НЕПРЕМОСТИВЕ РАЗЛИКЕ КОЈЕ ВОДЕ У ХАОС: Које унутрашње силе могу ПОЈЕСТИ АЛБАНИЈУ?! (МАПА)

Кроз централни део Албаније протиче река Шкумбин, и она представља природну географску границу за две скупине народа које имају исто етничко порекло, а то су Геге и Тоске. Северно од ове реке смештене су Геге, а јужно су Тоске. 

Код ова два скупа народа препознају се на првом месту велике разлике у говору. Дијалектом Гега говори око 2,8 милиона људи и њиме се говори у северној Албанији, Западној Македонији и међу Албанцима на Косову. Као писмо користе латиницу.

Тоскијским говори више Албанаца – око 3 милиона људи, а поред јужне Албаније, севера Грчке, он досеже и до делова Италије и Турске, а користи грчко писмо.

Сматра се да велике језичке разлике Гега и Тоски слабе кохезију у целој држави и да је могуће да се некад у будућности повуку и озбиљне политичке контуре.

- Разлике које се примећују између гегијског и тоскијског дијалекта су велике и оне су граматичке, фонетске и лексичке природе. Такве језичке разлике представљају богатство за сваки језик, али опет, са друге стране стране један су од главних фактора за могуће политичке раздоре - рекли су албанолози за портал SrbijaDanas.com. 

Између осталог, и народи бивше СФРЈ одлично знају колико разлике у говору умеју да буду фактори за спорне ствари које се одвијају политици.

БАЛКАНУ ПРЕТИ НОВИ РАТ: Хоће ли између Црне Горе и Албаније доћи до сукоба?!

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: Абнормалне паре потрошене на лобирање за Хилари Клинтон! Еди Рама признао!

Ратоборне и сурове Геге

Поред дијалекатских разлика, ова два племена се разликују по темпераменту, условљеним географским поднебљем. Геге на северу су ратоборне, сурове и одважне у односу на јужније Тоске који су доста причљивије и доступније.

ОВДЕ ДЕЦУ УБИЈАЈУ "ДА НЕ ТРЕПНУ": Обичај на Косову, Албанији и Црној Гори који ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА!

КАКО АЛБАНЦИ ШТЕЛУЈУ ПРЕСУДЕ: Све у функцији скривања злочина над Србима

Притајени верски сукоби

У последње време политичке тенденције албанских политичара усмерене су ка обнављању „Велике Албаније“ из времена фашизма због очајничке намере да се надокнади унутрашња слабост. Неуспех економије земље налаже потребу да се скрене пажња грађана са унутрашњих проблема, а потенцијал да се заједнице Гега и Тоска по линији север-југ формирају регионалне идентитете приморавају елиту у Тирани да истиче ову идеју сједињавања.

Треба напоменути и то да је Албанија земља притајених верских сукоба између католичких хришћана и муслимана.

Ако хришћани почну да спроводе заједничку политику, и изјасне се против „Велике Албаније“, било из верских или прагматичних разлога, то би био највећи напад на национално јединство који Албанија икад раније доживела. То би аутоматски довело до неке врсте државно спонзорисаног одговора.