Шта након избора на КиМ? Пред Куртијем две опције, урадиће све да остане на власти? Један сценарио аутоматски искључује Османи
Курти није освојио довољно мандата за већину, али је спреман за сарадњу са опозицијом иако га је раније одбила
Уместо разрешења политичке заврзламе, трећи избори у последњих 16 месеци на Косову и Метохији донели су - нову неизвесност.
Премијер у техничком мандату Аљбин Курти налази се пред озбиљном одлуком у вези са формирањем нових институција.
Политички аналитичари указују да тренутно има две могуће опције: отварање простора за компромис са опозицијом или тврдоглаво инсистирање на сопственим кадровима што би довело до продубљивања политичке кризе.
Ардијан Битићи, аналитичар, оценио је да у тренутној политичкој ситуацији Курти мора озбиљно да разговара са опозиционим странкама, а посебно са Демократским савезом Косова (ДСК), како би постигао политички споразум који би могао да доведе до формирања институција.
Према његовом виђењу, компромис између странака требало би да укључи или учешће ДСК у влади или консензус по питању избора председника.
- У наредном периоду, Курти мора да седне са политичким странкама, овог пута озбиљно са ДСК, како би направио компромис, који подразумева коалицију. Било да је у питању учешће ДСК у влади или консензус у вези са именом за председника - рекао је Битићи.
Како је додао, име до којег би се дошло оваквим консензусом аутоматски искључује Вјосу Османи, али у игру могу да уђу два политичка актера Љумир Абдиџику из ДСК или Бедри Хамза из ДПК.
- Да један од њих двојице буде председник земље - предложио је Битићи.
"Споразум је мало вероватан"
Али, аналитичар Астрит Гаши има потпуно другачије виђење даљег расплета догађаја и не очекује да Курти прихвати име које предложе друге странке за функцију председника Косова.
Гаши сматра да је у тренутној политичкој ситуацији мало вероватно да ће се постићи споразум по ком би Аљбин Курти прихватио консензусног кандидата.
- Мислим да господин Курти у овом тренутку није направио сву ову збрку да би место председника препустио некоме другом. Он ће предложити кандидата за председника и неће прихватити предлог који долази од других - рекао је Гаши.
Избори на Косову одржани су 7. јуна а Централна изборна комисија (ЦИК) у Приштини објавила је прву расподелу мандата, на основу до сада пребројаних гласова:
- Покрет Самоопредељење добио је 49 мандата
- Српска листа девет мандата
- Демократска партија Косова 24 мандата
- Демократски савез Косова 19 мандата
- Алијанса за будућност Косова осам мандата
- Странка За слободу правду и опстанак један мандат
Гласало је 37,05 одсто бирача, односно 726.071 од 1.959.962 уписана гласача.
Курти: Оптимиста сам
Курти је далеко од 61 мандата колико му је потребно за већину у Скупштини Косова која има 120 места, али га то није обесхрабрило.
- Оптимиста сам да ће ствари ићи добро и у погледу конституисања скупштине и формирања Владе“, рекао је јуче Курти.
Када је реч о избору председника, нагласио да тај процес захтева сарадњу са опозиционим странкама, због уставних обавеза за обезбеђивање довољно гласова.
- Спремни смо, вољни смо, заинтересовани смо за комуникацију и сарадњу, али то није ништа ново са наше стране - додао је Курти.
Уверење је, како је рекао, да ће опозиција сада другачије реаговати.
- Изнели смо изузетно великодушне понуде опозицији, али смо ми предлагали, а они су их одбијали. Надамо се да ће овога пута бити другачије. Када је реч о конституисању институција 11. сазива, не треба ми да се мењамо, јер смо управо ми били ти који су иницирали састанке и понудили заједничку власт Демократском савезу Косова - рекао је Курти.
На претходним изборима крајем децембра 2025, странка Самоопредељење је освојила већину, Курти је изабран за премијера (његов трећи узастопни мандат), али ту није био крај формирању органа власти.
Због чега се ишло на изборе?
Због изборног система, председник Косова се не бира директно већ у скупштини, у којој Куртијево Самоопредељење има већину, али показало се недовољну за избор шефа државе који нема превелика овлашћења.
Зато Скупштина Косова из више покушаја није успела да изабере председника Косова до законског рока 5. марта због недостатка кворума. Затим је Вљоса Османи, којој Курти није дао подршку за нови мандат, распустила парламент декретом и покренула процес за ванредне парламентарне изборе. Онда је 25 марта Уставни суд одлучио да поништи тај декрет и централној скупштини да рок од 34 дана да изабере новог председника.
Ни тада Скупштина Косова није изабрала председника због недостатка кворума услед бојкота опозиције. Након дебакла, председница парламента Аљбулена Хаџију је заказала изборе за 7. јун.
О изборима на Косову:
- Право гласа има 1.959.962 бирача
- Број људи са правом гласа на бирачким местима на Косову је 1.959.962, док је број бирача регистрованих за гласање ван Косова 132.212
- У иностранству се гласало на укупно 47 бирачких места - у 30 дипломатских представништава, од чега 17 амбасада и 13 конзулата
- На изборима учествују 22 странке и коалиције, односно листе, међу којима и представници националних мањина
- Међу њима су и три српске: Српска листа, партија За слободу, правду и опстанак и Косовски савез
- Странке националних мањина имају загарантованих 20 од укупно 120 места у Скупштини Косова. Од тога, српска заједница има загарантованих 10 посланичких места
