"Највише су ме потресле ЦРНЕ МАРАМЕ на главама старица" ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ о дану када су СРБИ ИЗ КРАЈИНЕ стигли у Београд
Било је језиво гледати те људе који су иза себе оставили цео свој живот
Од кобне 1995. године, 4. август постаје дан дубоко урезан у део српског националног бића.
Готово да нема човека у нашој земљи ко бар једном, гледајући прилоге или читајући вести о злочиначкој акцији "Олуја", не занеми, пусти сузу или само дубоко уздахне погођен страшном судбином крајишких Срба.
"Сине Мићо, ево, жив сам, жив!" Драго (80) након "Олује" провео 165 дана иза хрватских положаја КРИЈУЋИ СЕ ПОД ЗЕМЉОМ
ПОТРЕСНА ПРИЧА МИЛИЦЕ ЈУРИЋ: ''Моју Лику никад нећу заборавити, а мојој Србији хвала за све што ми је дала''
ЗАПАДНИ МЕДИЈИ НАЈАВЉИВАЛИ НАПАД: Овако су новинске куће извештавале уочи и након злочиначке "Олује"
За само неколико дана спровођења геноцидне акције "Олуја", погинуло је и нестало готово 2.000 Срба, а најмање 220.000 њих заувек је протерано са својих вековних огњишта и територија некадашње Републике Српске Крајине.
Тих дана, бескрајно дуге колоне измучених и избезумљених, некада људи са нормалним животом и кровом над главом, људи који су рађали, стицали и кућили, а сада избеглих и расељених лица, слило се ка свом једином могућем уточишту - Србији.
Колоне избеглица на тракторима и другим возилима, са оно мало "куће на леђима", преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле су ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Неки од њих стигли су и у Београд.
- Не сећам се тачно, који је био датум, август, 1995. Врелина је била велика тих дана - почиње своју исповест професорка Ј.Ј. са Београдског универзитета.
ОВО ЈЕ ИСТИНИТА ПРИЧА: Због сигурности породице, њихова имена не откривамо, а све остало остаје у Бенковцу
Реченица Баје Малог Книнџе кида душу: Најоштрија порука Хрватима због које ће се замислити!
(УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО) "Годинама сам ТРАЖИО БРАТА... Пронашао сам га и пренео, да га САХРАНИМ ОВДЕ, да му се ГРОБ ЗНА..."
Како каже, слике ужаса који се одвијао у Крајини, свакодневно су пратили на ТВ-у и у штампи, но ипак, тек први сусрет са Крајишницима протераним из својих домова, био је довољан да се схвати сва страхота која се те године обрушила на српски народ.
- Било је језиво видети те људе тада. Ужасне колоне, трактори, приколице, све пуно начичканих људи. А њих никада нећу моћи да заборавим. Избезумљени, уплакани, жене, деца, старице, са неким огромним страхом у очима. Не знам да ли су они такви били чуднији нама, или ми, који смо изашли на своје прозоре и балконе и немо посматрали ту њихову ужасну слику, њима - каже Ј.Ј.
Професорка истиче да је најтеже било гледати жене и старице у црнини:
- Чинило ми се да на сваком трактору има бар једне жене у црнини. Црне мараме на главама тих старица је нешто што ме тада можда и највише потресло. Све су оне изгубиле синове или мужеве, браћу, и било их је заиста много. Када је прошао тај први шок некако смо мало дошли себи и сетили се кроз шта су све прошли ти људи и да им бар некако морамо помоћи. Почели су људи да износе из станова ко је шта имао да се бар мало окрепе и застану.
Професорка никада неће заборавити сусрет са једном старицом тог тужног дана.
"Почела је РАФАЛНА ПАЉБА, у кабини су ми већ сви били МРТВИ. Нисам могла да оставим СИНА да га растргну звери!"
Бол је носити дом на леђима, али лакше је кад смо заједно: Због чега је Крушедол "ДУХОВНИ ДОМ" свих избеглица "Олује"?
Газили су ТЕЛА МРТВИХ СРБА тенковима, а за крај су извели велику превару! Канадски мајор о ЈЕЗИВИМ ЗЛОЧИНИМА у Книну
- Једна од тих жена ми је затражила чашу воде. Онако старија, можда седамдесетак година, премршава, забрађена црном марамом. Поред ње је било неко детенце које ју је све време држало на руку. Било је на трактору и два завежљаја ствари, она и дечак су седели на њима. Потражила ми је воду, а деловало је као да се једва одлучила, толико ју је било срамота. Попила је чашу наискап, љубазно се захвалила, помиловала унука по глави и погледала на она два завежљаја. Све што ми је рекла било је: "Само ми је то остало". Нисам знала ни одакле је, ни која ју је мука тачно снашла, ни зашто је сама са тим дечаком, једино је било јасно да неког свог најближег много жали - закључује Ј.Ј.
Акција "Олуја" представља највеће етничко чишћење од Другог светског рата. За овај стравичан злочин над српским народом нико никада није кажњен.
Хтели секирама против топова: Зашто је ова битка СРПСКЕ ВОЈСКЕ посебна? (ВИДЕО)