"ВИДЕ ШАНСУ ЗА КОНАЧНО СЛАМАЊЕ СРБИЈЕ" Из ове европске земље стиже највећа подршка властима у Приштини, а циљ је само један
Историчар и политички аналитичар Срђан Граовац објашњава за Косово онлајн да подршка Немачке великоалбанским интересима на Балкану представља део сада већ традиционалне и вишевековне политике која се генерише из Берлина.
"Немачка никада не би подржала нешто што је против интереса Косова и против устава Косова", ова реченица немачког амбасадора у Приштини Јерна Родеа, недавно изговорена на Универзитету "Иса Бољетинац" у Косовској Митровици, уз све остале поруке које често стижу из Берлина као континуитет изузетно блиских немачко-албанских веза, директно илуструје оно што одавно није тајна, а то је чињеница да је у Европи Немачка главни покровитељ пројекта независности Косова и његовог отцепљења од Србије, пише Косово Online.
Од Бизмарка и Берлинског конгреса наовамо Немачка на Балкану има посебно интересовање за статус Косова, уз тврд политички правац да Србији треба одузети могућност да на том простору оствари своја права и присуство.
НИШТА ИМ НИЈЕ СВЕТО! Обијање цркве на КиМ је само доказ кроз какву голготу Срби пролазе: "Осећамо се небезбедно"
ЈЕЗИВА ЕКСПЛОЗИЈА НА ЈУГУ СРБИЈЕ! Девојчица (10) тешко повређена, возе је у Шведску
ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ "НЕДУЖНИХ ЦИВИЛА": Потпуно РАСКРИНКАН случај који нас је довео до бомбардовања (ФОТО)
Све оно што се током 20. века догађало, а била су три рата са Немцима и Србима на различитим странама, преламало се кроз Косово и преко Косова. Од последњег сукоба, 1999. године, када је немачка војска први пут након Хитлера и Другог светског рата узела учешће у нападу на неку државу, и то баш атакујући на Србију у знак подршке албанском сепаратизму на Косову, српско-немачка политичка разилажења настављена су до данашњих дана.
Политичко непријатељство Немачке и Србије је, додуше, делимично ублажено јаким економским везама које су у међувремену успостављене, процес приступања Србије Европској унији представљао је један од оних историјских догађаја у коме се створио простор за изградњу нових, бољих односа, али резолутни ставови Берлина, да Србија не може у ЕУ док се не одрекне Косова, а онда и око статуса Срба у БиХ, прете да још за дужи период онемогуће добре релације Берлина и Београда.
Стара стратегија на Балкану
Треба, наравно, нагласити да Немачка у овоме није усамљена, снажне савезнике за актуелну политику према Србији има у САД и Великој Британији, ипак, улога Берлина због своје дуготрајности, мотива и потпуне отворености има специфичну тежину.
Историчар и политички аналитичар Срђан Граовац објашњава за Косово онлајн да подршка Немачке великоалбанским интересима на Балкану представља део сада већ традиционалне и вишевековне политике која се генерише из Берлина.
"Током 19. столећа Беч је имао примат у спровођењу германске политике на Балкану и тамошње политичке структуре представљале су својеврсну претходницу немачког продора на Исток. На несрећу српског народа та германска експанзија ишла је преко његовог историјског и етничког простора. Управо зато, немачки фактор је у Србима видео препреку остварењу својих империјалних циљева и природно је тежио томе да спречи сваку могућност стварања неке веће државе на Балкану, чије језгро би чинили Срби, а која би природно затварала пут германској експанзији. Самим тим, још од 19. века Немци су постали заштитници и протагонисти велике Албаније, очекујући да преко тог пројекта обезбеде десно крило своје експанзије на Балкану и средство за спречавање јачања српског фактора на том простору“, указује Граовац.
Таква немачка политика на Балкану није се мењала кроз читав 20. век, упркос периоду после Другог светског рата када су Немци доживели слом и требало им је неколико деценија да се опораве.
"Сада знамо да се политика Немачке неће мењати ни у 21. веку. Немачка спољна политика се по питању Балкана држи конзервативне и традиционалне геополитичке стратегије у којој на Балкану не сме бити доминантне регионалне силе. Тачније мора постојати равнотежа снага између више малих и међусобно подељених балканских држава, које појединачно немају ауторитета да се одупру утицају из Берлина. Тачније, Немачки фактор је своје позиције у свакој од балканских земаља понаособ већ добро утврдио путем економске доминације, која представља темељ и за политичку контролу нашег региона. Самим тим, лажна држава Косово је ништа друго него чедо Немачке спољнополитичке агенде, која за циљ има слабљење српског фактора, његово потискивање преко Копаоника и ојачавање албанског фактора, као противтеже српском утицају на Балкану. Немци су управо зато, након пада Берлинског зида и поновног уједињења, а посебно након одлуке САД да им препусте кључну улогу у креирању европске политике, одиграли пресудну улогу у разбијању Југославије, државе која је била доминантна на Балкану“, напомиње Граовац.
Међутим, и осакаћену "авнојевску“ Србију, насталу на згаришту Југославије, стратези у Берлину сматрали су превеликом.
"Није тајна да су Немци значајно учествовали у финансирању и обучавању терористичке УЧК, као и генерисању антисрпске пропаганде у предвечерје НАТО агресије на СРЈ. Немачка је такође играла значајну улогу у мобилисању других европских земаља против тадашње СРЈ, као и касније у процесу афирмације самопрокламоване независности привремених власти у Приштини. И нису политичке елите у Берлину све то радиле само због крвавог новца албанске мафије који су узимали немачки лобисти, већ управо због реализације традиционалних геополитичких интереса“, каже Срђан Граовац.
БНД иза стварања ОВК
Дугогодишњи војно-политички коментатор и врсни познавалац прилика у вези с Косовом Милован Дрецун у књизи „Косметска легенда“ детаљно је објаснио везу Немачке са догађајима уочи рата на Косову, као и последицама које су наступиле.
"Од почетка 90-их година Немачка и САД тесно сарађују на успостављању јачег утицаја на Балкану. Прикривена подршка косовским терористима била је заједничка акција ЦИА и БНД. Основни задатак да се формира и финансира ОВК преузела је Немачка, која је била у предности с обзиром да су највећи део руководства тадашњег „Народног покрета за републику Косово“ , а касније и "влада републике Косово“ у егзилу, деловали из те земље. Те организације окупљале су најекстремније илегалне групе Албанаца. После пада Берлинског зида, обе немачке обавештајне службе подстрекивале су сукобе на Косову и Метохији, лиферујући велику количину војног материјала албанским терористима. Језгро ОВК се зачело у Немачкој, под патронатом њених обавештајних служби“, указује Дрецун за Косово онлајн.
Документ "Операција потковица" први је јавности представио тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг, који је 7. априла 1999. године тврдио да је налаз обавештајних служби крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова, који је НАТО две недеље раније кренуо да “спречи” бомбама по Србији.
Шарпинг је овај документ изнео јавности, упркос јасним упозорењима немачких обавештајаца да не постоје докази да је тај документ аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, али је сјајно послужио како би се маргинализовали сви противници интервенције против тадашње СР Југославије.
Накнадна изјава бивше министарке спољних послова Бугарске Надежде Нејински Михајлов, да је она тај документ предала немачком колеги Јошки Фишеру, касније је била покушај да се Немачка “опере” од целе афере.
Координатор Националног конвента о ЕУ за поглавље 35 Драгиша Мијачић слаже се да, "гледано из угла албанске заједнице, постоји велико разумевање Немачке“ за све оно што се дешавало на Косову.
Јасни захтеви Берлина за Србију
"Можемо посматрати немачку политику прилично активном нарочито од времена председавања Барака Обаме када се Америка повукла са ових простора, оставила да се Косовом углавном бави ЕУ и Немачка као водећа земља Уније и од 2008, 2009. године немачка дипломатија је заиста преузела примат и главни притисак везано за заокруживање косовске независности. Од самих почетака 2008, 2009. године стално видимо присуство немачке дипломатије по овом питању, која укључује и притиске и захтеве да се решавају одређена питања тако да до данашњих дана немачка дипломатија је заинтересована за решавање питања и косовске независности, али и нормализације односа између Београда и Приштине“, истакао је Мијачић за Косово онлајн.
Мијачић, међутим, не мисли да од стране Немачке стиже главна политичка помоћ Приштини, али каже да свакако Немачка има великог разумевања за косовску независност и ради на заокруживању косовске независности већ толико година.
"Испред ЕУ, Немачка свих ових година је водећа земља која спроводи политику подршке косовској независности, то смо видели свих ових година, тако да можемо рећи да Немачка јасно и јако подржава косовску независност, али свакако није једина земља на Западу. Свака земља има своје спољнополитичке интересе тако да спољнополитички интереси Немачке на овом простору су јасни и Немачка је 2009. године донела скупштинску декларацију у којој се тражи да Србија ако хоће да се учлани у ЕУ мора да призна Косово, то је јасан услов Србији“, објашњава Мијачић.
Напомиње да је свих ових година Немачка била противна свакој могућности промена граница на овим просторима, односно тражењу територијалног решења у смислу нормализације односа Београда и Приштине.
"Немачки услови су прилично јасни, они виде Косово као једну независну, суверену државу и траже од Србије да нађе начин како ће признати пуну независност Косова.
То је јасан циљ Немачке, неке ствари се решавају у детаљима и постоје понекад разумевања за реализацију неких активности, али што се тиче спољнополитичког циља Немачке, он је потпуно јасан и више пута исказан у јавним наступима немачких званичника“, сматра Мијачић.
Покушај дестабилизације Србије
Оно што је тренутно на дневном реду, то је покушај Берлина да максимално убрза и интензивира притиске на Србију.
"Узмемо ли у обзир тренутна глобална геополитичка превирања, можемо закључити да Берлин жури како би коначно и трајно, пре неких још већих међународних заплета, потврдио и верификовао тренутну политичку ситуацију на Балкану. Тачније, како би заштитио тековине своје политике у овом делу Европе, а што тренутна карта Балкана и осликава. Српски фактор и држава Србија су им ту главна препрека, како због не пристајања на отимање своје јужне покрајине, тако и због одбијање да се сагласе са унитаризацијом БиХ. Управо зато смо сведоци покушаја дестабилизације Србије након последњих избора у шта су укључене различите фондације и друге невладине организације подржане из Немачке. У креирању политичког хаоса у Београду, а посебно у слабљењу политичког ауторитета председника Вучића, они виде шансу за коначно сламање Србије и њено уклапање у немачку визију Балкана. Визију у којој за Србију има места, али не јужно од Копаоника, не на Јадрану и не западно од Дрине“, закључује историчар Срђан Граовац.
Извор: Косово Online