Приштина хоће да буде прихватни центар за азиланте са Запада: Курти покушава да се додвори Британцима

 Аналитичари сматрају да то не би решило мигрантску кризу и постављају питање да ли би на тај начин мигранти били враћени у земље одакле су дошли.

Курти је за британске медије потврдио да се воде преговори о томе да Косово прихвати одбијене британске азиланте. План је да на Косову буду послати мигранти који су у Великој Британији одбијени за азил и коју су исцрпели све могућности жалбе.

- Желимо да помогнемо Великој Британији. Сматрамо да је то наша пријатељска и политичка дужност. Имамо ограничене капацитете, али ипак желимо да помогнемо. Постоји редовна комуникација наших тимова званичника из нашег министарства унутрашњих послова и адвоката о томе како то учинити глатко на обострану корист - навео је Курти.

Како је рекао, Косово би, заузврат, желело да "добије подршку у области безбедности - било кроз стратешке споразуме или кроз опрему и пројекте".

"Црна Гора отворена за преговоре"

Од свих других учесника самита Берлинског процеса у Лондону једино је Црна Гора исказала одређено интересовање да прихвати мигранте из Велике Британије.

Милојко Спајић, премијер Црне Горе, поручио је да његова земља "отворена за преговоре" на ову тему, али само под условом да Велика Британија значајно улаже у њену инфраструктуру", пише "Гардијан".

Стармер: Смањили смо број нерегуларних прелазака границе за скоро 50 одсто

Кир Стармер, британски премијер, оценио је да је самит у Лондону био део напора да се затвори "криминални аутопут кроз Западни Балкан". Најавио је да ће Велика Британија "распоредити британске дронове и скенере на кључним контролним тачкама” на Западном Балкану.

- Радом са партнерима на Западном Балкану већ смо смањили број нерегуларних прелазака границе кроз регион за скоро 50%. Ићи ћемо даље јер ћемо ову борбу добити само тако што ћемо радити заједно са нашим суседима - поручио је Стармер.

Ђуровић: Косово прихватило из финансијских и геополитичких разлога

Радош Ђуровић, директор Управе Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, каже за "Блиц" да је Косово прво прихватило да има прихватни центар за илегалне мигранте из Велике Британије због "политичких, економско-финансијских и геополитичких разлога".

- То није нешто што изненађује поготово што то није једнострани процес јер ће све државе Западног Балкана које то ураде имати финансијски интерес да учествују у томе. Реч је о широј финансијско-економској сарадњи јер треба финансирати изградњу и одржавање тих кампова, али и спречити кријумчарење људима. Видимо да је и Црна Гора заинтересована. Ипак, проблем је што се азиланти на тај начин не враћају у земље одакле су дошли у Велику Британију - оцењује Ђуровић.

Како каже, отварају се и многа друга питања.

- Да ли ће ти азиланти који буду у прихватном центру на Косову касније бити пуштени да сами напусте ту територију? То би отворило могућност за нова кријумчарења. Такође, како би Косово могло да врати ове азиланте у земље одакле су дошли ако то нису успели ни ЕУ ни Велика Британија - пита се Ђуровић.

Додаје да се о проблему миграције са државама Западног Балкана није први пут проговорило на самиту Берлинског процеса у Лондону.

- То је резултат иницијативе која постоји већ годину дана. О томе се говорило приликом посете британских званичника државама у региону. Потписани су споразуми о спречавању кријумчарења и дељења информација у вези са кријумчарењем. Може се рећи да је тренутно тај процес на средини и да је овим самитом заокружена тренутна фаза - закључује Ђуровић.

Попов: Косово најпријемчивије за мигранте из Велике Британије
Александар Попов, директор Центра за регионализам, каже за "Блиц" да су илегални мигранти дугогодишњи проблем ЕУ и Велике Британије који потенцирају, пре свих, десничарски покрети и "на том популизму долазе на власт".

- Због тога ЕУ и Велика Британија желе на што безболнији начин реше проблем миграната који нису пожељни и нису добили боравишну дозволу. До најновије мигрантске кризе дошло је почетком ове деценије и сада се тражи решење у сарадњи са "трећим земљама" односно кандидатима за улазак у ЕУ - анализира Попов за "Блиц".

Како каже, Косово је најпријемчивије у том процесу из два разлога:

зависи од Запада, пре свих Америке и Велике Британије које финансирају његову независност
немају верско-културолошки проблем са муслиманима који чине већину миграната
Додаје да је слична ситуација и са БиХ с тим што у тој држави "три конститутивна народа треба да донесу консензус" о томе.

Ипак, Попов сматра да на Западном Балкану постоји отпор према томе да постану прихватни центар за мигранте и да ће државе у региону на то пристати тек ако буду притиснуте са Запада.

- Све је у великом превирању у Европи и на глобалном плану и због тога Запад жели да реши један од проблема који прети да уништи ткиво ЕУ - наводи Попов.

Србија Данас/Блиц