ПОСЛЕДЊА БАЈДЕНОВА ПОНУДА ПРИШТИНИ: Курти и Османијева неће имати избора сем да слушају шта им се каже!
Приштина ће, упркос свим противљењима, морати да прихвати формирање Заједнице српских општина (ЗСО)
Тиме ће Заједница српских општина имати овлашћења која би, малтене, била једнака онима која Република Српска (РС) има као ентитет у оквиру Босне и Херцеговине.
НА ПОЧЕТАКУ ПОСЕТЕ У БРИСЕЛУ О ДИЈАЛОГУ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ: Вучић се састао са Мирославом Лајчаком (ФОТО)
ЂУРИЋ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ КУРТИЈУ: Дијалог није приоритет, али гласање у Албанији јесте, сада је све јасно!
ИЗВЕСТИЛАЦ ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА: На Косову се жале на мешање Србије и Вучића, а Курти гласа у Албанији (ФОТО)
ЗАЈЕДНИЧКА НАМЕРА
Овако, у најкраћем, гласи можда и последња понуда новог америчког председника Џозефа Бајдена и његове администрације приштинском премијеру Аљбину Куртију и председници такозване државе Косово Вјоси Османи.
Вашингтон и Брисел координирају напоре да се дијалог Београда и Приштине оживи и да му се да нови замах, чија је кључна тачка управо формирање ЗСО на горепоменути начин. Тога су свесни и у Приштини.
- Тачно је да Америка и Европска унија имају донекле различите погледе на то које би решење било најодрживије. Оно што је заједничко, међутим, јесте намера да се Београд и Приштина притисну да што пре седну за сто. У том погледу, за разлику од ранијег периода, сада се челници у Приштини, Курти и Османијева, доживљавају као реметилачки фактор, односно они који на сваки начин покушавају да пролонгирају наставак разговора. У том смеру, инсистирају на некаквим наводним црвеним линијама и уставним ограничењима за формирање ЗСО иако су још одавно на то пристали и преузели ту обавезу - објашњава један од искусних западних дипломата у Београду.
Неки од модела који се помињу у међународној заједници
1. Формирање ЗСО по угледу на РС у БиХ, али без новог цртања граница (Бајденов модел)
2. Прекомпозиција граница на Балкану. Србији се припаја север Косова, као и Република Српска (или РС постаје посебна држава), остатак Косова и Метохије биће део Албаније, уз још неке корекције у региону (модел представљен у фамозном нон-пејперу)
3. Све остаје како јесте (из немачког угла), ЗСО се формира, али не добија извршна овлашћења. У једној варијанти се од Србије и не тражи да призна лажну државу Косово, али се тражи да не омета њен улазак у УН (немачки модел)
4. Иновативно решење. О њему има најмање детаља, али се претпоставља да подразумева модификацију неког од модела широких аутономија који постоје у свету (јужни Тирол, будуће кипарско решење, Гренланд...)
Како каже, иако нема до краја дефинисаног решења јер у међународној заједници циркулише, пре свега, незванично, доста опција (што је показао и случај "Нон-пејпер", који је минулих дана тресао регион), Бајденово становиште је да формирање ЗСО мора бити полазиште и кључна тачка за све остало.
Слична сазнања, очигледно, имају и аналитичари и сарадници међународних организација из Приштине. Тако Доника Емини, извршна директорка платформе Цивикос, за коју важи да је одлично упућена, сматра да је у Приштини, тврдећи да дијалог није приоритет, изградила наратив против овог процеса и то јој може створити проблеме.
- Управо ће ЗСО бити највећи проблем. Мислим да је Бајден на то мислио када је Вјоси Османи дословно поручио да зна да ће постизање циља захтевати флексибилност и тешке компромисе - указала је Доника Емини, инсистирајући на формулацији тешки компромиси, коју је употребио Бајден.
Она мисли и да је ЕУ (читај Немачка) по том питању донекле флексибилнија и да је осмислила и неке друге модалитете по питању постизања споразума Београда и Приштине.
- Границе базиране на етницитету су најбоље решење за Балкан, у супротном, оне су стални извор сукоба јер нису оно што политичка заједница и народи стварно желе - изјавио је бивши заменик шефа америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) за Балкан, сада политички и економски консултант Стивен Мајер.
Сигурно нико неће покренути бомбардовање зато што лидери Балкана удружено покушавају да се договоре о бољим односима и сређивању ситуације на свом простору, рекао је Мајер и додао да то не значи да је тај процес једноставан, брз ни лак.
- Сећам се да је својевремено Клинтонова администрација говорила: "Нека се навикну да тако живе!" Али време је показало да моје бивше колеге нису могле да реше било шта у земљама чију историју ни културу, заправо, не разумеју - навео је Мајер.
Према његовом мишљењу, прави је тренутак да процес почне, без освртања на ставове САД.
- Логично је организовати референдум у Републици Српској да се види да ли људи желе да остану у БиХ, буду независни или да се придруже Србији - поручио је Мајер.
РЕАКЦИЈЕ СРПСКИХ АНАЛИТИЧАРА
Јакша Шћекић, дугогодишњи спољнополитички новинар
- Моје је мишљење да Приштина и даље није спремна за било који вид компромиса, будући да не сноси никакве санкције. Биће притисак да се покрене ЗСО, али Приштина неће пристати. Тамо су охрабрени променом америчке администрације и траже да се читав систем преговора ресетује. Београд и Приштина су на две различите хемисфере, не знам како то може да се реши, у Србији не постоји човек који може да потпише признање
Срђан Граовац, Центар за друштвену стабилност
- Доста тога зависи од Лајчакове процене, па и питање притиска на Приштину. Свакако мислим да ће се предузети одређене мере да се преговарачки процес настави. Из ЕУ су чекали све време америчке изборе, да дође Бајден како бисмо могли кренути у даљи процес преговора. Са Трампом је то било на два колосека, а сада рачунају да постоји један колосек
Дејан Милетић, Центар за проучавање глобализације
- Постоји неколико услова да би наставак дијалога дао резултате. Првенствено да се уозбиљи руководство Албанаца у Приштини. Друга ствар јесте да ЕУ заузме праведан приступ, без двоструких стандарда и да, као медијатор, испуњава своје дужности. Трећи услов јесте испуњење свих претходних договора, у који улази и Бриселски споразум, односно ЗСО