Језиве судбине Срба који су отишли да ратују за ИС: Слепу супругу је вратио у земљу, а он је завршио овако

Према подацима новопазарских „евидентичара” верски фанатизованих брачних парова из Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе, на ратишта такозване Исламске државе државе, углавном у Сирији, али и Ираку, доспеле су 22 породице.

Битка за Раку постаје све ОКРУТНИЈА: 70 посто града ОСЛОБОЂЕНО од ИС, али КРАЈ је још далеко (ФОТО)

ТУРЦИ ЗАПУЦАЛИ НА АМЕРИКАНЦЕ! Крај савезништва на помолу?!

Брачни парови са укупно 36, листом малолетне деце. Највише их је из БиХ 12 са укупно 19 деце, из Србије је седам брачних парова одвело у терористички пакао 14, а три породице из Црне Горе троје деце. Према истој евиденцији, од средине 2012. па до средине прошле године, вратила су се само два брачна пара, са укупно две девојчице и једним дечаком, пише Побједа.

Посебни случајеви

Црногорски држављани, иако их је најмање из региона, посебни су „случајеви”. Подгоричанин Мирза Хаклај, примера ради, отишао је на ратиште са женом Алмином Курпејовић и тамо је погинуо.

Алмина је, и после погибије свог мужа, остала у једном од џихадистичких кампова „милиције за контролу морала жена и девојака”, а своје двоје деце је задржала, васпитавајући их искључиво по строгим шеријатским правилима и одбијајући сваку могућност да се макар она спасу из ИС пакла.

Према Побјединим информацијама, Алмину је, негде на ратишту, или у некој од џихадистичких база у Сирији, својевремено упознала Керима Личина, мајка малолетне девојчице и жена Хамида Бехаровића, коме ће се у септембру судити у Подгорици.

Керима је, на срећу, са ћерком и мужем успела да се домогне истанбулског аеродрома, да би их, све скупа, на подгоричком, сачекали овлашћени агенти надлежних безбедносних служби Црне Горе…

Моћне фамилије

О Инес Хасанагић и њеном мужу Самиру, такође црногорским држављанима, у плавској чаршији не може се сазнати ништа више од ужасавајуће информације да је њен брат (презименом Цановић) погинуо на ратишту, а сахрањен је, прие неколико месеци, на локалном гробљу. Новопазарски им извор, међутим, добронамерно сугерише да се ману даљих „истраживања”, јер обе особе (Инес и Самир) потичу из врло утицајних фамилија.

Шта год значила цитирана „сугестија”, Побједа ипак, наставља: надомак Црне Горе у Србији, наиме ствари стоје овако: Ашим Шаћири из Прешева, уз жену Бахрију, на ратиште је повео и децу – Аниту, Сафета, Самира и Амру. Абид Подбићанин из Пријепоља, иначе оснивач новопазарског Фуркана, са Невеном Плојовић, једном од две шеријатске жене, у Сирију је одвео двоје деце, а тамо је, са другом женом македонском држављанком добио још двоје.

Сумњиви повратници

Са чувеним земунским вехабијом Гораном Павловићем, (само)званим Абдулахом, у Сирију су отишле жена Мирјана и кћер Невена. Држављанин Србије Ридван Хаћифи, иначе родом из Гњилана, на ратиште је отишао са женом Имром и две ћерке од четири и шест година. А Емин Хоџић је уз жену Аниту Шаћири одвео и њихову трогодишњу Емину. Што је са Лејлом Браховић, ученицом завршног разреда новопазарске Медресе и њеним троструко старијим „дечком“ због кога се и одлучила да оде у ИС пакао, не знају чак ни „свезнајући” новофурканци.

Знају, међутим, да је фамалија Ферата Касумовића, једина која се, под још неразјашњеним околностима, вратила у Србију. Са слепом супругом Макрифетом Шаћири и двоје деце, један од најближих сарадника неприкосновеног санџачког џихадистичког вође Абида Подбићанина, обрео се у Београду, још пре готово две године. Тамо је и ухапшен и осумњичен за планирање терористичких напада (чак и на Рим), а његова је супруга са децом дуго била под својеврсном заштитом због претњи следбеника њеног мужа, који су сумњали да га је управо она издала.