ДЕТАЉИ ИЗ ПРОШЛОСТИ: Каква је веза Слободана Праљка са Београдом?
Хрватски генерал и даље у жижи медија
Хрватски генерал Слободан Праљак преписао је сву имовину посинку Николи који је заправо син из првог брака Горана Бабића који већ годинама живи у Београду. Праљак и Бабић су иначе обојица одрасли у Херцеговини и били су нераздвојни пријатељи и након одласка на студије у Загреб, о чему је већ раније писала хрватска штампа.
Прочитајте и:
Праљак, који одудара од профила других хашких оптуженика из редова војних команданата, завршио је три факултета. Електротехнику је дипломирао 1970. године, а 1971. дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу, филозофију и социологију.
Године 1972. је дипломирао на Академији за позориште, филм и телевизију. Он је био најпре позоришни редитељ, а касније је снимио телевизијску серију „Блесан и тулипан“, документарни филм „Смрт пса“, као и филм „Повратак Катарине Кожул“.
Праљак кривицу оставио Хрватима: Кукавички побегао од својих злочина
Праљак, који је рођен 1945. године, у гимназију је ишао у Широком бријегу, а био је у истом разреду са некадашњим министром одбране Хрватске Гојком Шушком.
Пријатељство Праљка и Бабића, међутим, завршено је након што је Праљак „преотео“ Бабићу супругу Каћушу. Она је у нови брак довела сина Николу и кћерку Наташу, а њих двоје су одрасли и школовали се уз очуха Слободана.
Док је књижевник Горан Бабић, који је био и високи функционер у комунистичкој Хрватској, напустио Хрватску и Загреб и отишао у Београд 1991. године, Праљак је отишао другим путем на таласу деснице који га је напослетку и одвео у Хаг.
Праљков адвокат о ШОКАНТНОМ ДОГАЂАЈУ у Хашком саду: Неко би требало да одговара за ово
Бабић данас живи у Београду са другом супругом Младенком.
Када је реч о имовини Праљка коју је преписао посинку, он је оставио за собом приличан иметак, укључујући приватизовану фабрику дувана у Љубушком.
Суђење шесторици Хрвата у „случају Прлић“ прекинуто је након што је један од оптужених Слободан Праљак попио отров након што му је изречена пресуда.
Праљку, који је био начелник Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО), изречена је казна од 20 година затвора, након чега је он устао, рекао да одбацује пресуду и наводно „попио нешто из мале чашице“.
Његова бранитељка је рекла да је "попио отров", а неколико тренутака касније су спуштени застори и прекинут директан пренос из суднице. Трибунал у Хагу претходно је потврдио постојање удруженог хрватског злочиначког подухвата с циљем етничког чишћења делова БиХ.