Најјезивије место на Балкану! Дрога се крије у вагини а орални секс кошта 15 марака

Најозлогласнији затвор на Балкану, већ пуних 120 година унутар својих оронулих зидина живи попут малога града чувајући мрачне тајне својих станара. 

Младић (19) оптужен за СВИРЕПО УБИСТВО РОДИТЕЉА! Из затвора хитно пребачен на психијатрију

ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У СРПСКИМ ЗАТВОРИМА? Нећете веровати колика је излазност забележена!

Данас зенички затвор "угошћује" убице, разбојнике, ратне злочинце, силоватеље, отмичаре, дилере дроге и криминалце других "специјализација". 

Најбројнији су Бошњаци, следе Хрвати, Срби, Роми и Албанци. Судбина сваког од преко 800 затвореника прича је за себе. Највише је робијаша осуђених између пет и двадесет година затвора, а има их који ће да робијају више од 20 година. 

ТЕЛО МАКЕДОНЦА НАЂЕНО У АМЕРИЦИ: Нестао још прошле године, а леш НИЈЕ у фази распадања

- Овде се и умире, што од година, што од болести - рекао је у разговору пре неколико година тадашњи директор зеничког затвора Нихад Спахић. 

Затворски полицајци, у том строгом режиму и животу препуном насиља, дроге и којечега, робијашима настоје да буду чувари, заштитници, учитељи, доктори, послодавци па чак и пријатељи, раме за плакање.  

Сви до једнога кажу да им баш и није лако. Последњи бег из затвора преко зида забележен је пре петнаестак година, кад су двојица затвореника једноставно уз помоћ мердевина одшетала у слободу.  

Копања тунела испод затвора није било, али су, кажу, проналазили различите планове припреманих бегова, што није ни чудно с обзиром на то да је сваком робијашу једина мисао како побећи. 

Затвореници унутар зидина имају готово све и једино што им недостаје је - слобода. Цело здање са павиљонима, радионицама, биоскопима и спортском двораном, библиотеком, учионицама, ресторанима и верским просторијама живи попут малога града.

Они који желе могу радити и пристојно зарађивати или се бавити било којим спортом. Рад није обавезан. Онима доброг понашања два сата месечно на располагању је и једна од седам љубавних соба за састанак са законитом супругом. 

Затвор располаже и са 22 хектара обрадивог земљишта, 17 пластеника, 7000 кока несиља, 3000 пилића, а тове и стоку.  Радили или не, сви су затвореници у 22 сата у својим креветима. Закључани. Готово сваки кутак затвора покривен је камерама. Свуда су решетке и бодљикава жица. 

- Велик нам је проблем злостављање међу затвореницима. Честе су туче и рекетирања. Ту су убице, разбојници и наркомани који ће за ситну услугу или кутију цигарета напасти друге. Пре шест године било је 3.200 случајева насиља, а годину раније смо забележили, још увек високих, 2.205 напада.

Најчешће се сукобљавају на шеталишту, ходницима, али и по собама. Углавном, они слабији жртве су затворских лидера или, како их ми зовемо, капиталаца дугопругаша с казнама преко 20 година затвора - појаснио је у једном разговору Спахић. 

Нашли јој дрогу у вагини 

Од затвореника сазнајемо да је осим насиља и сексуалног насиља, које у зеничком затвору није реткост, велики је проблем и дрога. Посао с дрогом у затвору надлежни настоје да зауставе, а дрога је у затвору двоструко скупља него на улици. 

- Пре неколико година, супруга је дошла у посету мужу у затвор и лабрадор је дословице побеснео показујући водичу на њено међуножје. Није било друге него жену одвести на полицију и претражити. Пронашли су 33 грама хероина скривеног у вагини. А то је само један од домишљатих покушаја кријумчарења дроге у затвор - једна је од прича из КПД Зеница. 

У Зеници више од 20 година робија и четвероструки убица 

Едиб Буљубашић из Зенице. Осуђеник је с највећом казном од 1954. године. Још 1989. године убио је оца и свога суграђанина. За та два убиства осуђен је на 20 година затвора. У рату је, каже, побегао из затвора у Фочи.  

Да ме сада пусте након четири-пет пива би себи пуцао у главу.

Након рата казна му није опроштена па се 1996. године опет вратио у Зеницу. Након неколико година доброг владања пуштен је на слободан викенд. Тада је поновно убио, и то супругу и снају. 

Први злочин Буљубашић је описао у две књиге “Зашто сам убио оца”, а спрема и трећу с насловом “Затворски бегунац” у којој ће описати свој крвави поход и дане у бегу проведене у Хрватској војсци и ХОС-у. 

ТУГА ДО НЕБА! Нестали дечак (3) пронађен МРТАВ

- За то што сам убио оца кајем се педесет посто. За то што сам убио жену не кајем се нимало. Убио сам је зато што сам је волео и што нисам могао поднети то што ме је преварила док сам робијао. Поносан сам што сам је убио. Опет бих учинио исто. За Милана Машића из Зенице, кајем се деведесет посто, а за убијену снају Нађу кајем се сто посто. Ако икада чујете да сам се убио, то ће бити због ње, јер ме то прогања. Њу нисам требао убити. Хоћу, убићу се пре изласка из затвора. Мој живот ће окончати, небитно када, само због снаје. У затвору се скривам иза хармонике, шаха, бокса, каратеа. Тешко је убици. Нема веће казне од ове коју ја проживљавам. Драго ми је што сам у затвору, јер ми то продужава живот. Да ме сада пусте, сигуран сам да бих си одмах након четири-пет пива пуцао у главу. Прогањају ме тешки снови и ноћне море. Често сањам оца који ме увек спашава из неке ситуације, а ја сам га убио. Кошмар је велик. Пишући књиге у затвору остављам траг иза себе с поруком да нико никад не крене мојим стопама - испричао је пре шест година четвороструки убица Буљубашић додајући како има “испрљану душу и крваве руке” те да с тим мора живети, док не дође време да се убије. 

За секс плаћају телефонским картицама 

Затвореници не крију да иза затворских зидина осим насиља и дроге има и хомосексуализма. Ипак, нерадо о томе причају. Део њих својевољно улази у хомосексуалне односе, а за део то је казна. 

- Пушење се плаћа телефонском картицом од 500 импулса, што је цена од 15 конвертибилних марака. За секс се, пак, плаћа картицом од 1000 импулса. "Топџије" су надимак за оне који плаћају за секс, док оне који "примају" зовемо "Шемсе", што је асоцијација на једну лепу певачицу. Од нас 800 затвореника сигурно је 200 "Шемси" док "Топџија" има упола мање - причају затвореници. 

- Хомосексуалци своју похоту најчешће задовољавају у купатилима или по собама. По правилу имају посматраче - стражаре с уговореним лозинкама у случају да наиђе затворски чувар. "Нема топле воде", шифра је да се престане са сексом у купаоници, јер долази стража. 

Саговорник појашњава да осим добровољног секса у затвору има и правог силовања.

- Највећа освета затворенику јесте да га обешчастиш и силујеш. Силовање се не догађа због тога што силоватељ нема "Шемсе", него је оно порука, освета због цинкарења или, пак, наредба да буде лојалан - открива мрачне тајне затворскога живота.