Приштина постаје дестинација за СТРАНЕ ЗАТВОРЕНИКЕ: Ево да ли постоји опасност за Србе на северу КиМ - "Потребне су им лабаве творевине"

Идеја је да осуђени страни држављани служе казне ван Белгије, што би могло укључивати и Косово, док Данска већ спроводи сличан модел. Колико овакве намере европских држава могу да угрозе регионалну безбедност и да ли постоји опасност за српско становништво које живи на северу Косова? Такви аранжмани носе озбиљне ризике, не само за локално становништво, већ и за ширу регионалну безбедност, закључују аналитичари.

Западне земље суочене са мигрантском кризом и растом криминала траже решења ван својих граница, а регион Западног Балкана све чешће виде као простор за премештање тог проблема. Косово и Метохија се у том контексту помињу као потенцијална дестинација за затворенике и мигранте. Белгијска министарка за азил и миграције је већ разговарала са Албанијом и косовским властима о изнајмљивању затворских капацитета.

Милован Дрецун, рекао је за "Блиц" ТВ да "многе западне земље желе да се реше миграната, посебно оних илегалних миграната".

- И потребне су им такве лабаве творевине, као што је такозвано Косово, и као што је сама Албанија, које би прихватиле све то. Дакле, да скину терет са себе, да пребаце терет и одговорност на друге. И ту ништа није неочекивано - рекао је Дрецун.

Зоран Миливојевић, бивши дипломата, рекао је за "Блиц" ТВ да се зна "колико су на Косову несигурни затвори и колико влада нека врста корупције".

- Могући су свакакви аранжмани, а на слободи таква лица на нашој територији је непосредна опасност. Ја зато и прозивам те институције које су задужене за стабилност и безбедност, имајући у виду да Косово и Метохија има међународни статус. И има међународне структуре које се морају бринути о безбедности - рекао је Миливојевић.

Није изолован случај већ тренд

кључивање Белгије, а потенцијално и других европских држава, показује да ово није изолован случај већ тренд. Косово и Метохија немају капацитете ни институционалну стабилност да приме већи број затвореника имиграната, наглашавају стручњаци. Сваки безбедносни проблем на том простору директно се прелива и на Србију, али и на целу Европу.

- То су у главном илегални мигранти који су муслиманске вероисповести, а међу њима има оних који су екстремни и који подржавају идеологију и циљеве, рецимо, терористичке организације, која је Исламска држава или неке друге, и онда би били можда спремни да у одређеном тренутку, ако не буду под контролом тамошњих власти, да она угрозе безбедност српског народа - каже Дрецун.

Приштина у пријему миграната затвореника види прилику да покаже лојалност НАТО савезу и обезбеди политичку подршку западних држава. Такви потези део су стратегије приближавања НАТО-у, који је за приштинске власти приоритетни циљ.

- Политика коју спроводе привремене власти и институције у Приштини нам даје за право да будемо, ја бих рекао, не само опрезни него да се позивамо на потребу да можда и оне структуре које су задужене за стабилност и безбедност на терену делују. Ту пре свега мислим на две структуре које су првог реда важне. То је КФОР с једне стране. И с друге стране EULEX, коме је прва брига и прва обавеза управо та правна, правна, ја бих рекао, структура не само власти, него и институције које би морале о томе да се брину - рекао је Миливојевић.

Иако се процењује да мигранти са Косова и Метохије не могу лако да заврше у централној Србији, безбедносни ризици И даље постоје. Додатну забринутост изазива могућност присуства екстремистичких елемената међу мигрантима,сагласни су наши саговорници. У условима слабе контроле и нестабилних институција, такви ризици не могу се занемарити.

Србија Данас/Блиц