ПОПОВИЋ: Хапшења у Косовском Поморављу притисак на Србе у циљу застрашивања и расељавања
апшење петорице Срба које се јуче одиграло у раним јутарњим сатима показује да Привремене институције самоуправе врше велики притисак на српску заједницу у Косовском Поморављу у циљу застрашивања и њиховог расељавања, каже за Косово онлајн помоћник директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић.
- Хапшење господина Драгана Цветковића, Драгана Ничића, Милоша Шошића и Слободана Јевтића из Пасјана и господина Ненада Стојановића из Босца, тако што им је полиција упала у куће у раним јутарњим сатима и у укућане уперила аутоматско оружје, показује да је циљ још један политички притисак на Србе, посебно у Косовском Поморављу - наводи Поповић.
Додаје да је Косовско Поморавље досад било поштеђено масовних хапшења каква су се дешавала на северу и у централном Косову.
- Међутим, видимо да режим у Приштини периодично врши притисак час на једну, час на другу српску средину да би равномерно извршила терор над српском заједницом на Косово и Метохији у циљу њиховог исељавања и застрашивања - каже он.
Такође, оцењује саговорник, хапшење показује да Куртијев режим настоји да у предизборној кампањи притиска српску заједницу.
- Жели да освоји поене код националистичких бирача и да покаже како се он обрачунао са Србима да би прикрио све проблеме које режим у Приштини има везано за исељавање становништва, за недостатак економије и уопште било какву перспективу тог режима. Нажалост, Срби су колатерна жртва тог притиска и то показује и јучерашње хапшење - изричит је Поповић.
Подсећа да је Србима експресно након хапшења одређен притвор до 30 дана.
- То са ранијим ухапшеним лицима са севера Косова и Метохије и централног Косова, са полицијским истрагама и притисцима у Штрпцу показује континуитет терора над Србима на Косову и Метохији - додаје он.
Наглашава да ће се Канцеларија за КиМ обратити представницама међународних мисија на Косово и Метохији, земљама Квинте, амбасадама...
- И приликом ранијих хапшења тражили смо интервенцију, тражили смо пре свега од тих мисија које су успоставиле своје деловање на Косово и Метохији са мандатом да се успостави владавина права, са мандатом да се штите људска права. Апелујемо на њих да врше свој мандат. Бојим се да до сада то није имало неког већег ефекта, јер се пре свега ту опет меша политика. Они се боје да се замере албанској политичкој заједници, боје се да интервенишу, правдају то некаквом независношћу судских поступака приштинских институција - каже Поповић.
С друге стране, оцењује да су приштинске институције “у ствари само један инструмент у циљу етничког чишћења” и да оне пре свега спроводе политику режима Аљбина Куртија.
- Ми ћемо тражити и од земаља Квинте да се умешају њихове дипломате, да би извршили неопходан притисак на Приштину да се наши људи ослободе, да се бране са слободе. Хапсити људе 25 година после рата, људе који све време живе на Косово и Метохији, који су остали тамо да живе, у Косовском Поморављу где и није било оружаних сукоба те 1998. и 1999, да се ти људи хапсе, људи домаћини, људи преко 50 година и болесни људи као што је Драган Цветковић, који је 90 одсто инвалид... Да се они хапсе, да се изводе пред породицом и шаљу у затвор у Подујеву у Грдовац, то је пре свега велики притисак на Србе на Косово и Метохији - наводи он.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ наглашава да ће као и увек ухапшенима пружити правну, финансијску, логистичку и сву другу могућу помоћ.
- Обратићемо се сваком, наставићемо да помажемо тим људима да се пре свега наша заједница доле одржи, посебно Косовско Поморавље. Надамо се да ће притисак уродити плодом и да ће се људи наћи на слободи - каже.
Подвлачи да ако Приштина жели да истражи ратне злочине, пре свега треба да истражи злочине над Србима, посебно нерешене злочине у Косовском Поморављу.
- Ко је нападао Србе у Церници? Имали смо четврогодишњег дечака који је убијен у мају 2000. године испред продавице у Церници. Имали смо више терористичких напада и више жртава у самој тој мученичкој Церници. Имали смо жртве Ливадског језера, који су одмах после рата били жртве етничког чишћења Гњилана, имали смо пре свега жртве етничког чишћења 17. и 18. марта… Значи ако неко жели да истражује ратне злочине и поратне злочине над српском заједницом он има могућност да истражи - изричит је Поповић.
Србија Данас/КосовоОнлине