ОГЛАСИЛИ СЕ СТРУЧЊАЦИ: "Резолуција 1244 кључни и необорив аргумент Србије"
Професор међународног права Миленко Крећо истакао је да је правна позиција Србије у преговорима о Косову и Метохији добро утемељена у Резолуцији 1244 Савета безбедности и да представља необорив агрумент Србије.
Он је за маедије објаснио да је Резолуција 1244 донета на основу Повеље УН и да је по својој снази одлука.
- Ове резолуције су по својој снази, заправо, одлуке, будући да су се, према члану 24 Повеље, чланице УН сагласиле да Савет безбедности делује у њихово име при спровођењу својих дужности остварења мира и безбедности, а чланом 25 Повеље обавезале су се да 'прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности'. Стога, може се рећи да је Резолуција 1244 необорив аргумент - истакао је Крећо.
ДОНЕТА ОДЛУКА: Усвојен захтев за повратак наше војске и полиције на Косово!
ПОЧЕЛА ИСТОРИЈСКА СЕДНИЦА ВЛАДЕ! Усваја се захтев за слање војске и полиције на Косово, присуствује Вучић
ВУЧИЋ И ЛАЈЧАК ОЧИ У ОЧИ: Главна тема разговора Косово и Метохија!
Он је истакао да су кључни аргументи Србије Повеља УН, Резолуција 1244, те Бриселски и Вашингтонски споразум.
- Правна правила подразумевају и одговарајућу политичку и дипломатску активност, коју Србија и њен председник као главни преговарач предузимају супротстављајући правила међународног права прагматичним интересима држава које заговарају независност Косова - додао је Крећо.
Ови акти, како је објаснио Крећо, подлежу обавези савесног испуњавања у доброј вери, а правило савесног испуњавања преузетих обавеза фундаментално је правило које изражава нужност међународног живота, правде и моралности.
Такође, рекао је да је надживело све фазе у развоју међународног права као његово свето правило и уврштено је у основна начела Повеље Уједињених нација, као највишег правног акта у међународној заједници.
На питање који је правни (бе)смисао узајамног признавања Београда и Приштине професор је рекао да би, независно од чињенице да би евентуално узајамно признање било правни нонсенс, јер је признање у међународном праву резервисано за новонастале државе, оно произвело и далекосежне негативне последице.
- Позивање на међусобно признање има скривену намеру – да се Србија и КиМ ставе на исту раван, као две нове државе настале на истом таласу територијалних промена које су погодиле СФРЈ - рекао је Крећо и навео да би две околности могле да буду злоупотребљене у "маниру опште инструментализације чињеница и права страних актера зарад осамостаљења Косова".
"Прва је да је Косово, након импровизованог референдума о независности 1990, организованог од Демократског савеза Косова, који је Србија прогласила ништавним, прогласило независност који је признала само Албанија. Друга околност је да се подношењем молбе за пријем у УН октобра 2000, СРЈ одрекла континуитета са СФРЈ и прихватила статус државе-сукцесора СФРЈ, тј. нове државе.
Тако би се растакање СФРЈ, супротно мишљењима Бадинтерове комисије, могло протумачити као растакање не само дуж административних подела на републике већ и дуж административне линије која дели КиМ од осталог дела Србије", објаснио је Крећо.
Он је упозорио да би последице признавања тзв. Косова по Србију биле вишеструке.
- То би значило одрицање од дела државне територије, лишавање предмета Резолуције 1244, која би изгубила правни смисао, као и конвалидацију илегалног проглашења независности, јер признање има ретроактивно дејство, и ослобађање одговорности косовских и страних актера на основу накнадног пристанка Србије као оштећене стране - указао је Крећо.