БАЛКАНАЦ УЧЕСТВОВАО У ТЕСТИРАЊУ ОКСФОРДСКЕ ВАКЦИНЕ: Бранко разрешио све заблуде о новом цепиву

Бранко Рихтман из БиХ ради као микробиолог у Великој Британији.

Један је од добровољаца који су се пријавили за учешће у испитивању чувене оксфордске вакцине која би врло брзо могла да добије одобрење регулаторног тела за употребу.

Бранко открива због чега се одважио на тако храбар корак, како је изгледало учешће у истраживању и колико се његов живот променио откако је одлучио да помогне научницима у потрази за вакцином која ће спасити свет.

- Главна мотивација била је да се ово стање што пре заврши, а завршити се неће без вакцине - каже Бранко.

- С обзиром на то да не радим директно на вакцини, онда је пријава за учествовање у испитивању био једини начин да некако помогнем да се дође до овог циља - додаје он. 

Каже да никада пре није учествовао у сличним испитивањима. Открива и да ли је оног тренутка кад је "преломио" да се пријави имао страх да би нешто могло да "пође по злу".

- Није ме било страх, јер се ради о вакцини као и свакој другој. Сви смо ми у ex-Jugoslaviji вакцинисани као деца, моја деца су примила све потребне вакцине, вакцинишу се против грипа сваке зиме, тако да није било никаквог разлога за страх - искрен је Бранко.

Редовна тестирања

На питање како је његов организам реаговао кад је примио прву дозу вакцине и колико му се променио живот откако се укључио у ово истраживање, Рихтман каже:

- Након примања вакцине, задржан сам у болници у Бирмингему, једном од места где се испитивање врши, још неких 30 минута, да се осигура да немам неких нус-појава и онда сам отишао кући. ПЦР тест радим сваке седмице код куће и шаљем узорке поштом у један од многобројних центара за тестирање у Великој Британији. Осим тога, након месец дана, три месеца, шест месеци и годину дана, идем у болницу на серолошке тестове, да се провери ниво антитела против ковида 19 у мом организму.

Једно од питања на које још немамо одговор је, ако је вакцина изазвала стварање антитела против вируса, колико дуго наш имуни систем може да се бори против заразе, односно колико дуго траје имунитет. Због тога се додаје, проверава присуство антитела у крви. При свакој посети болници добија довољан број ПЦР тестова да му потрају до следеће посете.

Предности оксфордске вакцине

Попут осталих учесника у истраживању оксфордске вакцине, ни Бранко још не зна да ли је примио праву вакцину или плацебо:

- Оно што се испоставило у овом испитивању је да је примање пола дозе, па онда целе дозе након месец дана ефикасније од примање две целе дозе. Ја сам примио две дозе, једну у априлу, а другу у септембру, али још не знам да ли сам примио праву вакцину или плацебо, нити да ли сам примио две целе дозе или пола, па једну целу - наводи он.

Говорећи о предности оксфордске вакцине у односу на друге две чији су произвођачи затражили хитно одобрење регулаторних тела за пуштање у употребу, Рихтман каже:

- Највећа предност оксфордске вакцине над осталима је њена цена, могућност масовне производње широм света и релативно незахтевни услови транспорта и складиштења. Док БиоНТекова и Фајзерова, као и Модернина вакцина захтевају складистење и транспорт под -70 односно -20 степени, оксфордска вакцина се може чувати у обичном фрижидеру и траје шест месеци. То је чини много повољнијом од осталих - објашњава Рихтман. 

Вакцина је безбедна, иако је брзо направљена

Вирусолози стално понављају да је за израду сигурне, безбедне и делотворне вакцине неопходно да прође од осам до 10 година самопрегорног истраживачког рада. Отуд и сумња једног дела јавности да вакцине које су направљене откако је проглашена пандемија корона вируса неће бити довољно делотворне. Бранко се са тим не слаже.

- Разлози због којих развијање вакцине обично траје толико дуго немају ништа са безбедношћу вакцине. Да бисмо могли са статистички значајном сигурношћу да кажемо да је вакцина ефикасна и безбедна, довољан број људи, и у групи која је примила вакцину, и у групи која је примила плацебо вакцину, морају бити изложени вирусу. У вакцинама које смо развијали до сада, тај процес је трајао јако дуго - објашњава он. 

С обзиром на то да се сада ради о светској пандемији, потребно нам је само неколико месеци да се довољан број људи из контролне групе зарази да бисмо могли да кажемо да ли је вакцина ефикасна у одбрани вакцинисаних људи од заразе – објашњава наш саговорник.

Он подсећа да су додатни разлози невероватне брзине развијања ове вакцине напредовање технологије и научних метода који су потребни за развијање једне вакцине, као и велика спремност регулаторних организација да доведу административни део одобравања вакцине до апсолутног минимума, како би могли што пре да се вратимо у нормалан живот.

"Против епидемије глупости морамо се борити као и против ове пандемије"

Антиваксерски лобији су јаки свуда у свету, а много је оних који упорно говоре да је "САРС-ЦоВ-2 измишљен вирус", упркос чињеници да је од њега преминуло готово милион и по људи, а да је више од 61 милион људи позитивно на корону. Здравствени системи у целом свету су на ивици пуцања по ко зна који пут од почетка пандемије...

На питање има ли, као неко ко се бави микробиологијом и одлично познаје медицину, предлог како стати на пут спекулацијама на тему вакцина он каже:

- Антиваксери и теоретичари завера су пошаст која је узела великог маха у последњих неколико година. Против те епидемије глупости и незнања се морамо борити са истим жаром и посвећеношћу као и против саме пандемије. Као прво, треба образовати децу и младе о научним методама и критичком размишљању.

Људи би требало да науче да критички посматрају различите изворе информација и да буду у стању да просуде којима треба веровати, а којима не. Не могу исту тежину да имају нечији статус на Фејсбуку и научни чланак који је резултат озбиљног рада и који је проверен од стране других научника.

Осим тога, додаје Бранко, према људима који шире лажи и теорије завере на мрежама друштво се мора односити као према потенцијалним убицама.

- Као што је кривични прекршај ући у пуну биоскопску дворану и дрекнути „ватра“, изазивајући кркљанац и смрт људи, тако би требало да буде кажњиво ширење лажи које могу да изазову смрт људи.

У најмању руку, оно што морамо да урадимо јесте да почнемо да очекујемо од медија да не дају једнак простор људима који немају никакве чињеничне потпоре иза онога што тврде, него да дамо људима који се воде чињеницама и критичким размишљањем да нас информишу – сматра Рихтман.

Руска и кинеска вакцина нису прошле ригорозни процес провере

Највероватније овог месеца, после регистрације, макар једна вакцина против ковида 19 биће у употреби. Руси су понудили компанији АстраЗенеца да њихов Спутњик В буде дат као ревакцина док истраживања оксфордске вакцине не буду сасвим завршена. Бранко каже да се не би усудио да прими Спутњик В као ревакцину и објашњава зашто:

- Резултати испитивања Спутњик вакцине, као ни кинеске вакцине нису објављени у међународним научним часописима. Објављивање протокола испитивања и резултата, то је оно што чини резултате научних испитивања поузданим - каже он. 

Кад објавите резултате свог рада, односно кад их пошаљете научној публикацији на објаву, ваш рад иде на проверу независним и анонимним експертима из поља у којем желите да објавите рад.

Ти стручњаци чине све што је у њиховој моћи да вам оборе рад - пронађу грешку у методама рада, пронађу грешку у анализи података, грешку у закључцима које доносите. То је врло бруталан и окрутан процес где некада месеци, па и године мукотрпног рада падају у воду на основу негативног мишљења неког експерта.

То, истиче Бранко, значи да они радови који се објаве, пролазе контролу и да можемо бити прилично уверени да стоје иза онога што тврде.

- Чак и кад се објаве, ти радови стоје на увиде целокупним научним заједницама које могу да провере валидност вашег рада и често нађу грешке које онда утичу на то да нечији рад буде повучен. С обзиром да ни руско ни кинеско испитивање вакцина нису прошле кроз тај ригорозни процес, барем не у мери у којој су то прошла испитивања других водећих вакцина, онда се не бих осећао сигурно да узмем такву вакцину - објашњава Бранко.

Живот у карантину

Пандемија корона вируса Бранка је затекла у Великој Британији. Присећајући се како су изгледали први дани карантина, каже да су први дани били "мало компликовани":

- Највише због тога јер је требало помоћи деци да се прилагоде новим условима online наставе. На почетку карантина било је и мало проблема са снабдевањем, јер су људи панично куповали ствари које им и не требају (тоалет папир, на пример). Но, убрзо се ситуација смирила и ушли смо у рутину. Ново закључавање је сасвим ОК, у суштини и није неко ригорозно закључавање јер су само затворени ресторани и радње, док су супермаркети и школе отворени, као и већина радних места - објашњава Рихтер.

Премијер Борис Џонсон изјавио је да предстојећи Божић и Нова година не би били мирни да поново нису уведене строге мере. Питамо Бранка где су Британци грешили кад је у питању поновно распламсавање епидемије унутар пандемије, а где смо грешили ми из ex-Yu.

- По мом непрофесионалном мишљењу, грешке у Великој Британији су прилично сличне грешкама у земљама нашег региона - недоумица око примењивања мера, недоследност и жеља да се угоди свима. Видимо на примерима Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Кореје, да земље које су се стрпиле краткорочно и увеле ригорозне мере у којима су устрајале, сада воде мање-више нормалан живот и њихова економија може да се врати у неки нормалан колосек. Земље попут наших и Велике Британије хтеле су и да сачувају здравствене раднике и да не нанесу превелику економску штету, па су остале кратких рукава и на једном и на другом пољу - закључује Бранко.