Чули сте за Лужичке Србе, Влахе, Горанце и још многе друге народе али ко су ПОМАЦИ и где живе?

Помаци или Муслимански Бугари  су етничка подгрупа Бугара, која претежно живи у Бугарској, као и у североисточној Грчкој. Бугарска статистика их не исказује посебно. Већином су исламске вероисповести, а говоре бугарским језиком. Већина Помака живи у Турској око 500.000, у Бугарској око 150.000 насељених на југу у области Родопа.

ПОРАЗ ПУТИНОВИХ СЛЕДБЕНИКА У ЕУ: После Холандије и Бугарска рекла ЊЕТ!

Лидер бугарских социјалиста Корнелија Нинова, честитала на ПОБЕДИ ГЕРБ-у и Бојку Борисову (ФОТО)

Борисов победио на изборима у Бугарској

Они чине релативну већину у провинцији Смољен око 40 % или 52.000, у суседним провинцијама Благоевград живи 40.000, у Пазарџику 39.500 Помака. Неки себе сматрају Турцима свега око 30.000 али својим језиком сматрају бугарски. Они говоре изворним бугарским дијалектом. У односу на Бошњаке, Помаци су горштачко муслиманско становништво. Помаци су друга највећа словенска муслиманска група после Бошњака. Већина њих себе у етничком смислу сматра Муслиманима.

Крајем 14. и почетком 15. века, Османлије су освојиле распадајуће Бугарско краљевство. Услед тога, ислам се, с једне стране, проширио преко масовног настањивања Турака из Анадолије, а с друге стране, преласком на ислам хришћанске популације. Отоманска власт остала је до 1878. кад је Бугарска добила територијалну аутономију и тада је уследило исељавање муслимана. Године 1881. око 578.000 муслимана живело је у Бугарској, што је представљало 28,8% од укупног броја становника.

ИЗБОРИ У БУГАРСКОЈ: Биралишта отворена јутрос за 6,8 милиона људи

Број муслимана повећао се на 966.418 до 1946. године, што је представљало само 13,3% од укупног броја  становника, а на попису из 2001. проценат муслимана у Бугарској био је 12,2%. Већина муслимана су сунити ханефијског мезхеба (верско-правне школе). На попису из 1992. године 7,7% од оних који су се изјаснили као муслимани били су шиити Алевити. Што се тиче етничних група, већина муслимана у Бугарској су Турци, 75,3%, затим Помаци, то су потомци словенских Бугара који су прешли на ислам и њих има 13,5%, док Рома муслимана има 10,5%. Већина муслимана у Бугарској живи у руралним подручјима.

У овој земљи официјелна организација муслимана је Муслиманско исповедање, а њено највише управно тело јесте Виши духовни савет са сржном институцијом која се зове Главно муфтијство. Главно муфтијство предводи све муслимане у земљи, без обзира на њихове разлике. Дванаест регионалних муфтија одговорни су за заједницу на провинцијалном нивоу.

ПРОТЕСТИ НА ГРАНИЦИ уочи избора! Националисти би да СПРЕЧЕ ГЛАСАЊЕ Бугара настањених у Турској

У Бугарској има 1.217 џамија, у којима се петком држе хутбе, и 240 месџида. Око 350 ових џамија саграђене су након пада комунизма. У 2009. години пријављено је неколико случајева скрнављења џамија, и изградња две нове џамије заустављена је ветом, једна би требала бити изграђена у Софији, а друга у Бургасу. Изборни часови исламске веронауке уведени су у јавним школама 2000. године. Ученици користе књиге предложене од стране Муфтијства и одобрене од стране Министарства образовања.

Постоје три медресе које следе државни програм средњег образовања и имају додатне часове о исламу. Ученици ових медреса могу да буду имами или да наставе школовање у дисциплини по својој жељи. Расте тенденција за имаме да наставе више образовање на Вишем исламском Институту у Софији. Поред ових школа, Муфтијство организује и семинаре лети. Око 1.000 имама служе заједници, већина имама су старији и имали су приватно образовање јер за време комунизма није било исламског образовања кроз институције. Млађи имами образовали су се у медресама и школама Курана, неки од њих имају дипломе из Турске и арапских земаља. Виши исламски институт нуди курсеве ислама и ради на томе да добије признање од државе. 

РАДЕВ: Бугарска не прихвата лекције о демократији од Турске

Од Бугарске независности 1908. године власти су муслимане традиционално сматрали странцима због муслиманског односа из прошлости према православном становништву, чак и ако се радило о етничким Бугарима. Бугарска православна црква била је веома утицајна и Бугари су решили да муслимане приволе да прихвате хришћанство. Ипак, они то нису хтели да прихвате ни по коју цену па је дошло до сукоба. На хиљаде њих потом је побегло у Турску. У лето 1989. више од 300.000 муслимана протерано је из Бугарске. Џамије су биле претворене у цркве. Од 44 џамије у Софији, само је једна остала као историјски споменик. Највећа џамија у Бугарској била је Тумбул џамија у Шумену, која је саграђена 1744. 

У том времену забележени су јаки притисци на муслимане да промене имена, ношњу и језик. Године 1942. уведен је нови закон који је муслиманима налагао да промене имена у бугарска имена. Имена око 2.000 села која су настањивали Турци и Помаци промењена су у бугарска имена. Помацима је забрањено да иду у турске школе и да говоре турски језик, а било им је забрањено и да отварају приватне школе. Муслиманска школска већа укинута су и припојена бугарским школским већима. 

Ердоган уочи избора у Бугарској: Турци су под великим притиском

Године 1944. комунистички режим дошао је на власт и покренуо је кампање асимилације против муслимана. Помачка села из регије Родопа била су принуђена да се пребаце у Северну Бугарску у периоду од 1948–1952. Године 1949. пољопривредна земља била је одузета и то је погодило многе бугарске муслимане. Више од четрдесет година бугарска влада промовисала је атеизам. Муслимани су били сматрани другоразредним грађанима без права да постану чланови владе или официри.

У априлу 1956. бугарска Комунистичка партија одлучила је да створи уједињену социјалистичку бугарску републику, тако да су наставили да терором мењања имена муслимана у бугарска имена. Помаци су развили стратегију за имена и понашање. На пример, Помак који је рођен пре 1912. и који је живео до после 1990. био је приморан да мења своје муслиманско име девет пута. Током комунистичког периода насилна асимилација наставила се под такозваним “процесом препорода”. Након њиховог “успеха” с Помацима, бугарске власти почеле су да на исти начин поступају с другим етничким муслиманима. Зато је комунистичка пракса једнака бугарском екстремном национализму који као циљ има “булгаризацију” важних муслиманских мањина.

Бивши РВАЧ купио хеликоптер да би ЛОВИО МИГРАНТЕ, а сада ЏИХАДИСТИ ХОЋЕ ДА ГА УБИЈУ (ВИДЕО)

С падом режима Тодора Живкова у новембру 1989., верске рестрикције у Бугарској су ослабиле. У сваком бугарском селу има још неких бивших чланова Комунистичке партије или локалних службеника безбедносне службе који су прогањали муслимане у прошлости, зато се муслимани још боје да говоре о својим ружним искуствима. Они се осећају још угроженим од стране Социјалистичке партије (бивша Комунистичка партија), бојећи се да ће комунисти једног дана опет доћи на власт и да ће поново бити прогањани.

Још увек је немогуће наћи једног муслимана у бугарској војсци као регуларног војника. Већина бугарских муслимана је необразована радна снага: пастири, косачи итд. Муслимани су дискриминисани и на послу и у школи. Док Помаци желе да њихова деца уче турски језик, што је сад теоретски могуће, у пракси, директори локалног образовања то не дозвољавају.

БУГАРСКА У СТРАХУ ОД ЕРДОГАНОВИХ ПРЕТЊИ: Војска у приправности!

Неједнакост још увек постоји у пракси и они који су незадовољни са својим стањем настављају да емигрирају у Турску. Гласине и агресивна пропаганда против муслимана у којима се они представљају као терористи, добијају велику пажњу у масовним медијима. Влада још увек ограничава верску слободу групација које нису хришћанске вере. Ова ограничавања првенствено се манифестују у регистрацијском процесу који је селективан, спор и нетранспарентан. Групама које нису регистроване влада забрањује јавно практиковање вере.

Међутим, након 1987., муслиманима у Бугарској дозвољено је да поново граде џамије, тако да су нове џамије изграђене у многим селима и градовима. Сад има преко 1.260 џамија. Муслиманско вођство има једног главног муфтију и осам регионалних муфтија.