Преминуо игуман манастира Ћириловац
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, где ће бити и сахрањен
Преминуо је Јоил Булатовић, игуман Манастира Ћириловац, саопштила је Православна Митрополија Црногорско-Приморска.
СМРТ У ДОМУ ПРЕМИЈЕРА: Пленковић отказао све састанка на Минхенској безбедносној конференцији
ВЕОМА ОПАСНА ПОЈАВА УЗНЕМИРИЛА ХРВАТЕ: Снимљена на Јадрану где се скоро никад не појављује, зна да буде смртоносна (ВИДЕО)
ЗА 30 ДАНА ФОРМИРА СЕ НОВА МАЊИНСКА ВЛАДА? Ко ће преузети власт након "рушења" Кривокапићевог мандата
Рођен је 20. јула 1940. године као Јошо Булатовић у селу Смрчје код Колашина. Већ на почетку рата остаје без оца Милете, па је њега и браћу кроз искушења рата сама чувала и подизала мајка Марија. Непосредно након рата породицу је задесила трагедија која је оставила снажан печат на његов даљи живот - у једном дану су од нађене бомбе погинула три његова брата, а преживео је само један његов брат Јанко.
Након завршетка основне школе у Колашину, матурирао је у беранској гимназији, након чега завршава Педагошку академију на Цетињу. Запослио се као наставник хемије у Основној школи "Вуко Јововић" у Даниловграду, где проводи петнаестак година радног стажа све до инвалидске пензије.
Од ране младости показивао је занимање за духовност и за Цркву. За руковођење у црквеном животу одабрао је чувеног витовничког старца Тадеја, који је дуго година био његов духовни саветник. Након неколико посета Светој земљи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века, одлучује да се посвети подвижничком животу, живећи у свету по правилима монашког аскетизма и потпуне посвећености духовности. Крајем осамдесетих година постаје активни члан духовне заједнице која се у манастиру Ћелија Пиперска формирала око блаженог спомена архимандрита Лазара, који доноси свежину светогорског монашког опита у учмалу средину овдашње црквености, будећи је за предстојеће духовно пролеће.
Доласком на цетињски трон митрополита Амфилохија, Јошо, његовим благословом, одлази најпре у манастир Ждребаоник, а потом у манастир Острог, где бива замонашен, добивши име старозаветног пророка Јоила и убрзо рукоположен за јеромонаха. Девет година је непрекидно носио послушање у Горњем манастиру Острогу, као чувар ћивота светог Василија Острошког, неуморно служећи свете службе, крштавајући, исповедајући и дајући духовну подршку хиљадама људи који су погодили ову светињу, али и опомињући оне који су били упорни у греху на последице таквог духовног стања.
Од средине деведесетих започиње градњу своје задужбине - манастира Ћириловац на свом имању код Колашина. Манастир је освећен у септембру 1999. године и тада је постављен за игумана манастира. Већ наредне године се формира манастирско сестринство. Иако се манастир налази забачен у планинама и до њега води макадамски пут, стотине људи је сваког дана долазило у манастир за савет, молитву и исповест.
Године 2005. митрополит Амфилохије је са још три архијереја осветио црквицу коју је отац Јоил подигао на врху Бјеласице по имену Кључки Тавор и посветио ју Преображењу Господњем, а која је рађена као верна копија срушене ловћенске цркве. Већ 2007. године освећен је и мушки манастир посвећен Богородици Јерусалимској у непосредној близини манастира Ћириловца.
Свој монашки живот заокружио је примањем велике монашке схиме 2016. године, од када је примао мање народа за исповест и савет, а више се посвећивао молитви.
Упокојио се након краће болести у својој задужбини Манастиру Ћириловцу, где ће бити и сахрањен.