СРБИЈА МОЖЕ МИРНО ДА СПАВА: "Панцир С1" сада чува нашу земљу, у Сирији испољио ЛАВОВСКУ снагу и моћ (ВИДЕО)
"Панцир С" је противваздушни ракетни систем који се може наћи у више дорађиваних и модернизованих верзија, а једну батерију поседује од недавно и Србија
Председник Србије Александар Вучић потврдио је пре две године куповину ракетног одбрамбеног система "Панцир С1" током обиласка учесника вежбе "Словенски штит 2019" и није крио импресије због доласка или боље рећи "гостовања" Панцира С1 и ракетног система С-400 у Србији поводом одржавања великих војних вежби. Том приликом Вучић је обишао учеснике српско-руске војне вежбе "Словенски штит 2019" на аеродрому "Пуковник пилот Миленко Павловић". Тада су му приказани ови моћни руски одбрамбени системи ПВО.
ЗАПАД ТОПИО И ПРОДАВАО СРПСКЕ ТЕНКОВЕ: Војска Србије системски уништавана од 2000-те у наредних 10-ак година (ВИДЕО)
ПРОТИВНИЧКИ ТЕНКОВИ НЕМАЈУ ШАНСЕ НАКОН СУСРЕТА СА "КОРНЕТОМ": Руска војска демонстрирала снагу најновијег система (ВИДЕО)
ПУТИН ПОСЛАО СУХОЈЕ НА АЕРОДРОМЕ У БЕЛОРУСИЈИ: Јуришни авиони већ стигли, откривено и по ком задатку су тамо (ВИДЕО)
- Био сам на њиховим аеродромима, овако нешто нисам видео, просто када читате и гледате на сајтовима мислите да није истина, да је немогуће, чини вам се да је бајка, али "ета правда" (на руском "истина је") - изјавио је Вучић. Он је тада исказао жељу да овакве системе поседује и Војска Србије. Истакао је да је реч о системима који гарантују безбедност. Рекао је да Србија "драстично ојачава војне капацитете, иако је мала земља".
- Недовољно смо јаки, али смо јачи него што смо били - истакао је председник Србије потврђујући том приликом да је наша земља наручила систем "Панцир".
- Као што знате, један систем "Панцир С" смо купили, наручили и ускоро га очекујемо у нашој земљи - нагласио је том приликом Вучић.
И заиста, крајем фебруара 2020. године, дакле годину дана од наручивања овог система, Панцир С1 је стигао у Србију. Допремљен је авионом "Ан-124 Руслан" из Русије и слетео на аеродром "Пуковник-пилот Миленко Павловић" у Батајници. Авион је полетео са аеродрома Внуково и заобилазећи Украјину преко Црног мора и Бугарске стигао у Србију.
Руска компанија за извоз наоружања "Rosoboronexport" је саопштила да је овај систем углавном предвиђен за мање војске, одбрану кључних индустријских и административних центара и локација. Веома добро дејствује против хеликоптера, крстарећих ракета, навођених пројектила, непријатељских авиона.
У случају ваздушних удара овај систем је велика испомоћ снагама противваздушне одбране, посебно и због тога што се може наћи у модификованим и модернизованим верзијама. Посебно је добар за уништавање малих беспилотних летелица које је тешко пронаћи и лоцирати путем радара и осталих застарелих ПВО система. Овај ракетни систем је дизајниран 1994. године, а у активној служби је од 2012. године.
Треба рећи да су ранији совјетски модели система ПВО имали фиксну основу и то је у великој мери отежавало њихово распоређивање, међутим систем С-300 је био мобилнији, али и рањивији и управо из тог разлога је осмишљен нови ракетни систем Панцир С, који се сада може наћи у више варијанти. Дакле, улога нових система Панцир С била је да заштити рањивији С-300 и тако је почело постепено његово модернизовање и усавршавање.
У почетку је рађен са гусеницама, међутим конструктори и дизајнери руског наоружања су одлучили да је ипак боље и далеко ефикасније радити Панцир С као модел на точковима због мобилности и бржег распоређивања у различитим теренским условима, а испоставило се да је модел са точковима и јефтинији него онај са гусеницама.
"Панцир С" у НАТО класификацији наоружања носи име "СА-22 Greyhound" и у питању је ракетни систем средњег домета. Први модел овог ракетног система је "Панцир-С1" и он је најпознатија варијанта овог система која је произвођена од 2008. до 2013. године. Русија производи и нову варијанту система "Панцир С", а то је "С1М" који је представљен прошле године.
"Панцир С1" истовремено може да прати чак 40 ракета и да нападне четири истовремено. На систему су унапређени домет, брзина и тежина бојевих глава. Систем поседује контролу ватре која укључује радар који функционише у такозваним УХФ И ЕХФ таласима, унапређен је и начин проналаска и праћења ваздушних циљева. Лоцира мету на 40 километара, док домет праћења мете износи 28 километара. Има и термални сензор за праћење мета.
"Панцир С1" носи до 12 ракета, пројектиле са ознаком 57Е6 "земља-ваздух" који се покрећу на чврсто гориво, имају радио-оптичко навођење и положени су у цевима где чекају на лансирање. "Панцир С" поседује два двострука аутоматска противавионска топа од 30 mm са 700 пројектила.
Овај ракетни систем се показао изузетним оружјем противваздушне одбране током борбених дејстава у реалним ратним условима у Сирији и Украјини. "Панцир С1" је веома активан у Сирији и одлично се показао у обарању турских и израелских ракета, беспилотних летелица и авиона (2012. је оборен један турски авион изнад Латакије). Многи посматрачи са запада сматрају да про-руски побуњеници у Донбасу имају "Панцир С1" на располагању.
Домет ракета "Панцир С1" је од 1.200 до 20.000 метара на висини од 15 до 15.000 метара. Капацитет ракета износи 8 у возилу са гусеницом или 12 ракета у додатном контејнеру. Топови на њему дејствују на даљини од 200 до 4.000 метара и на висини од 0 до 3.000 метара. Капацитет 30 mm пројектила износи 1.400.
Максимална брзина мете износи 1.000 метара у секунди, обара четири мете истовремено, време реакције је од 4 до 6 секунди, возило има три члана посаде рачунајући и возача. Аутоматски напада мете.
Државе које поседују систем "Панцир С1" су Алжир (104 комада), Етиопија (први пут виђен 2019. године, непознат број), Екваторијална Гвинеја (наручена два возила 2017. године), Иран (10 комада), Ирак (50 комада, први стигао 2014. године), Јордан (тестиран 2007. године, између 50 и 75 комада), Оман (12 комада, до 2012. године), Русија (најмање 146 комада С1 и С2), Србија (једна батерија, наручена 2019. а стигла 2020. године), Сирија (наручено 38-50 комада 2006. године, 2007. испоручено 50, 10 прослеђено Ирану), УАЕ (наручено 50 комада који су испоручени и надограђени до 2019. године). Верзије Панцира су:
Панцир-С - почетни прототип направљен 1994, био је инсталиран на шасији камиона Урал-5323 8x8, Панцир-С1 - прва верзија која се највише производила до 2018. године, Панцир-М/ЕМ - намењена ратним бродовима, Панцир-С2/С2Е - Модернизована верзија старијих варијанти за потребе војске Русије и у експортне сврхе, Панцир-СА - специјална верзија, развијена за подручије Арктика, како би било функционално да издржи изузетно ниске температуре од минус 50 и више, Панцир-СМ - далеко побољшана варијанта за разлику од претходних, повећан је домет уочавања са 40 км до 75 км и домет извршавања захвата са 20 км на 40 км. Систем користи нове ракете са повећаним дометом, такође систем је смештен на нови Камазов 8x8 камион који је оклопљен. Очекује се да ће бити могуће да се старији системи модернизују на овај стандард.
Сва досадашња улагања у војску Србије и многе друге области, можете видети на сајту delagovore.rs
