"Тамо је рат, не дај да те живог ухвате!" Дејан је изговорио ове речи оцу, не слутећи да га та судбина чека на Кошарама
Нишлија Дејан Митић (22), водник у 125. Моторизованој бригади, један је од 108 хероја који су страдали у бици на Кошарама која је трајала од 9. априла до 10. јуна 1999. а чији је циљ био спречавање копнене инвазије ОВК и НАТО снага са територије Албаније на подручје Косова.
Дејан је од детињства сањао униформу, жеља му се остварила септембра 1998. године када се након одслужења војног рока активирао и стекао чин подофицира водника. Погинуо је 14. априла 1999. а у родно Трупале вратио се тек октобра 2003. године када је сахрањен на сеоском гробљу, захваљујући својој породици која није одустајала док његово тело није пронађено и допремљено кући.
Симбол бола српског народа: Споменик "Четиристотине" у част 400 убијених регрута је миниран и срушен! (ВИДЕО)
СРПСКИ ЈУНАК СА КОШАРА: Тешко рањен, забранио саборцима да га извуку и ОТИШАО НА ВЕЧНУ СТРАЖУ!
ЛАЗАНСКИ ОСУО ПАЉБУ: 1999. године НАТО је погазио своју дефиницију одбрамбене коалиције и напао земљу са којом није у рату
Судбина или људи, хтели су да за сином у рат крене и његов отац Славољуб који је мобилисан неколико дана пред НАТО бомбардовање. Последњи пут се са њим чуо 23. марта, када га је Дејан посаветовао, не као син већ као војни старешина који је окусио ужасе рата.
- Био сам везиста у Куршумлијској касарни, па сам то искористио да ступим са Дејаном у контакт. Последње што ми је рекао било је "овде је рат, ушао си у Косовски корпус, када добијеш муницију себи одвој два метка или бомбу и чувај за себе. Не дај да те живог ухвате". Тада нисам ни слутио да је то страшно упутство Дејанова судбина - прича отац хероја са Кошара.
Славољуб се већ 24. марта нашао очи у очи са ратом, јер је на тај дан бомбардована касарна у Куршумлији када је страдало 11 војника, док је 27 рањено.
- Осам ракета сам преживео пре него што сам упућен даље од Куршумлијске Бање, преко Дегермана, Ливадица до Бајчине на Косову где сам и дочекао крај рата. Да се са Дејаном зло десило сазнао сам 6. маја када сам дошао кући на одсуство. Један пријатељ, иначе пуковник ме је тада посетио и обавестио да је Дејан рањен, можда заробљен и да се води као нестао - рекао је отац војника Дејана.
РАМБО СРБИ: Седморица војника заробила и ликвидирала 100 терориста ОВК! Детаљи заседе која је спречила паклени план
"Одолели смо свему, засипали су нас хиљадама граната!" КОМАНДИР КАРАУЛЕ КОШАРЕ ПОСЛЕ 20 ГОДИНА О НАТО УДАРЦИМА
Неиспричана прича о херојима са Кошара: Нису имали да једу и пију, а онда је Тибор преокренуо битку херојским чином
Како каже, стегао је срце и укућанима ни реч није рекао. Одлучио је да га нађе и да доведе кући.
Славољуб одлази у Приштину код генерала Владимира Лазаревића где сазнаје само оно што је већ знао, враћа се у јединицу и наставља да тражи сина.
- Рат се завршио, само сам пушку раздужио и онако у униформи кренуо сам назад да нађем мог Дејана. Отишао сам у Брус, чекао војску два дана, а онда ми је речено да јединице са Кошара стижу у Александровац Жупски. Аутостопом сам отишао у тај град и нашао старешину свога сина. Казао сам му да сам дошао да чујем истину о Дејану. Он ме је упутио на војнике који су били са њим у акцији у којој је страдао, и та деца су ми описала последње тренутке мога сина - дрхтавим гласом говори Славољуб.
Од преживелих Дејанових сабораца сазнао је да је његов син показао храброст која се не очекује од двадесетдвогодишњака, те да је и у последњим својим тренуцима мислио само на своје војнике.
Били су уз границу са Албанијом када су Дејан и Златко Ацић рањени. Храбро је трпео болове и упозорио војнике да се живи не чују јер су на само 50 метара од њих Албанци са минобацачима. Чекао је да падне мрак а онда им је наредио: Ја сам ионако готов, зашто и ви да погинете? Идите, дајте ми муницију, аутомат и бомбе, вама наређујем да одете. Војници су га послушали и целе ноћи ходали до карауле Морина где су се придружили другој јединици.
Да су се Албанци ПРОБИЛИ на Кошарама, сад би ПИЛИ КАФУ у СРЕД Београда: Исповест команданта који је водио НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ ХЕРОЈЕ (ВИДЕО)
Тек новембра Дејанови посмртни остаци бивају пронађени, а његови родитељи позвани да покушају га идентификују.
- Од мога сина остао је само доњи део тела и нагорела капа што је потврдило да је урадио оно што је мени саветовао. У његовом џепу нађена је марамица, ножић који сам препознао и таблетице диклофенака исечене на по један комад, те дуге чарапе које је увек носио. Стајао сам крај тела и размишљао шта да радим када ми је свастика казала: Двоумиш се, кајаћеш се ако га узмеш јер ниси сигуран да је то твој син, а кајаћеш се иако га не узмеш, јер нећеш бити сигуран да то није. Тада сам одлучио да пристанем на ДНК анализу које је трајала до 2002. године, тако да је сахрањен тек 2003. - прича несрећни отац.
КЛИНТОНУ БУЛЕВАР, ХИЛАРИ БУТИК: Албанци спремају прославу у Приштини да се ДОДВОРЕ АМЕРИЦИ!
Присећајући се свога сина, Славољуб истиче да је био јако зрео за тако младе године.
- Молио сам га да све остави када сам схватио шта се спрема. Он ми је тада казао: Идем па иако се не вратим, не могу да оставим младу војску која ме гледа као оца и мајку. Био сам војник, знам колико војсци значи старешина. Такав је био мој син - говори отац страдалог јунака.
АЛБАНЦИМА НИШТА НИЈЕ СВЕТО: Два напада на Србе на Косову у последња 24 сата
Дејановим родитељима Славољубу и Јелици утеху је донело троје унучади, деце Дејановог брата Бранка, посебно девојчица која се родила на рођендан јуначки погинулог стрица.
Ћерка се родила 9. јануара, 15 минута после поноћи као да је чекала да дође на свет на исти дан као и Дејан.
- Страшно личи на њега па смо јој дали име Дејана. Ето, нека сила има негде, другачије не могу да објасним шта се то десило. Моја породица негује успомену на мог храброг брата, и моја деца често одлазе на гробље где њихов чика "спава" - каже Дејанов отац.
КОМАНДАНТ КФОРА ОПТУЖИО СРПСКЕ МЕДИЈЕ ЗА ПРОПАГАНДУ! "Нема ништа спорно у вежби Албанаца и КБС"
Иако је било обећања да ће му у родном селу бити подигнут споменик, место на којем је требало да буде обележје и даље је празно. Међутим, у Нишу је прошле године осликан мурал у славу јунака са Кошара, на којем је и лик храброг водника крај његових пријатеља са којима је стекао вечну славу Дејана Грубића (26), Ивана Васојевића (24) и Предрага Леовца (24).