Правни компромис или избегавање правде: Зашто је Хаг игнорисао злочине над Србима после 20. јуна 1999. године?

Док се јавност суочава са кључним питањима која отварају нову дебату о наслеђу сукоба, поставља се питање какве ће дугорочне последице ових пресуда имати на суживот, стабилност и политичку сцену.

Немирна ноћ у Приштини и опрез у српским срединама

Непосредно након објављивања пресуде, у Приштини су организовани вишесатни протести који су ескалирали у вечерњим часовима. Окупљени демонстранти су на главном тргу и испред зграде мисије Еулекса на периферији града исказали огромно незадовољство. Објекат Еулекса нашао се на мети напада - гађан је камењем и другим предметима, док су на зграду бацана пиротехничка средства, услед чега је избио и мањи пожар на крову. Иако је бивши припадник ОВК Насим Харадинај, позвао окупљене да остану мирни и да бес не усмеравају ка српској енклави Грачаници, ноћ је протекла у знаку тензија.

Захваљујући појачаним безбедносним мерама, инциденти се нису прелили у српске средине. Према речима репортерке Euronews Србија Анђелке Ћуп из Грачанице, очекивана ескалација насиља је изостала искључиво због тога што су полиција, КФОР и Еулекс правовремено одрадили свој посао. "До раних јутарњих часова снаге безбедности биле су распоређене око Грачанице и свих српских средина, спречавајући улазак оних који би могли да изазову нереде", известила је Ћуп.

Међу српским грађанима влада мук и разочарање. Коментари су ретки, првенствено из страха да би се могла поновити историја и донети ослобађајућа пресуда у жалбеном поступку, по угледу на случајеве Насера Орића и Анте Готовине. Атмосферу међу Србима отежава чињеница да злочини почињени након 20. јуна 1999. године, када је страдало највише Срба, нису обухваћени пресудом. Брат једног од отетих Срба резигнирано је прокоментарисао: "Па, зар само оволико година за онолике злочине?".

Новинарка Зорица Ворбучић изненађена је реакцијом умеренијих Албанаца и представника цивилног друштва.

"Они су се по друштвеним мрежама ставили на страну осуђених ратних злочинаца, називајући пресуду неправдом, док истовремено оптужују Србију", наводи Ворбучић у разговору за Euronews Србија. Парадоксално је и то што Хашим Тачи у време своје владавине није уживао толику популарност, примећује она, првенствено због оптужби за корупцију, док га данас албанска јавност слави као хероја.

Правни компромиси и избегавање одговорности

Правни аспект пресуде отвара низ контроверзи. Адвокат Александар Цвејић оцењује да је ова судска одлука пре свега производ политичког утицаја.

"Пресуда је компромис, и то врло очигледан компромис. Све што се икада судило за ратне сукобе у бившој Југославији оптерећено је политиком", истиче Цвејић. Најупечатљивији део пресуде јесте ослобађање оптужених за злочине против човечности. Тиме је избегнуто изрицање максималних казни од 45 година затвора и склоњен је фокус са чињенице да је на територији Косова, као и на северу Албаније, постојало више од 70 логора у којима су Срби мучени.

Цвејић објашњава да суд искључује догађаје након 20. јуна 1999. године јер је престао оружани сукоб повлачењем Војске Југославије, али наглашава да починиоци тих тешких кривичних дела морају одговарати пред редовним судовима. "Не може нико од породица жртава да буде задовољан овом пресудом, а посебно не оваквом маном где тешке ствари нису обухваћене", додаје Цвејић. Он предвиђа да би у жалбеном поступку казне могле бити драстично смањене, те да оптужени у коначници неће одслужити више времена него што су већ провели у притвору.

Политиколог Огњен Гогић додаје да се суд суочио са проблемом доказивања злочина против човечности. Да би се дело квалификовало као такво, оно мора бити усмерено ка широкој и насумичној популацији. Међутим, суд је утврдио да је ОВК првенствено деловала циљано, фокусирајући се на елиминацију политичких противника. То објашњава зашто пресуда не обухвата масовне злочине над Србима, попут масакра у Старом Грацком или оних на Радоњићком језеру. Гогић подсећа на велику одговорност међународне заједнице: "Како је могуће да у присуству 50.000 наоружаних војника КФОР-а неко чини злочине, отима људе, и да после нико не може да утврди форензичке чињенице? То је тежак терет који је међународна заједница желела да избегне".

Политички потреси и битка за наратив

Иако суд званично тврди да се судило искључиво појединцима, а не Ослободилачкој војсци Косова, у приштинској јавности ова одлука се представља као удар на легитимитет "ослободилачког рата". Занимљиво је да су жртве, чија је убиства и мучења судија детаљно описивао током изрицања пресуде, у великом броју Албанци. Гогић напомиње да је косовска јавност у шоку управо због тог сазнања.

"Сада ће се направити парадоксална ситуација да ћете видети косовску јавност која оспорава одговорност за злочине над својим сународницима", сматра Гогић.

Ова комплексна ситуација ствара плодно тло за политичке манипулације и прекомпозицију моћи у Приштини. Демократска партија Косова (ПДК), чији је оснивач Хашим Тачи, хитно је затражила ванредну седницу скупштине и обратила се Уставном суду са захтевом да се поништи њено конституисање. Циљ овог маневра је куповина времена и одлагање парламентарних избора како би странка капитализовала незадовољство народа. Цвејић је уверен да Тачи "вуче конце из затвора" и да ће његова странка из овога изаћи знатно оснажена.

С друге стране, премијер Аљбин Курти, који је пресуду назвао неправдом, има специфичну позицију. Иако брани политичке ривале, он једини има аргумент пред грађанима - активно се противио оснивању овог суда.

"Ово Куртију даје аргумент за кампању популизма, антизападни наратив и тврдње да је Косово колонија којом управљају странци, а да Албанци треба сами да одлучују о судбини", оцењује Гогић.

Србија Данас/Euronews