Преговори Београда и Приштине се замрзавају? Куртијев нови преговарач годинама критиковао дијалог, сада седа преузима палицу

То сматрају саговорници Блица, уз оцену да је Европска унија (ЕУ), под чијим се окриљем води дијалог, такође спустила очекивања.

Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35, оценио је да је овим избором послат недвосмислен сигнал.

- На овај начин Приштина је спустила ниво преговора са потпредседника Владе Косова на ниво државног службеника (амбасадора), што представља јасну поруку. Србија је одавно спустила ниво главног преговарача на ниво државног службеника (директор Канцеларије за КиМ), такође и послове везане за КиМ са нивоа министарства на ниво канцеларије. Потпуно очекивано, именовањем Бајрамија Косово је још једном применило принцип реципроцитета - оценио је Мијачић.

ЕУ је, додаје он, такође спустила очекивања.

- Уместо трагања за политичким споразумом, фокус је на решавање техничких питања, којима се Соренсен бави од свог именовања. На политичком нивоу, Соренсен и Калас већ дуже време неуспешно покушавају да организују сусрет Вучића и Куртија. Дијалог није постигао сврху свог постојања који се манифестује нормализацијом односа између Београда и Приштине - написао је, између осталог, Мијачић.

"Остали су чиновници"

Како каже, дијалог више није тема, нити у међународним, свакако не и у круговима београдске и приштинске политичке чаршије.

- Дуго је трајао, а његова безуспешност и бесперспективност је отерала озбиљне дипломате и перспективне политичаре да се баве овом темом. Остали су чиновници, који по службеној дужности морају бити присутни током еутаназије једног процеса којег нико није желео, свакако у који нико није веровао - рекао је Мијачић.

Оптимистичнији је Неџмедин Спахиу, универзитетски професор из Јужне Митровице. Он је за Блиц рекао да је постављењем Бајрамија Курти показао да је смекшао став према дијалогу.

Уједно, подсетио је да је његов делокруг технички посао, а да високим преговарачима остаје део о примени Охридског споразума.

- Сама чињеница да је Курти именовао неког ко није из етничке албанске припадности говори , да је Курти одустао од тврдог става према дијалогу. Бајрами је, иначе, Горанац. Вероватно је хтео је да умањи трошкове и смањи путовања, пошто је и амбасадор у Бриселу - подсећа Спахиу

Имаће две функције

Курти је именовао Бајрамија 22. априла, и то ће овом дипломати бити друга по реду функција јер ће остати амбасадор у Краљевини Белгији.

У својом првом оглашавању тим поводом, Бајрами је обећао да ће "ту дужност обављати у служби Косова, најбоље што може".

Директорка Центра за спољну политику у Београду Александра Јоксимовић наводи да је могуће да је постављање Бајрамија управо због тога што се налази у Бриселу, на "извору информација“, и може координисати онај ниво дијалога који је у овом тренутку актуелан.

- Дакле, то није висок ниво, с обзиром на чињеницу да институционална криза у Приштини већ јако дуго траје - рекла је за Косово онлајн Јоксимовић.

"Без преседана је"

То није било довољно да убеди део јавности У Приштини. Брзо су стигле су критике, а једна од оних који нису крили неодобравање је посланица Демократске партије Косова Вљора Читаку.

- Да будем искрена, без преседана је да амбасадор који служи у Бриселу, чија је дужност да одржава односе Косова са Европском унијом и са Белгијом буде задужен за задатак дијалога између Косова и Србије - рекла је Читаку.

Рођен је 5. децембра 1967. године у Приштини, где је дипломирао на Факултету ликовних уметности 1991. године. Ожењен је и има двоје деце. На друштвеним мрежама описује себе као љубитеља историје, књига, филмова, графичких романа и рок музике.

Пре уласка у дипломатију, изградио је значајну новинарску каријеру. Био је главни уредник дневног листа Коха Диторе од 2004. године до 2021. године, када прелази у дипломатију, након што је именован за амбасадора Косова у Белгији, Луксембургу, при Европској унији и Натоу, са седиштем у Бриселу.

Активно је учествовао у бриселским преговорима и доследно се залагао за пуну независност и суверенитет Косова.

Шта је говорио Бајрами о дијалогу?

Ставови Бајрамија о дијалогу Београда и Приштине током година су били доследно критични, уз јасну поруку да је реч о процесу који је изгубио и динамику и сврху. Током посредовања Федерике Могерини оптуживао ју је да је успорила процес када је отворена тема размене територија, а критиковао је и Мирослава Лајчака, тврдећи да ЕУ није понудила јасан и доследан оквир преговора, што је довело до конфузије око циљева и исхода дијалога. Критиковао је и да је дијалог Београда и Приштине својеврсна представа за међународну заједницу, а процес који доноси конкретне резултате, оцењујући да се користи за "куповину времена" и поправљање међународног имиџа.

Једна од централних тачака његове критике односи се и на концепт компромиса. Бајрами је упозоравао да идеја да "обе стране треба нешто да добију и изгубе“ може бити опасна, јер отвара простор за расправе о територији уместо о људима и квалитету њиховог живота.

Став о Заједници српских општина

У анализама везаним за Бриселски споразум из 2013. године, Бајрами је упозоравао да одредбе о Заједници српских општина (ЗСО) могу довести до стварања „трећег нивоа власти који би деловао, ако не де јуре, онда де факто, ван правног оквира Косова“.

- Ово би могло дефункционализовати и дестабилизовати правни систем земље - тврдио је он.

Србија Данас/Блиц