Данас је годишњица референдума: Заједница Србије и Црне Горе не постоји већ 15 година

Годишњица оцепљења Србије и Црне Горе / Извор: Профимедиа/илустрација

Независност су прогласили са 55,5 одсто гласова "за".

Црна Гора је 21. маја, пре тачно 14 година, одлучила на референдуму да не жели да буде у тада заједничкој државној заједници Србије и Црне Горе и крене стопама независне државе.

ОЛИВЕРОВ УБИЦА ЈЕ ТРЕБАЛО ДА УБИЈЕ И ЛИДЕРА СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ: Терориста ОВК за АТЕНТАТ на Кнежевића добио 400.000 евра!

ОЛИВЕРОВ УБИЦА ЈЕ ТРЕБАЛО ДА УБИЈЕ И ЛИДЕРА СРБА У ЦРНОЈ ГОРИ: Терориста ОВК за АТЕНТАТ на Кнежевића добио 400.000 евра!

НИСУ ЈУЖНИ СЛОВЕНИ: Хрватски амбасадор тврди да је Иран прапостојбина Хрвата

ЖЕСТОКА ТУЧА НА СЕМАФОРУ У ЗАГРЕБУ: Возачи размењивали ударце, па започели филмску јурњаву (ФОТО)

Према званичним резултатима, на референдуму 2006. године гласало је 419.240 грађана односно 86,5 одсто од укупног броја бирача. Питање на листићу гласило је "Желите ли да Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?", а 230.661 грађана или 55,5 одсто бирача заокружило је одговор "да". За заједничку државу определило се 44,5 одсто, одноно 185.002 бирача.

Да би резултати референдума били прихваћени, било је потребно да најмање 55 одсто од 484.718 грађана који су имали право гласа да изађу на биралишта, што је изласком бирача и било испуњено.

Заједница Србије и Црне Горе и члан бр. 2

Према наводима стручњака, после промене режима 2000. године, власти у Црној Гори су у већој мере заговарале независност, са евентуалним преуређењем које би подразумевало савез две независне државе.

Као резултат тога, после вишегодишњих преговора у које се од 2001. године укључила и Европска унија, 4. фебруара 2003. године у Савезној скупштини Југославије усвојена је Уставна повеља Србије и Црне Горе, чиме је укинуто име "Југославија".

У пролеће 2005. године, усвојени су и амандмани на Уставну повељу Србије и Црне Горе, а посебан значај је имао амандман бр. 2 који је прописивао да ће се референдум о статусу државе-чланице организовати у сарадњи са Европском унијом, чиме је постављен правни темељ за непосредно учешће ЕУ у референдумском процесу.

Скупштина Црне Горе је на седници 2. марта 2006. године, на основу предлога председника Републике Филипа Вујановића донела одлуку да референдум о државно-правном статусу буде одржан 21. маја. За председник Републичке референдумске комисије (RRK) изабран је Словак Франтишек Липка.

"Ој Србијо, на растанку желимо ти срећу сваку!"

После пребрајања резултата, RRK саопштила је резултате референдума по којима је већина грађана Црне Горе била за незавиност.

- Ој, Србијо, на растанку желимо ти срећу сваку! - певало се у згради црногорске Владе и скандирало "Е вива Монтенерго", "Имамо државу" и "Мило!".

Бројни грађани изашли су тада на улице широм црногорских градова, где су прослављали резултат референдума. Недуго затим, црногорски парламент је већ 3. јуна 2006. прогласио независност.

Тако је Црна Гора после 88 година поново постала независна, пошто је у периоду од 1910-1918 године била држава пре уласка у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Сушта супротност од референдума 1992. године

Колико су се ствари промениле говори и податак да је референдум 2006. био други пут када су се грађани изјашњавали о статусу државе.

Наиме, 1992. године одржан је референдум на коме се после распада СФРЈ одлучивало о путу Црне Горе. Грађани су тада са 95,96 одсто гласова одлучили да желе да буду у саставу тадашње Савезне Републике Југославије.

Питање на референдуму из 1992. године гласило је: "Да ли сте за то да Црна Гора, као суверена република, настави да живи у заједничкој држави − Југославији, потпуно равноправно са другим републикама које то буду желеле?".

Саслушан брат Милана Кнежевића