце и браниоце.
Суђење Мустафи је почело 15. септембра 2021. године и саслушано је 28 сведока, од тога 13 тужилаштва.