Додик: Не суди се мени већ Републици Српској, судски процес је политичка представа

Додик је истакао да му је судио систем у којем је правосуђе постало оруђе политике и да је, када је крочио у зграду Суда БиХ, подигнуту на месту где је био логор за сарајевске Србе, знао да то није судски процес, већ освета.

- Знао сам да то није моје суђење, то је суђење Републици Српској. Мене су изабрали, јер у судницу нису могли да ставе милион Срба. Жена која ми је судила није судија, она је била егзекутор. Основ одмазде нису били параграфи, већ мржња, навео је Додик у ауторском тексту за данашњу ''Политику''.

Додао је да су пред њим седели тужиоци и судије који су сви до једног били Бошњаци што, како је оценио, у земљи са три конститутивна народа не може бити случајно и да иза њихових пресуда није стајао закон, већ идеологија.

Додик је уверен да судија Сена Узуновић, која је водила процес, није била насумично изабрана и да њен професионални пут показује континуитет једног менталитета - оног који није изашао из рата.

Указао је да је Узуновић 1993. године именована за судију Окружног војног суда у Мостару, Одељење Коњиц, а да је у истом том граду 1992. године живела породица Голубовић, отац и мајка, обоје наставници, и њихова два сина, Петар и Павле.

Додик је навео да је та породица веровала да нема чега да се плаши, јер су одшколовали генерације деце, и српске и бошњачке, и да су остали у свом дому верујући да људскост није нестала.

- Али једног дана дошли су по њих. Стрељани су - цела породица. Павле је имао само седам година. Чудо судбине хтело је да један дечак из породице Голубовић преживи прво стрељање, рањен, али жив. Кад је покушао да потражи помоћ, полиција га је вратила онима који су пуцали, уз речи: „Нисте обавили посао до краја, навео је Додик.

    Додао је да је Сена Узуновић тада била судија, да је знала за тај злочин и за многе друге, али да никад ништа није учинила и да никад није подигла глас за правду убијених, за дете које је стрељано два пута.

- У исто време ја сам спасавао породице Бошњака и Хрвата из Градишке, што је опште позната ствар. И та жена данас суди мени - председнику Републике Српске, а по праву, правди и моралу требало би ја да судим њој. Српска је и настала да се такве ствари више никада не би поновиле српском народу и његовој деци. Није тешко разумети симболику. Њој није било суђено да суди према правди и праву већ да пресуди Републици Српској, навео је Додик.

Нагласио је да не пише из мржње и да није против Бошњака, нити против муслимана и да добро зна да у сваком народу постоје две стране, наводећи да у Коњицу постоји човек који је на месту страдања Петра и Павла поставио таблу, ''да се зна да су постојали, да су живели и да су убијени''.

Додик је навео да је тај човек Бошњак и да не дели идеологију оних који владају Сарајевом, већ бол и поштовање према невинима.

- То су две БиХ. Једна, оличена у људима попут Сене Узуновић, који рат никада нису завршили и који и данас суде у име идеологије, а не закона. И друга, поштена, која зна да без истине нема помирења и да Дејтон може опстати само ако се поштују сви - и Срби, и Хрвати, Бошњаци. Моја борба није против првих, већ за другу. За БиХ у којој се поштује оно што је договорено, а не оно што је наметнуто. За Републику Српску која зна да њен опстанак не угрожава никога, већ гарантује равнотежу без које ни БиХ не може опстати, навео је Додик.

Истакао је да Босна и Херцеговина, онаква каква је створена Дејтонским мировним споразумом, може да опстане само ако се поштује принцип равноправности три конститутивна народа и два ентитета, нагласивши да то није фраза, него једина формула њеног постојања.

Додик сматра да све друго води у сукоб јер, како је навео, Дејтонска БиХ није ни централизована ни унитарна држава, већ да је сложена заједница, рођена из рата, утемељена на компромису и договору.

- Нажалост, управо су ти темељи годинама разграђивани. Сваки пут када би се у Сарајеву, под окриљем бивших америчких администрација, уз помоћ УСАИД-а и њима сличних организација, почела градити нова идеја 'грађанске БиХ', то је у суштини значило покушај да се створи унитарна држава у којој би Бошњаци владали, а Срби и Хрвати били само декор у политичком позоришту, навео је Додик.

Према његовим речима, европске бирократије су у свом колонијалном заносу ту агенду пратиле ''готово слепо'' и финансирале пројекте, медије, организације и појединце чији је задатак, како каже, био да разграде Дејтон, представе Републику Српску као препреку, а њега као симбол те препреке.

Додик је истакао да је Република Српска настала на жртви свог народа и на одбрани права да одлучује сам о себи.

 - Наши људи су гинули не да би неком претили, већ да би њихова деца живела слободно и мирно. Из те жртве рођене су наше институције. И зато, кад сам се нашао у ситуацији да пред судом браним Устав и законе земље чији сам председник, нисам имао дилему - моје место је тамо где се Република брани, без обзира на цену, нагласио је Додик.

Навео је да оно што су њему покушали да суде није био правни процес и да су слични сценарији виђени и у САД где су, како каже, покушали да сруше Доналда Трампа политичким оптужницама, да су у Француској прогонили Марин Ле Пен, као и да су виђени и у Румунији и Мађарској.

- Свуда где се неко дрзне да не хода по линији коју је исцртала глобална администрација моћи. Мој случај је био само локална верзија тог обрасца. На оптуженичку клупу нису ме довели закони, већ намера да се Српској пошаље порука: можете имати институције, али ћемо вам ми у Сарајеву, уз благослов западних ментора, одлучивати о томе шта оне значе, закључио је Додик.

Извор: Танјуг