ДО САДА НЕПОЗНАТИ ПОДАЦИ: Булатовић ОТКРИО како је Мило САМОМЕ СЕБИ ОБЈАВИО РАТ
Коментар Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе и премијера СРЈ пренесимо у целости:
Мило Ђукановић, тадашњи председник Црне Горе и осведочени НАТО сарадник, као члан Врховног савета одбране СР Југославије дао је глас да се зарати са НАТО-ом. Ово пригодно историјско подсећање носи са собом и једно корисно наравоученије - Устав свако и увек мора да поштује. Средином 1998. године биле су интензивиране антитерористичке активности на простору Косова и Метохије. Стога је било потребно да се ускладе дејства и зоне одговорности Војске Југославије и полиције Србије. Међутим, и за такву улогу Војске била је потребна конкретна одлука Врховног савета одбране (ВСО).
"ДВЕ СЕСТРЕ БЛИЗНАКИЊЕ УРАДИЛЕ "ПЛАСТИЧНУ ОПЕРАЦИЈУ"ДА БИ УШЛЕ НА НАТО ЖУРКУ": Хит говор Милана Кнежевића у црногорској скупштини (ВИДЕО)
(ВИДЕО) "ДОЛАЗИМ ИЗ ЗЕМЉЕ КОЈА ЈЕ САМА СЕБЕ БОМБАРДОВАЛА" Црногорац очитао лекцију НАТО-у
Немци шаљу ОПОМЕНУ Милу: Ситуација у Црној Гори АЛАРМАНТНА, корупција и криминал ДИВЉАЈУ
Проблем је био у томе што је његов члан тада био и Мило Ђукановић, који је одавно, и јавно и тајно, деловао против државних интереса СР Југославије. Према његовим наређењима, црногорска полиција је стално била на ивици сукоба са припадницима Војске Југославије распоређеним на територији те републике, али формално-правно он је био члан Врховног савета одбране који је одлучивао на принципу консензуса сва три члана - председника Југославије, Србије и Црне Горе.У том саставу су одржана само два састанка ВСО. Први је био у Белом двору у Београду, 9. јуна 1998. године, на самом почетку здруженог антитерористичког деловања.
Председник СРЈ Слободан Милошевић је све учеснике састанка, а посебно генерала Момчила Перишића, саветовао да пазе шта причају пред Милом Ђукановићем.
- Све што њему изговориш, као да си одмах послао у штаб НАТО-а. Посебно не спомињи где ти је која јединица, јер то може доћи главе људима који су у њима - упозоравао је председник Милошевић генерала Перишића, начелника Генералштаба.
Мило Ђукановић је стигао у заказано време у дугачкој колони блиндираних возила и са тридесетак пратилаца наоружаних дугим цевима. Генерал Перишић је излагао ситуацију на начин који нико није могао да разуме. Ђукановић је постављао низ прецизних питања везаних уз степен ангажовања и распоред јединица Војске Југославије. Одговори генерала Перишића били су такви да би сахранили свачију љубопитљивост. На крају, и Ђукановић је гласао за закључке који оцењују да је ангажовање Војске Југославије на Косову и Метохији у складу са Уставом и законима земље и подржао је оружану борбу против терористичке ОВК.
Друга седница Врховног савета одбране одржана је пар месеци касније, 4. октобра 1998. године. Ситуација у којој се налазила наша држава била је драматична. Ескалирале су претње употребом војне силе НАТО-а према Југославији и требало је одговорити на њих.
Савезна влада СРЈ је то урадила у више наврата, позивајући се на одредбе међународног права и принципе Повеље ОУН који забрањују употребу силе, као и претњу њоме, сувереним државама које не угрожавају друге земље и мир у свету. Била је заказана и седница Савезне скупштине, али став ВСО је био најважнији.
ЦРНОГОРЦИ ДИГЛИ ГЛАС: "Мило од нас прави НАТО КОЛОНИЈУ, више воли РАМУША И ТАЧИЈА од БРАЋЕ СРБА!"
МИЛО ХТЕО ДА УБИЈЕ МИЛОШЕВИЋА! Нова порука Кнежевића ОТКРИЛА ПРЉАВУ прошлост ЦРНОГОРСКОГ ТИРАНИНА
МИЛО СЕ НАМЕРИО НА СРБИЈУ, ПА НАОРУЖАВА ЛАЖНУ ДРЖАВУ КОСОВО: Шаље им РАКЕТЕ ЗА ОБАРАЊЕ СРПСКИХ ХЕЛИКОПТЕРА
На почетку је Слободан Милошевић кратко изложио суморну ситуацију и нагласио је да нема потребе за дугим говорима. Тражио је да се чланови Савета (Милан Милутиновић и Мило Ђукановић) изјасне о кратком и једноставном закључку који се сводио на то да се наставе све активности и не жале напори да се спречи НАТО агресија, али да уколико до ње ипак дође, да бранимо СР Југославију свим расположивим средствима. Милан Милутиновић је прихватио препоруку, говорио кратко и подржао предложени закључак.
На Милу Ђукановићу је била велика мука. Било је више немогуће седити на две тако удаљене столице - бити амерички штићеник, а као члан Врховне команде практично објавити рат својим газдама. Зато је, као и многи политичари у невољи, прибегао дугачком монологу и упорно бежао да каже: "Да" или "Не".
- То ти Мило причај пред својим бирачима. Овде ти нама реци јеси ли за ове закључке, или ниси? - прекинуо га је Слободан Милошевић.
- Али ја тврдим да не смемо да се сукобимо са НАТО пактом… - узвратио је Ђукановић.
- Па је ли ти мислиш да смо ми остали блесави, па да хоћемо да се бијемо са толиком силом? Ево, овде лепо пише да треба да урадимо све да до тога не дође. Али, Мило, нећемо ми да нападнемо сами себе. Не одлучујемо ми да ли ће они да нас нападну, или неће. Урадићемо све да до тога не дође, али ако дође, ми имамо само једну одлуку - да се бранимо, или да се предамо. Је ли ти разумеш шта ја тебе питам? - опет га је прекинуо Милошевић.
- Ја само знам да не треба да се сукобимо са НАТО-ом - укопавао се Ђукановић.
- Ајде да пробамо овако. Ја тебе лепо да питам, а ти да ми одговараш. Мило, је ли имамо ми Војску? - определио се Милошевић за тактику учитеља у нижим разредима основне школе.
- Имамо - прихватио је Мило игру наметнуту јачом вољом.
СРБИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ ТРАЖЕ ЗАШТИТУ: Не можемо више да трпимо милогорски режим који нас ДИСКРИМИНИШЕ!
- Па шта треба да ради та војска, кад је већ имамо, него да брани земљу кад је неко нападне? Је ли тако, Мило? Па, Мило, је ли треба наша војска да брани нашу земљу? - питао је Милошевић.
- Треба - узвратио је Мило уљуљкан реторичким ритмом.
- Састанак је завршен! - рекао је Милошевић, покупио своје папире и устао од стола.
"На снимку се види како Ђукановићу дајем СПОРТСКУ ТОРБУ пуну новца" Кнежевић НОКАУТИРАО Мила!
На његовом лицу није било ни трага славодобитности, већ само благи осећај гађења. Ђукановићу је требало пар секунди да схвати шта се управо десило и године каснијег немуштог и неуспешног правдања због таквог "гласања". Коначно, шта би било да је тада Мило Ђукановић био доследан (што иначе није циљ којем он претерано тежи) и рекао: "Не"? Одлука би остала иста, само што би Ђукановић био ухапшен на лицу места и оптужен за велеиздају. Тако је било записано у Уставу СР Југославије кроз обавезу да се по сваку цену брани суверенитет и територијални интегритет државе. Иста уставна норма важи и за државе које су настале из ње. Одбрана државе и њене целовитости је обавеза изнад и пре свих осталих.