ЈЕДИНА ПРЕСТОНИЦА КОЈУ ЧУВАЈУ НУКЛЕАРНЕ РАКЕТЕ: Ово је град који је НАЈЗАШТИЋЕНИЈИ на свету! (ВИДЕО)

Москва - Дан победе 2014 / Извор: Профимедиа

Министарство одбране Руске Федерације саопштило је да ће борбене способности система противракетне одбране Москве бити проширене.

Али ово је већ најзаштићенији град на свету, иако би неко можда помислио да је то Вашингтон. Наиме, Москва је заштићена ракетама са нуклеарним бојевим главама.

НАТО ПАСЕ ТРАВУ! Руси одбрусили Алијанси: Ви као да сте СТАДО ОВАЦА!

ПОЧЕЛА ЈЕ ТРАМПОВА ОСВЕТА! Ујео га је за СРЦЕ, потпуковник америчке војске ИЗБАЧЕН ИЗ БЕЛЕ КУЋЕ

ЗЛОУПОТРЕБЕ, ПРИСИЛЕ, ЛАЖНЕ ОПТУЖБЕ, ПСИХОЛОШКА ТОРТУРА... Москва оптужила Вашингтон за нехуман третман руских држављана у САД

ЗЛОУПОТРЕБЕ, ПРИСИЛЕ, ЛАЖНЕ ОПТУЖБЕ, ПСИХОЛОШКА ТОРТУРА... Москва оптужила Вашингтон за нехуман третман руских држављана у САД

Радови на стварању система противракетне одбране Москве започети су у СССР-у крајем 1950-их година. Експериментални противракетни комплекс ''А'' је 1961. године први пут пресрео и уништио балистичку ракету у лету и почело је стварање пуноправног система противракетне одбране А-35 ''Алдан'' (према НАТО класификацији - АБМ-1 ''Галош'').

Десет година касније, најкомпликованији систем је уведен у наоружање. Али није се тапкало у месту, и балистичке ракете прве генерације замењене су балистичким ракетама са више бојевих глава - било је потребно побољшати противракетну одбрану, пише војни аналитичар Дмитриј Корњев у свом ауторском тексту.

После дугогодишњег рада конструктора, индустрије и војске, систем противракетне одбране Москве и Централног индустријског региона, коме су дали назив А-135 ''Амур'' (у НАТО класификацији - АБМ-3 ''Горгон''), према Указу председника Руске Федерације 1996. године ступио је у наоружање.

Сада се, према изјавама Министарства одбране Русије, ''успешно одвијају радови на перспективним антибалистичким ракетама, прелази се на савремену базу елемената, уводе се високопродуктивна специјализована средства за електронско рачунање''.

"Очи" система представља вишенаменска радарска станица ''Дон 2Н'', са седиштем у Московској области. Радови су започети 1979. године и трајали су седам година.

Ово је заиста јединствено радио-инжењерско постројење које може да ''види'' чак и минималне објекте (пречника пет центиметара) на удаљености до 2.000 километара.

''Мозак'' система противракетне одбране је командно-рачунарска станица 5К80 са суперкомпјутерима ''Елбрус 2''. Он се налази на удаљености од 100 километара од радара ''Дон 2Н'' и повезан је са њом уз помоћ комплекса за пренос података. Модернизован је 2000-2010-их година. За време ракетне одбране управо командно-рачунарска станица контролише рад читавог система противракетне одбране у потпуно аутоматском режиму.

Ударне јединице су антибалистичке ракете-пресретачи средњег и кратког пресретања. Стање крајем деведесетих година: два лансирна система од по осам ракета средњег домета 51Т6 и пет система антибалистичких ракета кратког домета 53Т6 (68 ракета — два лансирна система са по 16 ракета и три система са по 12 ракета).

Када се ракете лансирају било где у свету, руски вештачки сателити система за упозоравање на ракетне нападе почињу да раде. Сателити идентификују ракете и одређују правац њиховог лета. Ако су ракете лансиране у правцу Русије, оне ће се за неколико минута појавити у радарском видном пољу. Радар одређује степен опасности ракета за заштићено подручје и предвиђа путању њиховог лета.

Ако опасност ипак постоји, информација о могућем ракетном нападу стиже до руководства Оружаних снага Русије и система противракетне одбране.

Московски систем противракетне одбране са својим моћним радаром „Дон 2Н“ почиње да прати ракете које се приближавају, чим се појаве изнад радио-хоризонта. Утврђује се путања њиховог лета и доноси се одлука о могућности погађања ових мета. Радар идентификује све делове ових сложених балистичких ракета, покушава да одреди стварне борбене јединице ракете која напада и да их разликује од осталих компоненти ракете и лажних мета.

Затим започиње са радом командо-рачунарски центар система противракетне одбране. Ракетна одбрана је брза, и након команде дежурне посаде, ракетна одбрана аутоматски почиње да уништава све расположиве мете. У ситуацији када се непријатељске ракете приближавају стратешким циљевима великом брзином, чекање команде за узвратну реакцију од вишег војног руководства државе је попут самоубиства, чак и ако читав процес траје неколико минута.

Претпоставља се да антибалистичке ракете далеког пресретања 51Т6 са нуклеарним бојевим главама треба да буду прве које улазе у битку. Њихов задатак је да униште мете изван атмосфере на удаљености 300-500 километара од положаја система противракетне одбране.

Ракета би, у идеалној ситуацији, требало да елиминише све компоненте. У стварности, најзаштићенији елементи ракете - борбени блокови - могу да ''преживе''.

Радар ''Дон 2Н'' прати да ли се након гранатирања ракетама-пресретачима великог домета променила балистичка мета и анализира да ли су остале још неке мете за ешалон система противракетне одбране. Ако неки објекти наставе да се крећу по претходној путањи, тада ракете кратког пресретања 53Т6 почињу да раде. Они уништавају мету на удаљености од 20 до 100 километара од лансирних рампи и већ у атмосфери на висини до 30-40 километара. Ове ракете су такође опремљене нуклеарним бојевим главама.

Чињеница је да је 90-их година прошлог века, када је створен систем противракетне одбране, само нуклеарна експлозија могла гарантовати потпуно уништење борбених блокова ракете која напада. Током 2010. године, производња ракете 53Т6 настављена је уз употребу само руских компоненти уз одређене промене у конструкцији. Нова ракета — 53Т6М — већ улази у састав наоружања у оквиру програма модернизације система А-135. Иако тачни подаци нису објављени, сматра се да су обновљене ракете прецизније.

Према подацима радара ''Дон 2Н'' командни центар управља ракетом, контролише њен лет сваке секунде. Брзина приближавање ракете мети је заиста космичка - до седам-осам километара у секунди и више. Кашњење у навођењу од милисекунде при овим брзинама доводи до промашаја од десетак метара.

Верује се да ће систем противракетне одбране А-235 који се тренутно развија и који ће заменити претходни, имати могућност за пресретање ракета без примене нуклеарних пуњења. Можда је то оно што се подразумевало под „перспективним ракетама“ о којима се пре неколико дана говорило у Министарству одбране Русије. Међутим, због тајности пројекта, тренутно нису доступне никакве информације.

У будућности, ракете могу бити опремљене безатомским кинетичким пресретачем, малим уређајем који може да уништи мету захваљујући кинетичкој енергији у директном судару са метом. Такође је могућа и употреба распрскавајуће бојеве главе за циљано деловање. Али то још није потврђено, и одбрана Москве у потпуности, као и пре, зависи од нуклеарних бојевих глава.

Систем А-135 је јединствен. Систем је створен да би се главни град осигурао од ограниченог ракетног удара из било ког правца.

Верује са да систем има могућност да уништи око десетине компликованих балистичких мета. Притом, савремена интерконтинентална балистичка ракета може да пошаље неколико бојевих глава дуж појединих путања до мете, а сваку такву бојеву главу ће систем противракетне одбране схватити као посебан циљ.

Може се претпоставити да ће и сам командни центар противракетне одбране бити један од главних циљева првог удара. Међутим, главни задатак система вероватно ће бити решен: он ће војно-политичком руководству земље пружити довољно времена да одлучи о нападу наше нуклеарне тријаде.

ХАОС МЕЂУ АМЕРИЧКИМ ДЕМОКРАТАМА - И САНДЕРС ПРОГЛАСИО ПОБЕДУ: "Одакле ја потичем, особа која добије највише гласова побеђује" (ВИДЕО)