Приштина опет у загрљају Беле куће: Шта значи ново "отопљавање" односа САД и тзв. Косова за Србију?

Зоран Миливојевић, бивши дипломата, каже за "Блиц" да су последњи потези Вашингтона део порука у мозаику, почев од Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА), у којем се спомиње спомиње Охридски споразум.

- А то у суштини значи де факто признање Косова. Ово је сигнал да је албанско питање присутно и да фигурира у администрацији САД. Уједно, то је порука и Србији како треба да се односи према питању Косова - напомиње Миливојевић.

То указује, додаје он, да косовско питање може да добије на убрзању након расплета рата у Украјини и приликом расподеле утицаја на овом простору.

- Ту расту и притисци на нас. То Србија мора да има у виду, да јача односе са САД, и да тражи начин да се питања решавају на бази компромиса - каже Миливојевић.

Срећко Ђукић, бивши дипломата, каже за "Блиц" да однос зависи и од тога какве ће потезе Србија повлачити.

- Мислим да тај закон још није ушао у процедуру, што не значи да неће ако са стране Србије не уследе јасни и непобитни аргументи како би се избегла интернационализација албанског питања на "остатку" Србије. Очито да су билатерални односи између две државе радили док су били "замрзнути" односи Приштине и Вашингтона, и то је њихова ствар, као што је и наша ствар да поправимо, исправимо пољуљане српско-америчке односе и изведемо их на пут широке узајамне сарадње - каже Ђукић.

"САД имају јасну концепцију земаља које се око њих окупљају"

Он додаје да ће код Србије то тешко да иде јер су, како каже, њени спољнополитички циљеви "поливалентни".

- САД имају јасну концепцију земаља које се око њих окупљају. Косово се од првог дана јасно определило да му је Вашингтон најважнији и неупитни спољнополитички партнер - каже Ђукић.

За односе САД и Приштину кола су кренула низбрдо од доласка Ајбина Куртија на власт:

Вашингтон је више пута тражио од Куртија да покаже флексибилност у преговорима и спроведе раније договорене обавезе, попут ЗСО

Камен у ципели била је и изазивање криза на северу Косова, почев од слања специјалних јединица косовске полиције
Због потеза на северу Косова, амерички Стејт департмент је 2023. године суспендовао учешће Косова у неким војним програмима и обукама (Дефендер Еуропе)

Проблем је настао у првом Трамповом мандату јер је приступ тадашњег председника САД био прагматичан и радио је на решавању економских уместо политичких и питања статуса Косова.

Бајденов долазак је мало шта променио, али је други Трампов мандат сада донео нову димензију:

Уз помоћ албанских лобиста у Конгресу је освануо Предлог закона о дискриминацији Албанаца у Србији, којим се тражи разматрање тзв. пасивизације адреса Албанаца, као и наводне дискриминације у образовању, те у употреби албанског језика у јавним институцијама

Приштина је ушла у Трампов одбор за мир - У Давосу је прошле недеље потписана Трапова иницијативе Одбора за мира, међу присутнима се нашла и председница тзв. Косова Вјоса Османи

"Политика Вашингтона се враћа на своје фабричке поставке"

Та два потеза дала била су повод да Огњен Гогић, политиколог, оцени да се политика Вашингтона враћа на своје фабричке поставке, да САД наводи да постоје малигни утицаји у овом региону, као и да траже партнера у тој политици.

- Оно што је врло јасно, Приштина јесте партнер, за Београд није извесно да је партнер у томе. Дакле, да ли Београд жели да настави да води политику четири стуба, балансирања или жели да се заправо преусмери према Западу. И све ове ствари треба посматрати у том пакету. Дакле, они желе да прво овде реше отворена питања, а отворена питања су Косово и Босна и Херцеговина. Такође, желе да постигну договоре са локалним политичким лидерима, елитама, око тога да се заправо смањи кинески и руски утицај у томе - наводи Гогић.

Наглашава да, уколико Београд ту буде био двосмислен, треба очекивати разне иницијативе које ће бити притисак на Београд.

Србија Данас/Блиц