"СВОЈИМ НЕГИРАЊЕМ ГЕНОЦИДА ПО ДРУГИ ПУТ УБИЈАЈУ ЖРТВЕ" Хрватски историчар плакао на крају филма (ФОТО)
Филм "Дара из Јасеновца" не престаје да изазива реакције након телевизијске премијере.
Хрватски историчар Горан Шарић огласио се данас поводом телевизијске премијере филма "Дара из Јасеновца", који говори о страдању српског народа на простору НДХ-а током Другог светског рата. Он је навео да је у Србији требало да прође више од седам деценија да би се снимио филм о једном од, како тврди Шарић, најмонструознијих геноцида.
"ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА" ПРИКАЗУЈЕ САМО МАЛИ ДЕО УЖАСА: Приказивање "Даре" значи пуно потомцима жртава
Сузе још теку после премијере "Даре из Јасеновца": Филм о злочинима над Србима уздрмао и Републику Српску (ВИДЕО)
У БиХ од короне преминуло 12 особа: Нестабилна епидемиолошка ситуација
- Које је човечанство запамтило (ако га уопште памти), а историја људског рода је историја геноцида, злочина, греха и побуне људи против Бога. Никад нећу заборавити сузе Хрвата, бившег јасеновачког логораша, који је тада већ као седи старац препричавао догађај којем је сведочио у логору. Педесет година је јако пуно времена, па ипак, плакао је као дете док је описивао како је извесна усташица Марија убијала бебу ударањем главе о зид - навео је Шарић на свом Фејсбук профилу.
Он је истакао да људски ум не може разуме размере тог зла и додао да Јасеновац није био "нека изолована кућа страве, него је читава НДХ натопљена крвљу невиних жртава", додајући да су то биле четири године, како тврди, пакла на Земљи.
- Није могуће ни у једној књизи, нити на једном филму приказати оно што се тада догађало. Свакако је похвално што је неко покушао то да екранизује, што је филм приказан на РТС-у, што је држава стала иза пројекта - написао је Шарић и додао:
- Проблем је што филм, ако је рађен за међународну публику није објаснио ко је и зашто побио стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и Хрвата у десетинама логора и у небројним стратиштима по селима НДХ. Није објаснио генезу зла. Није га потписао, именом и презименом.
Шарић тврди да су усташе биле "хладни и мирни садисти, злобни и пакосни, али и сталожени" и наводи су режисер и сценариста филма њих приказали као "неке алфа насилнике из краја, гњевне вође навијача, Земунце, Вељу Невољу".
- Да сам ја снимао филм, за улоге усташа користио бих данашње негаторе усташког геноцида - рекао је Шарић и додао:
- Сценариста и глумци требали су да гледају наступе у Хрватском сабору Хрвоја Зекановића и сладострасну мржњу којом говори о Србима, фанатичност Каролине Видовић Кришто, лукавост Жељке Маркић или пасивну агресију Влатке Вуковић док изјављује да дечје логоре нису основале усташе него Црвени крст.
- Без обзира на све мане филма, пустио сам сузу на крају... - поручио је он.