240 СПРАТОВА И 3.600 СТЕПЕНИКА! Дека Божидар (71) је од малена био инвалид, а сада обара рекорде (ВИДЕО)
Као дете је био инвалид јер је рођен са оштећењима кичме и ногу.
Неколико операција током одрастања довело га је до инвалидских колица, а даље је само снагом своје воље, истрајношћу у вежбању, ходању, трчању и спорту, успео да дође до потпуног опоравка. Данас има 71 годину и у среду увече је постао светски рекордер у трчању уз степенице. Претрчао је 240 спратова и укупно 3.600 степеника, за невероватних 1 сат и 27 минута.
УНА (8) ПОСТАЛА ЈЕ СИМБОЛ ЛИТИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ: Њене речи РАЗНЕЖИЛЕ су сва срца
ЦРНА ГОРА ДАНАС БРАНИ СВЕТИЊЕ: Где се све одржавају молебани и литије (ВИДЕО)
Свештенику Милосаву разбили ауто: ВАНДАЛИЗАМ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ (ВИДЕО)
Дугогодишњи атлетичар Божидар Деодат Крешић из Осијека тако је потукао светски рекорд постављен у Чикагу где је млађи тркач од њега прешао 208 спратова/3120 степеница за 1,37 минут.
- Исплатио сам себи посмртну помоћ. Ако умрем доћи ће по мене. Леш ми је осигуран, а надам се бесплатном огласу о смрти - рекао је у шали пре почетка трке Крешић којег је у подухвату пратио цео тим атлетских судија које су мериле време као и камера на глави која је снимала целу трку.
Она је најављена и верификована од стране Светске tauerraning асоцијације која је, због феноменалног резултата, осјечког тркача увела међу својих сто најбољих тркача света.
- Цео живот трчим, минимално четири пута недељно. Организам ми је фит јер се и здраво храним, не пушим, пазим на унос потребних витамина и минерала. Квалитетна исхрана је 50 посто тренинга. Преферирам воће и поврће више од меса. Генетика ми је наклоњена. Када сам ишао на преглед за срце доктори су били изненађени величином мог срца, не зато што је болесно велико него је генетски велико и здраво. Наводно због тога могу да поднесем све те спортске напоре - каже Божидар који се у такмичарске атлетске воде отиснуо са својих 50 година живота када се пријавио на међународно првенство у трчању на пет километара.
Окружен професионалцима, он аматер освојио је прво место и постао првак државе. До своје 67 године редовно је наступао на домаћим и европским првенствима.
- Успео сам да поставим 14 државних рекорда у својим категоријама. До данас нису оборени. Најплодније раздобље ми је било када сам ушао у категорију до 60 година. Успео сам да се појавим на 30 ранг листа топ 10 тркача. С обзиром на то сам 2016. године доспео на такмичење за Гинисову књигу рекорда у Будимпешти где сам трчао 400, 800, 3000 метара и штафету 4x200 метара са момцима из Загреба. Победио сам у свим категоријама иако је између сваке било само пола сата размака. Пред крај трчања нисам готово ништа више видео ни чуо. Мрак ми је падао на очи, уопште нисам био свестан да сам прошао циљ - каже он.
Лекари су му рекли да је колабирао.
- На жалост, тај луди Гинисов рекорд није ушао у књигу јер нисам имао да платим 1.500 евра, колико је требало да се плате судије и све остало. Нисам знао да то мора да се плати. Помало ме је срамота тог рекорда због тога - присећа се Божидар додајући како је у то време наступао као члан Хрватског атлетског ветеранског удружења.
Окушао се и у бацању диска и копља. Имао је успеха али није му било занимљиво.
- Имао сам период засићења док нисам чуо за ове лудаке који трче по степеницама. То је изузетно тешка дисциплина за срце и колена. Не препоручује се људима моје доби али морао сам да покушам. Пријавио сам се прошле године на ту трку у Загрепчанки. Организатор прво није хтео да ме пусти. Сматрао је да имам превише година. Но, завршио сам је као најбољи у својој категорији. То ми се свидело па сам се годину дана припремао за ову осјечку трку коју сам организовао уз помоћ ентузијаста. У припремама су ми помогла два најбољи тркача света, из Јапана и Француске, који су ми давали савете. Трчање уз степенице заправо нема везе са трчањем, боље се може описати као скакутање. Француз ми је открио технику која не умара. Требало ми је месец дана да је савладам. Због ње сам сачувао колена - каже Божидар додајући како је за овај спорт изузетно важно бити и психички и физички истрениран.
- Пре 15 година ме је тркач из Бугарске научио како се током трчања спојиш са својом психом и постићи физички максимум - додаје овај витални 71-годишњак.
Трка је почела у 21 сат. Одржала се у небодеру од 14 спратова у којем Божидар иначе живи, на 13. спрату. Унутра је била спарина и ваздух је био тежак, али све Божидарове комшије отвориле су врата својих станова како би он имао довољно кисеоника да издржи трку. То га је гануло. Правила су налагала да му сваки успон на једном мора трајати 6,30 минута, јер то је ритам трчања.
- Трчао сам од подрума до самог краја. Са врха сам се спуштао лифтом, али сам и у њему трчао у месту како се мишићи не би опустили и охладили. Ритам срца ми је био око 180. Ништа нисам видео ни осетио. Убацио сам се у свој филм и само гледао степенице и ноге. Када сам се 15-ти пут попео на задњи спрат, хтео сам да направим још један круг али са следећим кораком ноге и колена су ми отказала. Био сам као парализован. Да ме нису придржали, пао бих. Након пар минута, када се крвоток опоравио, било ми је боље. Довео сам се до тога да тело више не може - описује Божидар ову луду трку са самим собом коју је окончао рекордом. Мишићи ногу опорављају се од успона на 3.600 степеница.
Документација о трци и видео снимак послати су у светску организацију Тауер ранинг ворлд асосиејшн.
- Признали су ми рекорд и наградили ме. Моје удружење Тауер Ранинг Кроејша асосиејшн уврстили су у део асоцијације, ушао сам међу 15 чланова председништва и у елитни клуб 100 тркача света и као таквог ће ме позивати на светске трке и спонзорисати ме. То ме изузетно радује јер знам да ћу им као времешни тркач бити атрактиван за промоцију овог спорта - каже одушевљени Божидар истичући да у свету спорта има само 3 посто спортиста који имају 70 година.
Божидар иначе има троје деце и двоје унучади али се нко од њих не бави активно спортом. Прошле године је организовао трку небодерских тркача названу Осјечанка 250 на којој су наступили углавном млађи спортисти па је схватио да је он у том спорту раритет.