Док сви јуре на лет, он има само један задатак: Упознајте Дина, најомиљенијег "запосленог" на аеродрому који смирује путнике

Док путници на аеродрому проверавају пасоше, гледају у дисплеје и нервозно прате време до укрцавања, један члан "особља" има потпуно другачији задатак. Не проверава карте, не усмерава путнике и не носи кофер.

Он само шета терминалом, прилази људима и чека да га неко помази.

Дино је златни ретривер и посебно обучен терапијски пас који је од новембра 2024. године део пројекта "Зен Дог" на Међународном аеродрому Скопље. Његова мисија је једноставна, али многим путницима драгоцена - да им неколико минута дружења помогне да забораве на нервозу пре лета.

Његов посао је да се мази, игра и смирује путнике

Дино се на аеродрому појављује у одређеним данима, а најчешће обилази простор код излаза за укрцавање. Путници који га угледају могу да му приђу, помазе га, поиграју се с њим или једноставно проведу неколико тренутака у његовом друштву.

И управо ту настаје нешто што је тешко измерити бројевима.

Човек који је неколико минута раније нервозно гледао према излазу за укрцавање одједном се осмехује. Дете које чека авион добија занимацију. Путник који се плаши лета на тренутак престаје да размишља о турбуленцијама, висини и ономе што га чека након полетања.

Дино не мора ништа да каже. Довољно је да буде ту.

Аеродром Скопље покренуо је пројекат "Зен Дог" 22. новембра 2024. године управо са идејом да путницима пружи опуштеније и пријатније искуство. Званично је наведено да је Дино добро обучен терапијски пас, опремљен посебним прслуком како би путници лако могли да га препознају и приђу му.

Зашто баш пас на месту где влада толика нервоза?

Аеродроми могу бити прилично стресна места.

Гужва, чекање, контроле, кашњења, неизвесност, одвајање од породице, али и сам страх од летења код појединих људи могу учинити путовање много непријатнијим него што би требало да буде.

Зато се терапијски пси последњих година појављују на све већем броју аеродрома широм света. Њихова улога није да лече путнике, већ да кроз контакт, дружење и присуство помогну у смањењу напетости.

Дино је у томе прави професионалац.

Према извештају АФП-а, четворогодишњи златни ретривер редовно обилази гејтове, а путници могу да га мазе, играју се са њим или се фотографишу. Његова тренерка Весна Кисковска рекла је да Дино воли да склапа нова пријатељства и да чак покушава да ступи у контакт са људима и када му они сами не приђу.

Другим речима, Дино не чека увек да неко направи први корак.

Он га често направи сам.

Његова тренерка зна колико значи један псећи поглед

Дино кроз терминал не пролази сам. Уз њега је његова тренерка Весна Кисковска, која му помаже током "радних" обилазака аеродрома.

Њих двоје привлаче пажњу готово где год да се појаве. Путници застају, осврћу се, смеју и прилазе Дину, а његова улога управо јесте да направи малу паузу у њиховом путовању.

За неке је то само симпатичан сусрет са псом.

За друге може бити много више.

Посебно за људе који осећају страх од летења, неколико минута мажења може да буде начин да мисли скрену са авиона на нешто пријатно и познато. Истраживања о терапијским и асистенстким псима указују на њихов потенцијал да допринесу осећају сигурности и смањењу осећаја изолованости и анксиозности.

Према АФП-у, ТАВ Аирпортс Холдинг, оператор аеродрома у Скопљу, пројекат са Дином описује као први такве врсте у региону. Пас је од почетка програма посећивао аеродром више пута, нарочито у периодима када је већи број путника, како би његов боравак имао што већи ефекат.

А реакције путника говоре можда више од било какве статистике.

Једна од путница, Холанђанка Софи Францен, рекла је за АФП да многи људи осећају нервозу када лете и да пси могу да делују умирујуће. Идеју са Дином описала је као одличну.

И заиста, тешко је остати равнодушан када вам се усред аеродромске гужве појави златни ретривер са прслуком који као да вас подсећа да застанете на тренутак.

Пси на аеродромима обично имају сасвим другачији посао

Пси нису необични на аеродромима, али се најчешће могу видети у службама безбедности, где имају задатке попут детекције различитих супстанци или помагања у контроли простора.

Дино, међутим, нема такву каријеру.

Његова „радна опрема“ јесте прслук, а најважнији алат који користи су доброћудност, стрпљење и способност да приђе људима.

Његова смена нема компликоване процедуре.

Ако је неко нервозан - ту је.

Ако дете жели да га помази - ту је.

Ако неко жели да направи фотографију - ту је.

Ако путник само жели неколико минута мира пре него што седне у авион - опет је ту.

И управо због тога је врло брзо постао један од најнеобичнијих чланова аеродромске заједнице.

Дино је на аеродрому гост, али би многи путници вероватно рекли да се понаша као да ту припада.

Његово присуство показује да се путовање не мора увек сводити на чекање, контроле, редове и журбу. Понекад је довољно да се усред свега тога појави једно весело, крзнено створење које ће вас натерати да се насмејете.

Јер авион ће полетети.

Кофер ће стићи.

Пасош ће бити проверен.

Али оних неколико минута које проведете мазећи Дина можда ћете памтити много дуже.

А златни ретривер, чини се, има сасвим јасну филозофију свог посла: док други на аеродрому брину да путници безбедно стигну до свог одредишта, он се брине да на пут крену са мало мање страха и много више осмеха.

И ако постоји аеродромски посао који бисмо сви радо пробали макар на један дан, Динов је дефинитивно међу првима на листи.

Србија Данас