Како нуклеарне подморнице месецима живе под водом? Једна ствар ипак не могу да произведу

За стратешке нуклеарне подморнице могућност дугог боравка под водом пресудна је за опстанак. Што дуже противник не зна где се налазе, већа је њихова војна вредност.

Нуклеарни реактор не зависи од ваздуха

За разлику од дизел-електричних подморница, нуклеарне подморнице не морају редовно да излазе ка површини како би њихови мотори добили ваздух.

Нуклеарна фисија производи топлоту, која се користи за стварање паре, покретање турбина, погон пловила и производњу електричне енергије.

Савремени поморски реактори могу да раде годинама без замене горива, па нуклеарно гориво практично није фактор који одређује трајање једне патроле.

Кисеоник производе из воде

Подморнице не носе огромне количине кисеоника у боцама. Уместо тога, производе га електролизом пречишћене воде.

Истовремено, посебни системи уклањају угљен-диоксид, угљен-моноксид и друге штетне гасове из затворене атмосфере.

На тај начин више од стотину чланова посаде може недељама или месецима да борави у потпуно затвореном простору.

Морску воду претварају у воду за пиће

Нуклеарне подморнице имају постројења за десалинизацију, захваљујући којима од морске воде добијају воду за пиће, кување, хигијену и техничке потребе.

Део те воде користи се и за производњу кисеоника, па системи за енергију, воду и ваздух функционишу као међусобно повезана целина.

Највећи проблем није гориво, већ храна

Док воду и кисеоник могу да производе током пловидбе, подморнице не могу да произведу храну.

Због тога се пре вишемесечних патрола расхладни простори и складишта пуне до максимума. Свежа храна троши се прво, а касније се прелази на замрзнуте, конзервисане и дуготрајне намирнице.

Управо су количина хране, резервних делова и издржљивост посаде међу главним ограничењима трајања подводне мисије.

Месеци без дневног светла

Дуге патроле представљају велико психолошко и физичко оптерећење. Посада недељама не види природну светлост, има мало приватности и ради по строго организованим сменама.

Због тога трајање мисије не зависи само од техничких могућности подморнице, већ и од способности људи да функционишу у изолацији.

Охајо и Бореј могу да остану скривени месецима

Америчка класа Охајо дуга је око 170 метара, док је руска класа Бореј приближно исте величине. За Бореј се наводи аутономија од око 90 дана, док америчке нуклеарне подморнице са становишта погонског горива имају практично неограничен домет.

Стратешке подморнице притом настоје да што ређе израњају, јер их излазак на површину чини знатно лакшим за откривање радарима, сателитима и извиђачким авионима.

Зато њихова права предност није само у нуклеарном погону, већ у читавом систему који омогућава да месецима остану невидљиве дубоко испод мора.