АФЕРА "СПИСАК" ТРЕСЕ ЦРНУ ГОРУ: Раскринкан Милов систем манипулација бирачким списком и подацима грађана

Мило Ђукановић / Извор: Профимедиа

И бирачки списак и Централни регистар становништва води Министарство унутрашњих послова и оно је одговорно за њихово чување, коришћење података и сл.

Демократска партија социјалиста (ДПС) има приступ подацима о грађанима који нису доступни осталим партијама преко бирачког списка, а у бази која садржи те податке процењује да ли ће их грађани гласати на изборима. Општинским одборима су за кампању 2016. на располагању били и министри у Влади Црне Горе, што се може експлицитно видети у записнику са партијске седнице у Котору, у ком садашњи председник Општине Жељко Апрцовић каже да му је то у разговору саопштио тадашњи премијер и шеф ДПС-а, а садашњи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић.

ГРАЂАНИ ОПКОЛИЛИ ОДТ КОТОР: Почело саслушање сина Марка Царевића (ФОТО)

СРАМНО САОПШТЕЊЕ ЕУ ПОВОДОМ ДЕШАВАЊА У БУДВИ: Милова полиција бије Србе, а Брисел тражи дијалог

ТЕНЗИЈЕ У БУДВИ РАСТУ! Грађани испред станице полиције, специјалци на терену

Црногорски медиј се на више начина уверио у аутентичност докумената, између осталог, и увидом у e-mail који је дистрибуиран члановима Општинског одбора у Котору, а аутор креираних докумената је онај који је креирао и вршио измене и на изводу из базе гласача.

Извод из базе за два бирачка места у Котору, оба у насељу Шкаљари, открива да ДПС има приступ подацима из бирачког списка - презиме, име, адреса, јединствени матични број грађана, пол, датум, државу и место рођења, али и име оца и рођено презиме, што бирачки списак не садржи, како се наводи у Закону о бирачком списку.

Ти подаци се могу наћи у Централном регистру становништва који води Министарство унутрашњих послова. У члану 19 Закона о Централном регистру становништва наводи се да органи и други корисници податке из Централног регистра могу користити искључиво за обављање послова из своје надлежности и да се подаци из ЦР могу користити за статистичке, научне, истраживачке и друге намене, без ознаке идентитета лица на које се подаци односе. И бирачки списак и Централни регистар становништва води Министарство унутрашњих послова и оно је одговорно за њихово чување, коришћење података и сл.

У бази стоје и следећи подаци - да ли је уписани или уписана члан партије, да ли је сигуран гласач и како је гласао на изборима 2012. 2013. и 2014. године, те процене како ће гласати на изборима 2016. Сигурни гласачи се означавају плусом, а они који по процени неће гласати за ДПС - минусом. Ту су и шифроване ознаке: А што означава апстинента, И - особу која живи или значајно време проводи у иностранству (нпр. поморци), Н - незаинтересован или непознато и Р - особа са којом треба обавити разговор.

База садржи и три процене које обично раде различите особе, а постоји и категорија напомена - од тога у којој је грађанин партији, до података да ли је у иностранству, да ли је на неки начин повезан са неком институцијом (нпр. Дом старих) и слично. Демократски фронт је још 2012. године оптужио ДПС да води базу "сигуран глас" и тада су оптужили шефицу администрације Филозофског факултета у Никшићу Наду Мартиновић да је задужена за њу, што је она негирала.

Међу именима оних који су, према бази, радили процене за ДПС, најпознатији су председник Општинског ДПС у Подгорици и заменик градоначелника главног града Часлав Вешовић, директорица Народног музеја Анастазија Мирановић, садашњи председник Општине Котор Жељко Арпцовић и бивши ватерполо репрезентативац и одборник ДПС у Котору Мирко Вичевић.

Ту су и имена бројних локалних функционера - директор Дирекције за уређење и изградњу Котора Зоран Мрдак, председник одбора директора Црногорска пловидба АД, те бивши председник ОО ДПС Котор и бивши директор ЈУ Ресурсног центра за глуве "Др Перута Ивановић" Борислав Кашћелан, директор Дома здравља Котор Игор Кумбуровић, председник синдиката ватрогасаца Котор (Служба заштите и спасавања) Ненад Кривокапић, заменик начелника Службе заштите и спасавања Котор Едо Ковачић, директорица ЈУ Дечији вртић "Радост" Котор Вера Рашковић, одборница которског ДПС из НВО "Делфин" Котор Љиља Радуновић, тренер ФК Бокељ Слободан Кепо Драшковић, бивша секретарка за урбанизам општине Котор Славица Војиновић, бивша директорица которског Поморског музеја Милева Вујошевић Пејаковић, бивши директор "Водовод и канализација" Котор Илија Вујовић, бивши градоначелник Котора Андрија Перишић, некадашњи репрезентативац у ватерполу Зоран Радић, бивши директор "Ловања" ДО Раде Ћосо…

Иако очигледно проверени кадар ради процене, ДПС-ове пројекције за ова два бирачка места, бар у својој трећој итерацији, нису биле нарочито поуздане. На списку се види да је после треће (од четири планиране) процене, ДПС планирао да ће на бирачком месту имати 192 гласа. Међутим, резултати избора показују да је на том бирачком месту за ДПС гласало 136 грађана, што је 28% мање од пројектованог. Слично је и на бирачком мјесту 15 где се очекивало да 160 грађана гласа ДПС, али је гласало 126, односно 22% мање.

Демократска партија је 2016. изгубила власт у Котору, коју су тада формирале Демократе, Демократски фронт, Социјалистичка народна партија, Социјалистичка народна партија и Грађански покрет УРА. ДПС се ипак 2019. вратио на власт када је председник Општине Владимир Јокић смењен пресудним гласом одборнице са листе СДП Бруном Лончаревић, која је искључена из те партије.

Да је читава операција координисана са Општинским одбором которског ДПС, али и централом партије показује и Записник са 17. седнице Извршног одбора ДПС одржане 9. јуна 2016. у просторијама Месне заједнице Шкаљари, а којој су осим скоро свих чланова ОО, присуствовали и Бранко Чавор, координатор за Котор испред Председништва ДПС и Тамара Вукашиновић као члан Извршног одбора ДПС-а.

- Председник Жељко Апрцовић дао уводне напомене и обавестио ИО о састанку председника ОО са председником (Милом) Ђукановићем. Са састанком је практично почела изборна кампања. Сви ресурси су стављени у службу избора. Ту се превасходно мисли на све министре и друге функционере - пише у Записнику са седнице.

Додаје се и да је "политички споразум добра воља ДПС-а и тако га треба тумачити у даљој комуникацији са нашим гласачима". Мисли се највероватније на Владу изборног поверења.

- Договорено је да се до избора ураде 4 процене и то: прва до 30. 6; друга до 25. 7; трећа до 10. 9; и четврта до 5. 10. Крајем јула одржаће се још један састанак са председником Ђукановићем да се изанализира што се до тада урадило. Бранко Чавор је нагласио потребу да се наша инфраструктура подигне. Данашњим састанком формираће се Изборни штасб и сва друга потребна тела. Одмах отпочети са другим кругом обиласка МО. На састанцима председник Општине треба да одговори на сва питања постављена до сада. Реално и конкретно образложити оне позиције које се не могу реализовати до избора. У другом делу састанка анализирати бирачки списак. Председник Апрцовић предложио је Општински изборни штаб. Дејан Аџић је предложио да у штаб укључимо Николу Јановића, члана ГО као истакнутог спортисту. Предлог је прихваћен - пише у Записнику.

"Устало је Беране, хоће Бату да одбране": Грађани протестују против бруталне полицијске акције (ВИДЕО)