ВРАЋА СЕ У ПОГОН СТАРИ ЛОВАЦ: Русија отпочиње програм прављења БОРБЕНОГ свемирског брода (ВИДЕО)

Руски Буран / Извор: Фото: Youtube/PrintScreen/Mustard

Све је почело као такмичење Америке и СССР-а у свемиру крајем педесетих, почетком шездесетих.

У Русији се прави свемирски брод за вишекратну употребу, за рад на ниским орбитама, изјавио је директор свемирске агенције "Роскосмос" Дмитриј Рогозин. Подсетио је да за транспортни систем "Енергија - Буран" није пронађена достојна употреба за њега. Тачније, није пронађена до распада Совјетског Савеза.

ОВО ЈОШ НИСТЕ ВИДЕЛИ: Руски сухоји "испрашили" амерички стратешки бомбардер изнад Црног мора! (ВИДЕО)

ТРАМП ИЗЈАВИО ДА САД ПРАВЕ "НАЈМОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ" У ИСТОРИЈИ: Најавио и искрцавање на Марс

"НАОРУЖАНА ДО ЗУБА": Кинески медији одушевљени НОВОМ руском подморницом "Лајка"

У међувремену је неименовани стручњак државне корпорације објаснио да се не ради баш о овом совјетском шатлу. По његовом мишљењу, оживљавање самог "Бурана" је бесмислено јер пројекат није био најуспешнији: превише масиван, прескуп.

Уместо тога, према мишљењу стручњака, добро ће доћи лагани и отпоран на високе температуре шатл са добрим карактеристикама за лет. Споменуо је да је у совјетско време такав постојао - тајно је био конструисан у научном центру "Муња" у оквиру програма "Спирала".

Лапот, Буран или Муња

Дакле, треба се вратити фантастичном, маневарском свемирском броду "Лапот", који је конструисан углавном за борбу у свемиру као ловац шатлова.

Све је почело као такмичење Америке и СССР-а у свемиру крајем педесетих, почетком шездесетих. Прво је био амерички свемирски "диносаурус". То је био орбитални бомбардер, извиђач, пресретач. Његов генерални конструктор био је Валтер Дорнбегер. За тестирања су одабрали најбоље астронауте. Укључујући и Нила Армстронга.

Затим су затворили тај програм и пребацили се на освајање свемира. Али у СССР-у су до тада већ припремили комплетан, садржајан одговор Дорнбергеру - пројекат двостепеног комплекса за вишекратну употребу: хиперсонична транспортна летилица за достављање орбиталног авиона.

Орбитални авион се не лансира у орбиту ракетом, већ транспортном летилицом за достављање орбиталног авиона, која може да лети хоризонтално и убрзава до скоро 7,5 хиљада километара на сат, а то је шест пута брже од звука. Претпостављало се да овом двојцу није потребан ни космодром, довољна је обична стаза за полетање.

Генијални конструктор овог система је био Глеб Лозино Лозински. То је управо онај кога су шапћући звали "Бесни Евгенијевич" и у чијем су кабинету одрасли људи, велики професионалци, падали у несвест. Касније је његова ћерка говорила да је он жалио јер нема војне доктрине у земљи и рекао је да ће покушати да је створи.

Борбени свемирски брод за пилоте-асове

Оно што треба рећи о броду Лозино Лозинског је да је то борбени свемирски брод. То је ловац са једним местом, који није конструисан за тихи и мирни лет у аутоматском режиму, већ да би њиме управљали пилоти-асови и за маневрисање у свемирској борби. А по овоме, како кажу стручњаци, свемирски шатлови и "Лапо" се нису могли упоредити. Специфичан облик трупа је патентирано решење које је изабрано узимајући у обзир аеродинамику.

"Лапот" је могао да лети кроз свемир и проверава који апарати лете изнад земље и шта тамо раде. А по потреби могао је да уништи стратешке непријатељске циљеве нуклеарним ударом. На броду је предвиђено постављање шест ракета класе "свемир - свемир". Истражено је и питање употребе ласерског оружја. То је била руска свемирска патрола.

Ово је подзвучни аналог - МиГ-105.11. Возило од осам метара са максималном брзином 800 километара на сат. Седамдесетих година су га тестирали пилоти Петар Остапенко, Игор Волк, Валериј Меницки, Александар Федотов, Авиард Фастовец. Најбољи од најбољих.

У почетку се то, очигледно, сматрало најважнијим послом, јер је било питање одбрамбене способности свемирске силе. Конструисање је вршено у строгој тајности: инжењери нису увек знали на ком пројекту раде. Пилотима нису увек говорили шта тачно тестирају, а први прототипи су настали под псеудонимом БОР.

Међутим, када су у САД седамдесетих година почели да праве свемирски шатл, тада је совјетско руководство хитно затражило изградњу истих таквих свемирских бродова. Узалуд је Лозино Лозински покушавао да објасни да су ти бродови, у ствари, погодне мете за његовог ловца. Да су у земљи много пре Американаца конструисали брод за вишекратну употребу са керамичком, термичком заштитом и јединственим системом за спашавање у хитним случајевима, који по потреби "ликвидира" читаву кабину и претвара је у капсулу за спасавање.

Праћење сна совјетске космонаутике

Изгледа да је НАСА Буран више ценила. Направила је систем за лансирање летилица са посадом ХЛ-20. Никада није полетео, али на основу њега су конструисали побољшану верзију са поетским именом Дрим Чејсер.

Један од главних менаџера НАСА Марк Сиранџело, посетио је руске инжењере 2005. године и изјавио да би њихова имена требало да се појаве поред имена америчких конструктора на листи конструктора овог космоплана. Не зна се шта су му одговорили, али чињеница је да Дрим Чејсер није најуспешнији наставак "Спирале". Ово је његова "статичка конфигурација". Изгледао је као "Лапот" полеће као "Лапот" али способност маневрисања совјетске свемирске летелице је недостижан сан.

У светлу свега наведеног, чини се да је такав свемирски брод апсолутно неопходан Ваздушно-космичким снагама Руске Федерације, и што пре га конструишу и лансирају, то боље. За сада само поручују да је Русији потребан теретни свемирски брод за вишеструку употребу за летове на MSS. У том смислу, "Лапот" је у потпуности одговарајући: као што је споменуто у телевизијском филму "Роскосмоса" о Лозино Лозинском, његов космоплан може превозити и до осам тона по лету, што је без преседана.

На руској ракети откривено цурење отровног горива: Ускоро стижу стручњаци да санирају квар