Сутра су ванредни парламентарни избори на Косову: Ево шта се променило у односу на претходне изборе у фебруару
После десет месеци, грађани Косова сутра ће поново бирати посланике.
На ванредним парламентарним изборима ће се за 120 места у Скупштини надметати 24 политичка субјекта - 18 политичких партија, три коалиције, две грађанске иницијативе и један независни кандидат.
Од странака које представљају Србе такмиче се Српска листа, За слободу, правду и опстанак и Косовски савез.
Од 120 места у Скупштини, албанске партије су у трци за 100 мандата, десет је резервисано за српску заједницу и десет за представнике других мањина (Роме, Ашкалије, Египћане, Бошњаке, Турке и Горанце).
Мање учесника
У поређењу са фебруарским изборима, на сутрашњим учествује четири политичка субјекта мање. Социјалдемократска иницијатива (Нисма) и АБК не иду у коалицији већ свака посебно, а код српских странака снаге ће одмерити њих три, док их је на претходним изборима учествовало шест.
Редослед партија на гласачком листићу утврдила је Централна изборна комисија жребом.
422 бирача више него у фебруару
Право гласа на овим изборима има 2.076.290 грађана, што је за 422 бирача више него на изборима у фебруару. Њих 1.999.205 регистровано је да гласа унутар територије Косова, а 77.085 за гласање из иностранства. Избори ће се одвијати у 948 бирачких центара, са укупно 2.614 бирачких места.
Иначе, на изборима 9. фебруара бирачко право искористило је 966.283 грађана или 46,54 одсто бирача.
Самоопредељење је тада освојило 396.787 гласова (42,3 одсто), односно 48 мандата, Демократска партија Косова 196.474 (20,95 одсто) и 24 мандата, Демократски савез Косова 171.357 (18,27 одсто) и 20 мандата, Коалиција АБК-Нисма 66.256 (7,06 одсто) и 8 мандата.
Српска листа освојила је 39.915 гласова или 4,26 одсто и девет загарантованих мандата у Скупштини за српску заједницу. Партија За Слободу Правду и Опстанак добила је 4.139 гласова или 0,44 одсто и један од десет загарантованих мандата у парламенту за српску заједницу.
До ових избора мимо редовног термина дошло је јер после избора 9. фебруара није формирана влада. Самоопредељење Аљбина Куртија је два пута добијало шансу, прво са Куртијем као мандатаром, затим са Гљауком Коњуфцом, али у оба покушаја нису добили минимум од 61 гласа у парламенту.
Рокови
Када би Косово могло да добије нову владу тешко је рећи јер закони не прописују рок у ком морају да се објаве коначни резултати избора, а од тог момента почињу да се рачунају рокови за формирање институција.
Углавном, конститутивна седница Скупштине, односно избор председника и пет потпредседника парламента, према одлуци Уставног суда, мора да буде одржана у року од 30 дана од званичног објављивања резултата избора, а потом странка која је освојила највише гласова предлаже кандидата за премијера. Председник Косова званично именује мандатара, који има на располагању 15 дана за формирање владе. Уколико не успе, у року од 10 дана, председник даје мандат новом кандидату, који такође има рок од 15 дана да пред Скупштином представи Владу.
Уколико се Влада не изабере ни из другог покушаја, председник Косова расписује нове изборе, што је и сценарио који се догодио после 9. фебруара и који је довео до новог изласка на биралишта сутра од 7 часова.
Извор: Србија Данас/Косово Online